Античка Атина — разлика између измена

'''Античка Атина''' ([[Антички грчкистарогрчки језик|антгрч.]] -{Ἀθῆναι}- [''-{Athênai}-'', <small>модерно</small> ''-{Athínai}-'']) је [[jonci|јонски]] [[полис]], основан на полуострву [[Атика|Атици]], у плодној равници подножја планине [[Химета]]. Њен успон је почео када је читава Атика, у којој је постојало неколико независних заједница, уједињена под њеном влашћу. Атина је у првим столећима своје богате историје била потресена сукобима [[аристократија|аристократије]] и народа (демоса) који се борио за политичка права. Та борба је на крају изнедрила [[демократија|демократију]] - у којој су сви слободни Атињани учествовали у управљању.

[[Датотека:EarlyAthenianCoin.jpg|Атински новац из 5. века п. н. е. који представља заштитиницу града и богињу мудрости [[Атина (богиња)|Атину]] и [[совасове|сову]], симбол мудрости.|мини]]

Укидањем монархије сва власт у атинској држави прешла је у руке еупатрида. Из њихових редова бирана су деветорица [[архонт|архоната]]. Њихова власт је у почетку била доживотна и због тога слична краљевској. Потом је ограничена, најпре на десет, а затим на годину дана. Први међу архонтима звао се архонт-епоним који је имао управну и судску власт. Други је био архонт-базилеус који је имао религијску власт, трећи је био архонт-полемарх, који је имао војну власт, а истовремено је регулисао односе са метецима (странцима стално настањеним у Атини, који су били слободни, али без политичких права), а осталих шест су били архонти-тесмотети који су контролисали рад осталих функционера. Архонти су атинском државом управљали заједно са [[ареопаг]]ом, већем које је назив добило по брду посвећеном богу [[Ареј|АресуАрес]]у, на коме је заседало. У ареопаг су улазили некадашњи архонти. Ово веће је надгледало све државне послове и чувало атинске законе. У Атини, као и у [[Спарта|Спарти]], постојала је и народна скупштина - [[еклесија]]. Њу су чинили сви слободни атински грађани. У најстаријем периоду она није имала значајнију улогу у управљању Атином.

Као и у другим државама старог света, и у Атини се од најстаријих времена судило по обичајном праву. Прве писане законе тзв. ''Дракослове'' донео је законодавац [[Дракон]], [[621. п. н. е.]] Његове одредбе изгубљене су у тами прохујалих столећа, али се још у старом веку сматрало да су биле изузетно строге. Један атински [[беседништвобеседа|беседник]] је рекао да су Драконови закони „''били писани крвљу, а не мастилом''“. Због тога се израз „драконски закони“ и данас користи за изузетно строге законске одредбе.