Антипозитивизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 8:
Повећање позитивизма представљено од стране [[Емил Диркем]] ће служити да оснује модерну академску социологију и друштвена истраживања, ипак је задржао многе механичке елементе од свог предходника . [[Херменеутика|Херменеутици]] као и [[Виљем Дилтај]] су теоретисали у појединостима о разлици између природне и друштвене науке.
Док су филозофи савременици Канта као што су [[Хајнрих Рајкарт]] тврдили да је социјални свет, са својим апстрактним мишљењем и симболиком, у супротности са научним методама анализе. У међувремену, [[Едмунд Хусерл]] негира позитивизам кроз наслов [[Феноменологија|феноменологије]].
На прелазу у 20. век, први талас немачких социјалиста званично је представио разумевање друштвеног антипозитивизма. Предложена истраживања која треба да се усресреде на људске културне норме, вредности, симболе и друштвени процес гледан из личне перспективе. Као један антипозитивистички
Интеракција између теорије (или изграђених појмова) и података који су увек коренита у друштвеним наукама почиње да га разликује од физичке науке. [[Емил Диркем|Диркем]] је лично приметио важност од изграђених апстрактних појмова у циљу формирања изводљиве категорије за експериментисање. [[Макс Вебер]] и [[Георг Зимел]] су пионири у разумевању приступа према друштвеним наукама ; систематски процеси у коме један спољни посматрач покушава да се повеже са одређеном културном групом или домородачким народом, на њиховим властитим условима и из њиховог тачке погледа.
Ред 16:
Кроз рад Зимел, стекао је могући карактер ван позитивистичког прикупљања података или великих детерминистичких система структуарног закона. Релативно изолован из социолошке академије током свог живота Зимел је представио идиосинкразијске анализе модерности који више подсећа на феноменологизам и егзистенцијализам писаца него [[Огист Конт]] или Диркем. Обраћајући посебну пажњу на форму могућности друштвеног индивидуализма. Његова социологија се бави нео-Кантанском критиком границе људске перцепције. Могло би се рећи да је [[Мишел Фуко]] преузео критике људске науке од Кантовог скептицизма до његових крајних граница скоро пола века касније.
Антипозитивизам сматра да нема методолошког јединства наука; три су циља позитивизма: опис
Ова перспектива је довела до контроверзе око тога како се може повући линија између субјективног и објективног истраживање, а много мање повући дефинисану линију између животне средине и људске организације и утицај на студију херметичности. База концепта антипозитивизам се проширила изнад опсега друштвених наука, у ствари, феноменологија има исте принципе у свом језгру. Једноставно речено позитивисти виде социологију као науку док антипозитивисти не.
| |||