Угљоводоник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[ImageДатотека:Methane-3D-balls.png|thumbмини|upright=1.1|rightдесно|[[Ball-and-stick model|Модел кугле и штапа]] молекула [[метан]]а, -{CH}-<sub>4</sub>. Метан је део [[Хомологни ред|хомологног реда]] познатог као [[алкани]], чији молекули садрже само једноструке [[Chemical bond|везе]].]]
 
У [[organic chemistry|органској хемији]], '''угљоводоник''' је [[органско једињење]] која садрже само [[атом]]е [[угљеник]]а и [[водоник]]а.<ref name=Silberberg>{{cite book | author = Silberberg, Martin | title = Chemistry: The Molecular Nature Of Matter and Change | location = New York | publisher = McGraw-Hill Companies | date = 2004 | isbn = 0-07-310169-9}}</ref>{{rp|620}} Угљоводоници су примери [[group 14 hydride|хидрида 14. групе]]. Угљоводоници из којих је један [[атом]] водоника био уклоњен су угљоводоничне [[functional group|функционалне групе]].<ref>IUPAC Goldbook [http://goldbook.iupac.org/H02891.html ''hydrocarbyl groups''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100107005513/http://goldbook.iupac.org/H02891.html |date=7 January 2010 }}</ref> Угљоводоници се састоје из основног угљениковог скелета (међусобно повезаних атома угљеника) и водоникових атома који су повезани на тај скелет.<ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref><ref name="McMurry3rd">{{McMurry3rd}}</ref><ref name="March6th">{{March6th}}</ref> Пошто угљеник има 4 електрона у својој најудаљенијој љусци (и зато што свака [[ковалентна веза]] захтева донацију једног електрона, по атому, за везу), угљеник има тачно четири везе, и стабилан је само ако се користе све ове 4 везе. Ароматични угљоводоници ([[арени]]), [[алкани]], [[циклоалкани]] и једињења на бази [[алкин]]а су различити типови угљоводоника.
 
Већина угљоводоника који се налазе на [[Земља|Земљи]] природно се јављају у [[Нафта|сировој нафти]], где разграђена органска материја пружа обиље угљеника и водоника који, када се вежу, могу да се [[Katenacija|катенирају]] тако да формирају наизглед неограничене ланце.<ref>Clayden, J., Greeves, N., et al. (2001) ''Organic Chemistry'' Oxford {{ISBNpage|year=|isbn=0-19-850346-6|pages=21}} p. 21</ref><ref>McMurry, J. (2000). ''Organic Chemistry'' 5th ed. Brooks/Cole: Thomson Learning. {{ISBNpage|year=|isbn=0-495-11837-0|pages=75}} pp. 75–81–81</ref>
 
== Подела угљоводоника ==
Ред 24:
** [[алкен (једињење)|алкени]] - са једном двоструком везом
** [[алкин]]и - са једном троструком везом
** [[алени]]
** Полиени ([[диен]]и, [[триени]], [[тетраени]]...) - са више (2, 3, 4...) двоструких веза
* ''незасићени, циклични'' (ароматични угљоводоници): [[арени]]
Ред 82:
 
== Употреба ==
[[ImageДатотека:ShellMartinez-refi.jpg|thumbмини|rightдесно|upright=1.54|[[Oil refinery|Рафинерије нафте]] су један од начина за обраду угљоводоника. [[Crude oil|Сирова нафта]] се прерађује у неколико ступњева чиме се формирају жељени угљоводоници, који се користе као гориво и у другим продуктима.]]
[[FileДатотека:2018-05-04 (303) Tank wagon 33 80 7920 362-0 with hydrocarbon gas at Bahnhof Enns.jpg|thumbмини|Железничка цистерна 33 80 7920 362-0 са угљоводоничним гасом у Аустрији (2018).]]
 
Угљоводоници су примарни извор енергије садашње цивилизације. Доминантна употреба угљоводоника је као извор [[гориво|горива]] за сагоревање. У чврстом облику угљоводоници попримају облик асфалта ([[битумен]]а). Смеше [[Volatility (chemistry)|испарљивих]] угљоводоника се преферентно користе уместо [[Hlorofluorougljenik|хлорофлуороугљеоника]] као [[Propellant|погонско]] средство за [[Аеросол-боца|аеросолно распршивање]], због утицаја хлорофлуороугљоводоника на [[озонски омотач]].
Ред 96:
 
== Налажење и добијање угљоводоника ==
Угљоводоници су основни састојци [[нафта|нафте]], и земног [[гас]]а из којих се најчешће добијају.
 
== Хемијска својства ==
У реакцији сагоревања угљоводоника као производ увек се добија [[угљен-диоксид]] (-{CO<sub>2</sub>}-) и [[Вода (молекул)|вода]] (-{H<sub>2</sub>O}-). При реакцији се ослобађа велика количина топлоте. Уколико се у реакцији не нађе довољна количина [[кисеоник]]а као производ настаје још и чађ и [[угљен-моноксид]] (-{CO}-).
 
''[[Supstitucija (hemija)|Супституција]]'' или замена је врста хемијске реакције карактеристична за [[алкани|алкане]]. Алкани реагују са [[халоген]]им елементима при великој количини светлости и тај процес се назива супституција. Добар пример је реакција са [[хлор]]ом (-{Cl}-).
Ред 107:
:-{CHCl<sub>3</sub> + Cl<sub>2</sub> → CCl<sub>4</sub> + HCl}-
 
Када се на крају реакције нађе вода и угљен-диоксид онда је таква реакција потпуна, а ако се добије било које друго једињење онда је реакција непотпуна.
 
Адиција и полимеризација су врсте хемијских реакција које се јављају код незасићених ацикличних угљоводоника: [[алкен (једињење)|алкена]] и [[алкин]]а. [[Реакција адиције|''Адиција']]' или додавање је процес раскидања двоструке или троструке везе у алкенима и алкинима. Пример је додавање [[водоник]]а на [[етен]].
:-{CH<sub>2</sub>=CH<sub>2</sub> + H<sub>2</sub> → CH<sub>3</sub>-CH<sub>3</sub>}-
У наведеном примеру по један атом водоника одлази у оба једињења и раскида двоструку везу. У суштини адиција је процес преласка алкена и алкина у алкане додавањем атома неких других елемената.
 
''[[Полимеризација]]'' или удруживање је процес удруживања мањих једињења у веће. Сама основна једињења се зову [[мономер]]и, а удружени се називају једним именом [[полимер]]и.