Kljunasta flauta — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 34:
Kljunaste flaute su napravljene u različitim veličinama sa imenima i krugovima koji grubo korespondiraju različitim glasnim rasponima. Veličine koje se danas najčešće koriste su soprano (aka „deskant”, najniža nota -{C}-<sub>5</sub>), alto (aka „trostruk”, najniža nota -{F}-<sub>4</sub>), tenor (najniža nota -{C}-<sub>4</sub>) i bas (najniža nota -{F}-<sub>3</sub>). Kljunaste flaute su tradicionalno pravljene od drveta i [[Слоновача|slonovače]], dok je većina kljunastih flauta napravljena posljednjih godina konstruisana od livene plastike. Unutrašnje i spoljne proporcije kljunastih flauta variraju, ali provrt je uglavnom reverzno koničan (tj. sužava se prema podnožju) do cilindričnog, a svi sistemi za prste flauta ekstenzivno koriste [[#viljuškasti prstenovi|viljuškaste prstenove]] za prste.
Kljunasta flauta je prvi put dokumentovana u Evropi u [[Medieval music|srednjem veku]], i nastavila je da uživa široku popularnost u doba [[Renaissance music|renesanse]] i [[Барокна музика|baroka]], ali je bio malo korišten u periodima [[Класицизам (музика)|klasike]] i [[Romantic music|romantike]]. Oživljen je u [[20. vek]]u kao deo [[Historically informed performance|istorijski informisanog]] pokreta i postao je popularan amaterski i obrazovni instrument. Među kompozitorima koji su pisali za ovaj instrument su [[Claudio Monteverdi|Monteverdi]], [[Jean-Baptiste Lully|Lili]], [[Henry Purcell|Persel]], [[George Frideric Handel|Hendl]], [[Antonio Vivaldi|Vivaldi]], [[Georg Philipp Telemann|Teleman]], [[Johan Sebastijan Bah]], [[Paul Hindemit]], [[Bendžamin Britn]], [[Leonard Bernstajn]], [[Luciano Berio|Lučano Berio]], i [[Arvo Pärt|Arvo Pert]]. Danas postoje mnogi profesionalni svirači ovog istrumenta koji demonstriraju puni solo opseg ovog instrumenta, i velika zajednica amatera.<ref name=":5">For example, Eve O'Kelly describes how [[Frans Brüggen]] "achieved worldwide recognition as a recorder virtuoso" in her book ''The Recorder Today'', Cambridge University Press
Zvuk kljunaste flaute često se opisuje kao čist i sladak,<ref name=":7"/> i istorijski je bio povezan sa pticama i pastirima. Odlikuje se brzim odzivom i odgovarajućom sposobnošću stvaranja širokog spektra artikulacija. Ova sposobnost, zajedno sa otvorenim rupama za prste, omogućava da se proizvede široka paleta tonskih boja i specijalnih efekata. Akustično, njen ton je relativno čist, a u njegovom zvuku preovlađuju neobični harmonici.<ref name=":4">{{Citation |first=Jean-Marc |last=Bonard |date=January 2001 |title=The Physicist's Guide to the Orchestra |journal= European Journal of Physics |volume=22 |issue=1 |pages=89–101 |doi=10.1088/0143-0807/22/1/309 |arxiv=physics/0008053|bibcode=2001EJPh...22...89B }}</ref><ref name=":7">{{Cite web|url = http://www.oxfordmusiconline.com:80/subscriber/article/grove/music/23022|title = Recorder|date = |access-date = 2016-02-06|website = Grove Music Online|publisher = Oxford University Press|last = Lasocki|first = David}}</ref>
| |||