Википедија

Европа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 27:
'''Европа''' (вероватно од [[Акадски језик|акадске]] речи ''erebu'' – „заћи“ (у односу на сунце) или од [[Феничански језик|феничанске]] речи ''ereb'' – „вече“, према томе, Европа је „земља заласка сунца”),<ref name=":4">{{Cite news|url=http://edukacija.rs/zanimljivosti/kako-su-kontinenti-dobili-imena| title = Како су континенти добили имена?| last=| first = |date=02. 02. 2015.| work = Edukacija| accessdate=10. 02. 2018.|archive-url=|archive-date=|dead-url=| language = }}</ref> шести је [[континент]] по величини (једино већи од [[Аустралија|Аустралије]]) и трећи најнасељенији (после [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне светске популације и нултим [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (11‰).<ref>"[http://esa.un.org/unpd/wpp/Excel-Data/population.htm World Population Prospects: The 2012 Revision]". UN Department of Economic and Social Affairs.</ref>
 
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|Северни ледени океан]] на северу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије [[Вододелница|вододјелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], реком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World| edition = 7th|year=1999| location = Washington, DC| publisher = [[Национално географско друштво|National Geographic]]|isbn=978-0-7922-7528-2|pages=}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref> Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер пре свега [[Физичка географија|физиографски]] израз „континент” укључује културне и политичке елементе.
 
Површина овог континента је око 10.500.000 -{km}-<sup>2</sup> или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, [[Русија]] (уједно и највећа држава света) далеко је највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је [[Ватикан]] (уједно и најмања држава света) најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим летима, чак и у пределима који имају озбиљне климатске одлике Северне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
Ред 42:
Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|title=The myth of continents: a critique of metageography| first=Martin W.| last=Lewis| first2 = Kären| last2=Wigen|year=1997|isbn=978-0-520-20743-1| publisher = University of California Press|ref=harv}}</ref><ref>{{Cite book|title=The European culture area: a systematic geography| first = Terry G.| last=Jordan-Bychkov| first2=Bella Bychkova| last2=Jordan| publisher=[[Rowman & Littlefield]]|year=2001|isbn=978-0-7425-1628-1|pages=}}</ref> У античко доба, грчки историчар [[Херодот]] је наводио да је свет подељен од стране непознатих лица на три дела, Европу, Азију и Либију (Африку), са рекама [[Нил]] и [[Риони]] које чине границе — мада је наводио, да постоји и мишљење да је ријека [[Дон]], уместо Риони, граница између Европе и Азије.<ref>Herodotus, 4:45</ref> Најисточнију европску границу одредио је у 1. вијеку географ [[Страбон]] на реци Дон.<ref>Strabo ''Geography 11.1''</ref> [[Књига јубилеја]] описује континенте као земље које је Ној дао својим синовима. Према књизи Европа се простире од [[Херкулови стубови|Херкулових стубова]] на [[Гибралтарски мореуз|Гибралтару]], који је раздвајају од Африке, до реке Дон, која је раздваја од Азије.<ref>{{Cite book|title=Genesis and the Jewish antiquities of Flavius Josephus| first = Thomas W.| last=Franxman| publisher = Pontificium Institutum Biblicum|year=1979|isbn=978-88-7653-335-8|pages=101-102}}</ref>
 
Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијета настала је у 8. вијеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културу, која је дефинисана делом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на север Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад Њемачке, Апле и северну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". pp. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). {{page|year=1993|id=|pages=181}}</ref> Ова подела је кориштена све до касног средњег вијека, када је промењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].{{sfn|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jrVW9W9eiYMC&pg=PA8&dq=%22suggested+that+Europe%27s+boundary%22 | title = Europe: A History, by Norman Davies| publisher = | accessdate=23. 08. 2010|isbn=978-0-19-820171-7|year=1996|author=Davies| first = Norman|pages=8}}</ref> Проблем дефинисања Европе коначно је решен 1730. године када, уместо речних токова, шведски географ и картограф [[Филип Јохан фон Страленберг|Страленберг]] предложио Уралске планине за најзначајнију источну границу, добијајући за то подршку из Русије и широм Европе.{{sfn|Lewis|Wigen|1997|pp=27–28}}
 
Европа је сада дефинисана од стране географа као западни дио Евроазије, са границама које су облежене великим воденим масама на северу, западу и југу; за европска граница на крајњем истоку обично се узимају Уралксе планине, река Урал и Каспијско језеро; на југоистоку, укључујући Кавкавске планине, Црно море и водени токови који спајају Црно море са Средоземним морем.
 
Острва су углавном груписана уз најближу континенталну масу, отуд се Исланд сматра делом Европе, док се оближње острво Гренланд сматра делом Северне Америке. Ипак, постоје неки изузеци на основу друштвено-политичких и културних разлика. Кипар је ближи Анадолији, али се обично сматра делом Европе културно и политички и тренутно је држава чланица Европске уније. Малта се сматра острвом Северне Африке већ вековима.<ref>Falconer, William; Falconer, Thomas. [https://books.google.com/books?id=B3Q29kWRdtgC&pg=PA50 ''Dissertation on St. Paul's Voyage''], BiblioLife (BiblioBazaar), 1872. (1817). {{page|year=1817|isbn=978-1-113-68809-5|pages=50}} ''These islands Pliny, as well as Strabo and Ptolemy, included in the African sea''</ref>
 
Географска граница повучена између Европе и Азије у [[1730]]. години није следила међународне границе. Као резултат, покушаји да се Европа организује политичким и привредним линијама резултовали су употребом имена на геополитички ограничавајући начин<ref>See, e.g., Merje Kuus, [http://phg.sagepub.com/cgi/content/abstract/28/4/472 'Europe's eastern expansion and the re-inscription of otherness in East-Central Europe'] ''Progress in Human Geography'', Vol. 28, No. 4, 472–489 (2004), József Böröcz, [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1082435 'Goodness Is Elsewhere: The Rule of European Difference'], ''Comparative Studies in Society and History'', 110–36, 2006, or [http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm Attila Melegh, ''On the East-West Slope: Globalisation, nationalism, racism and discourses on Central and Eastern Europe''] {{Wayback|url=http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm |date=20121127041930 }}, [[Будимпешта|Budapest]]. {{page1|location=|publisher=Central European University Press|year=2006|id=|pages=}}.</ref> указујући само на 28 држава чланица Европске уније. С друге стране, Европа се такође користи на веома експанзиван начин од стране Савјета Европе који има 47 држава чланица,<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/| title = About the Council of Europe| publisher = Council of Europe| accessdate=09. 06. 2008| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080516024649/http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/| archivedate=16. 05. 2008|url-status=live| df = }}</ref> од којих су нечије територије преко Урала и Босфора укључујући цијелу Русију и Турску. Поред тога, људи на Британском острву могу сматрати [[Континентална Европа|„континенталну” или „копнену” Европу]] Европом.<ref>{{cite web|url=http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=europe| title = Europe — Noun| publisher = Princeton University| accessdate=09. 06. 2008}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Европа”