Стара Грчка — разлика између измена

[[Датотека:Parthenon-Restoration-Nov-2005-a.jpg|мини|[[Партенон]], храм богиње Атине. Данас се сматра једном од икона Античке Грчке.|300п]]

{{Историја Грчке}}

 

Након пропасти Микенске цивилизације у [[12. век п. н. е.|12]]. и [[11. век п. н. е.|11. веку п. н. е.]] у Грчкој је уследио период познат као [[Мрачни век (Античка Грчка)|Мрачни век]]. Тај назив је коришћен из разлога зашто [[историја|историјски]] и [[археологија|археолошки]] подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била [[Дорци]], [[Еолци]], [[Јонци]] и [[Ахајци (племе)|Ахајци]]. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током [[10. век п. н. е.|10]]. и [[9. век п. н. е.|9. века п. н. е.]] уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила западне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције [[полис|града-државе]] на хеленским просторима што ће обележити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову [[Италија|јужну Италију]] и [[Сицилија|Сицилију]], која ће остати позната као [[Велика Грчка]]. Након неуспешног покушаја [[Ахеменидско краљевство|Персије]] да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац средином 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у [[Античка Атина|Атини]], која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и [[Античка Спарта|Спарте]] довешће до [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] грчки градови-државе пашће под утицај [[Античка Македонија|Македоније]] која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до [[Индијски потконтинент|Индије]]. Након македонског освајања Персије, на простору [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[северна Африка|северне Африке]] процветаће [[хеленистичка ера|хеленистичка]] култура која ће бити доминантна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као [[грчко-римска цивилизација|грчко-римска]].

Реч [[тиранин]] означава људе који су нелегитимним путем дошли на власт, док [[тиранија]] је владавина уз помоћ силе.

 

Први тирани су били људи који су насилно узимали власт у грчким, али и негрчким градовима. Тиранија је, као нови поредак, у почетку имала доста успеха, јер су тирани владали силом и људима су деловали као [[стабилан вођа|стабилне вође]]. Убрзо се увидело да тиранија решава сукобе само тренутно, да се ти сукоби обнављају у још горем облику него раније. Тирани су, када би дошли на власт, уништавали дотадашњи правни поредак. У таквој ситуацији било је очигледно, да уколико не поштују законе, а не могу да донесу нове, онда их закон не може штитити и да с тога могу бити убијени у било ком тренутку. Онај ко је желео да буде тиранин, морао је знати да га свако може у сваком тренутку убити, кад му се пружи прилика. С обзиром да тиранија није доносила никакве промене на боље, људи су почели да пружају отпор.

 

Отпор тиранији су пружали тако што су организовали [[завера и рат|завере и ратове]]. Завере су углавном организовали они који су блиски тиранима, њихови пријатељи, док су ратове организовали људи који су протерани и успели да окупе [[Војска|војску]] и нападну тиранина. Отпори су углавном били успешни и завршавали су се убиством тиранина. Тиранин се могао одупрети отпору једино ако би на време побегао пред непријатељем.

 

 

Хармодије и Аристогитон, Хипарховим убиством нису успели да сруше тиранију, борба против тираније је и после њих настављена. Тиранија је, после низа борби, коначно срушена од стране Атињана, који су побегли из Атине и скупили војску. Иако су раније људи пружали отпор тиранији попут Хармодија и Аристогитона, њихов отпор је значајан, јер су Хармодије и Аристогитон сматрани утемељитељем новог демократског и слободарског поретка.

 

Атенска се морнарица тада окренула гонећи Персијанце са [[Егејско море|Егејског мора]] и [[478. п. н. е.]] Атињани су заузели [[Византион]]. Док су напредовали створили су [[Делски савез]] у којем су биле све острвске и неке континенталне државе. Савез је назван по светом острву [[Делос|Делу]] на којем се чувала заједничка ризница. Спартанци, иако су одиграли важну улогу у рату, повукли су се након тога у изолацију допуштајући Атињанима да успоставе поморску и трговачку силу којој није било равне.

 

 

=== Превласт Атине ===

[[Датотека:Philip II of Macedon CdM.jpg|мини|200п|Филип II Македонски]]

 

 

Филип је успоставио македонску превласт над [[Тесалија (област)|Тесалијом]] ([[352. п. н. е.]]) и [[Тракија|Тракијом]], а до [[348. п. н. е.]] је надзирао све северније од [[Термопиле|Термопила]]. Користио је своје велико богатство да поткупи грчке политичаре и створи „македонску странку“ у сваком грчком граду. Његова интервенција у рату између Тебе и Фокиде донела му је препознатљивост грчког вође и дало му је могућност да постане водећа сила у грчким пословима. Али без обзира што је његово искрено дивљење било према Атини, атински је вођа [[Демостен]] у својим славним говорима ([[филипике|филипикама]]) подстицао Грчке градове да се одупру његовој моћи.

 

=== На енглеском ===

* {{Cite book|ref=harv|last=Freeman|first=Charles|title=Egypt, Greece and Rome|publisher=Oxford University Press|year=1996}}

* {{Cite book|ref=harv|last=MacKendrick|first=Paul|authorlink= |title=The Greek Stones Speak: The Story of Archaeology in Greek Lands|publisher=St. Martin's Press|year=1962}}

{{Антички Балкан}}