Habeas corpus — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
__БЕЗКН__
[[Датотека: Coat_of_Arms_of_England_(1558-1603).svg|мини|Грб Енглеске]]
[[Датотека: Parliament_at_Sunset.JPG|мини|Парламент Енглеске- Вестминстерска палата]]
''' Habеаs corpus (,,мораш„мораш тело") '''представља важан део енглеског система ,,историјске„историјске уставности" и најважнији документ о правима човека у [[Англосаксонско право|англосаксонском праву]]. Основна начела овог инструмента се своде на забрану незаконитог хапшења без судског налога, забрану дуготрајног задржавања у затвору без очигледних доказа о кривици, заштити човека од малтретирања у истрази и изнуђеног признања као и на низ других процесних привилегија.
 
Еволуција овог правног средства је била веома дуга. Започела је у 13. веку, а била је крунисана доношењем закона у парламенту под поменутим називом 1679.<ref name=":0">{{Cite book|title=Упоредна правна традиција|last=Аврамовић|first=Сима|last2=Станимировић|first2=Војислав|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет|year=2018.|isbn=978-86-7630-766-1|location=Београд|pages=217., 218., 219., 220., 221.}}</ref>
Ред 17:
Од 17. века почиње да се користи и као средство помоћу кога се може тражити ослобађање од притвора, уколико се не може доказати чврст основ хапшења. 1613. године је за врховног судију именова сер Едвард Коук ([[:en:Edward_Coke|Edward Coke]]) и на основу '''Habeas Corpus''' наредбе ослобођен је велики број људи затворених према одлуци тадашњег краљевог канцелара. '''Habeas Corpus''' се окреће и ка провери рада извршних органа, односно утврђивању законитости хапшења. Упркос томе државни органи су са лакоћом избегавали право странке да тражи да буде ослобођена. Пример за ово је чувени судски спор "[[:en:Darnell's_Case|Darnel's Case]]".
 
Први закон под називом '''Habeas Corpus Act''' је донет 1640. године, када је [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_I_%D0%A1%D1%82%D1%98%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%82 Чарлс I] поново сазвао парламент и већ је у време рестаурације био прихваћен као средство за заштиту слободе личности. Међутим, он је имао озбиљних недостатака: злоупотребе су и даље биле могуће. (Ухапшени се поново хапсио када би једном био пуштен, био би премештан из једног затвора у други затвор, пребацивали би га у Шкотску или неко друго прекоморско место, ван домашаја овог закона.) Било је неколико безуспешних покушаја побољшања овог закона (1668, 1669-1670, 1673-1674, 1675, 1676-1677).
 
Коначно уз залагање и иницијативу [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8 виговаца] 26.маја 1679. године у парламенту је као закон изгласан '''Habeas Corpus Act.'''
Ред 59:
 
{{DEFAULTSORT:Хабеас корпус акт}}
 
[[Категорија:Латински изрази]]
[[Категорија:Закони]]