Битка код Аџнадајна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 20:
'''Битка код Аџнадајна''' ([[Арапски језик|арапски]]: معركة أجنادين‎) вођена је током jула или aвгуста 634. годнe на непознатом месту у близини [[Бејт Гуврин]]а у данашњем [[Израел]]у; била је то прва већа [[уговорена битка]] између [[Византија|Византијског (Римског ) царства]] и [[Рашудинска војска|војске]] Арапског [[Праведни калифат|Рашудинског калифата]]. Резултат битке била је убедљива [[Муслимани|муслиманка]] победа. Појединости ове битке углавном су познатe из муслиманких извора, као што је например историчар из 9. века [[Ел Вакиди]].
== Позадина ==
Према наводима Дејвиду Николу, [[Рашудинска војска]] напустила је своју престоницу [[Медина|Медину]], вероватно почетком јесени 633. године, или још вероватније почетком 634. год. Њен први сукоб и победа над Византијцима одиграли су се [[Битка код Датина|код Датина]] 4. фебруара, након тога цар [[Ираклије]] који се тада налазио у [[Хомс|Емеси]], знатна појачања која је поседовао послао је на југ како би заштитио град [[Приморска Цезареја|Цезареју Мартиму]]. Највероватније је реакција на овакав његов потез , била наређење заповеднику [[Халид ибн ел Велид|Халиду ибн Валиду]] да прекине са операцијама против [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]], и да дође до Сирије, што је довело до борби и победе над Византијским снагама и њиховим савезницима [[Гасаниди]]ма 24. априла и омогућило му да готово неометано [[Битка код Босре|уђе у град Босру]]. Са овог положаја, Халид је кренуо у сусрет парћен са неколико војски, предвођених заповедницима као што су [[Абу Убадаја ибн ел Џарах]], [[Јазид ибн Аби Суфјан|Јазид ибн Абу Суфјан]] , [[Амр ибн ел Ас]] и Шурахбил ибн Хасан.<ref name="веза5">D. Nicolle, Yarmuk 636 AD - The Muslim Conquest of Syria, Osprey, 1994, p. 46. </ref>
 
 
Халидове санаге спојиле су се са Амровим снагама у палати традиционално познатој као Аџнадајн.<ref name="веза5" /> Локалитет је према муслиманским књижевним изворима смештен негде између [[Рамла|Рамле]] и [[Бајт Џибрин]]а (данашњи [[Бејт Гуврин]] ,[[Израел]]), или је иначе неистражен од било ког дугог географа тога доба. На основу регионалне топографије, историчар Н.А.Медникоф сугерисао је да је битка вођена на реци [[Долина Елаха|Вади ел Самт]], поред суседног села, од села ел Џанаба. На основу претпоставке изнете од стране Мидникофа и М.Џ. де Гоје као и сумирано од стране Л.Каетаниа, тај назив је настао из [[Двојина|двоструког облика]] (ел-Џанабатаина) , тј. имена села где се битка одиграла, и настало је највеоватније спајањем множине назива за војску, које се изговара [[аџнад]].{{sfn|Gibb|1986|p=208}}{{sfn|Athamina|2014}}
== Супротстављене снаге ==
С обзиром на однос снага супротстављених војски, [[Х.А.Р.Гиб]] у својој [[Енциклопедији Ислама]] тврди да су, у најбољем случају , обе силе бројале укупно 10 000 људи, и да су бројке наведене у муслиманским изворима јако преувеличане, посебно с обзиром на бројност Византијаца. Дејвид Мареј у свом делу Oxford Companion to Military History, међутим даје процене о бројчаним снагама обеју војски и приближно их процењује на 20 000 хиљада људи.{{sfn|Morray|2001|pp=23–24}}
Византијске снаге биле су предвођене Ираклијевим братом [[Теодор (брат цара Ираклија)|Теодором]], као и личношћу по имену Артабун или Вардан како је наведено у муслиманским изворима, причему је први назив, могуће измењена верзија назива трибун, док се за другу верзију мисли да се ради о измењеној верзији Јерменског имена Врадан.{{sfn|Gibb|1986|p=208}}{{sfn|Kaegi|1995|pp=98–99}} Муслимански извори називају га [[Патрицији|патрикиос]] (заповедиком ) Емесе, која је била главна византијска база, за операције у Сирији у периодима раних Муслимаских похода. Према Кегију, он је вероватно командовао свежим појачањима са севера, у кључујући ту и Јермене, као и војском која је пратила Ираклија на путу за Сирију. Поред тога, војска се можда, такође састојала од локалних арапских племена која су била у обавези да данак плате у људству. Арапска војска се састојала од три одвојена контингента, или са Халидом или, мање вероватно, са Амром, као главним заповедником.{{sfn|Gibb|1986|p=208}}{{sfn|Kaegi|1995|p=98}}