Андреј Волни — разлика између измена

Отац му је био рударски надзорник. Рано је остао без оца, а када је имао 18 година умире му и мајка. Гимназију је завршио у родном граду, а потом одлази на студије у [[Братислава|Пожун]], где студира медицину, а касније природне науке и педагогију.<ref name=":0">{{Cite book|title=Историја Карловачке гимназије|last=Петровић|first=Коста|publisher=Матица српска|year=1991|isbn=|location=Нови Сад|pages=112-118}}</ref> Тамо се придружио [[Пијаристи|пијаристичком реду]], чији је припадник био девет година. Године 1786. одлази у [[Пешта|Пешту]] где студира филозофију.

У Пешти је остао до 1791. године када на позив [[Стефан Стратимировић|митрополита Стефана Стратимировића]] одлази у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] и постаје професор у [[Карловачка гимназија|Карловачкој гимназији]]. Године 1798. постаје други по реду директор Карловачке гимназије, и на тој функцији остаје све до 1816. године. Увео је промене у наставни план и програм, које су подразумевале повећање броја часова [[Природне науке|природних наука]] и увођење метода [[Принцип опажајности|очигледне наставе]].

За почасног члана Научног минералошког друштва у [[Јена|Јени]] изабран је 1800. године, а почасни члан Ботаничког друштва у [[Регензбург|Регензбургу]]у постао је 1803. године.<ref name=":0" />

Био је ожењен Харитом Саборски, ћерком надзорника свиларе у [[Ириг|Иригу]]у, са којом је имао осам ћерки и једног сина. <ref name=":0" />

Од биљака које је сакупио из околине Сремских Карловаца Волни је направио [[хербаријум]] који се сматра изузетно вредним доприносом ботаници и представља [[Списак заштићених природних добара у Војводини|заштићен споменик природе]]. Хербаријум је имао три свеске, а свака свеска (''центурија'') је садржала сто биљака. За биљке је навео следеће податке: [[Латински језик|латинско]] име, а уколико му је било познато и [[Немачки језик|немачко]], [[Мађарски језик|мађарско]], [[Словачки језик|словачко]] и [[Српски језик|српско]], време цветања и локалитет. Биљке је средио по [[Биномна номенклатура|Линеовом систему]]. Такође је писао и о економском значају биљке и њеној примени у медицини.

Прва центурија (''Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentium'') је завршена 1797. године и Волни ју је поклонио митрополиту Стратимировићу. Назив друге центурије није познат, и њу су потпуно уништили мољци за време [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]]. Трећа центурија (''-{Index systematicus plantarum Florae Sirmiensis}-'') је завршена 1801. године. Прва и трећа центурија под називом ''-{Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentiu. Anno 1797-1801. Centuria I-III}-'' се и данас чувају у Карловачкој гимназији.<ref name=":0" />

Од сакупљених биљака, Волни је један део понео са собом у Украјину, а након његове смрти су продате Мађарском Природњачком музеју у [[Будимпешта|Будимпешти]], где се и данас налазе две центурије: ''-{Notata botanica ad Floram Hungariae et Sirmii spectantia}-'' и ''-{Specimen Florae Carloviciensis}-'' у оквиру посебне колекције ''-{Herbarium Wolnyanum}-''.