Zaštita na radu — разлика између измена

'''Zaštita na radu''' je skup mera koje se sprovode radi sprečavanja uticaja štetnih faktora radnog procesa ili radnog [[okoliš]]a na [[Zdravlje|zdravstveno stanje]] radnika. Zaštita na radu je sastavni deo [[Zdravstvena zaštita|zdravstvene zaštite]] radno aktivnih ljudi. Štetni faktori mogu biti fizički, hemijski, biološki i psihički (na primer telesni i psihički napor, [[buka]], [[vibracije]], [[zračenje]]). Opasnost je svojstvo nekoga radnog procesa ili okoliša da može uzrokovati oštećenje zdravlja, a rizik je verovatnost da u nekom radnom procesu ili okolišu postoji moguća opasnost za nastanak povrede ili za razvoj [[bolest]]i. Procena rizika od oštećenja zdravlja obuhvata utvrđivanje odnosa između nivoa izloženosti štetnom faktoru i jačine [[Patofiziologija|patoloških promena]] ([[bolest]]) u [[Organizam (biologija)|organizmu]] (to jest odnos između doze faktora i njegovog dejstva na organizam te odnos između doze i odgovora organizma). Na temelju takve procene donose se zakonski propisi. U [[Srbija|Republici Srpskoj]] na snazi su ''Zakon o zaštiti na radu'' iz 1996. i ''Pravilnik o izradi procene opasnosti iz 1997.'', koji je temeljni akt za provedbu mera zaštite na radu. Procenom opasnosti utvrđuje se nivo rizika za nastanak [[Povreda|povreda pri radu]], [[profesionalna bolest|profesionalnih bolesti i bolesti vezanih uz rad]]. ''Zakon o zaštiti na radu'' sadrži opšte odredbe o sprečavanju povreda nastalih pri radu, profesionalnih bolesti i bolesti vezanih uz rad, a osobito se zaštita propisuje radi očuvanja nesmetanoga duševnog i telesnog razvoja mladeži, zaštite žena od čimbenika koji bi mogli ugroziti ostvarivanje majčinstva, zaštite [[Invalidnost|invalida]] i profesionalno oboljelih od daljnjeg oštećenja zdravlja i umanjenja radne sposobnosti te očuvanja sposobnosti starijih radnika u granicama primerenima njihovim godinama. Mnogim dodatnim uredbama, pravilnicima i preporukama uređeni su propisi zaštite na radu prema specifičnim štetnim faktorima u radnom procesu ili radnom okolišu. <ref> '''zaštita na radu''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=66936] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.</ref>

Zaštita na radu je skup [[tehnika|tehničkih]], [[zdravstvo|zdravstvenih]], [[pravo|pravnih]], [[psihologija|psiholoških]], [[pedagogija|pedagoških]] i drugih delatnosti s pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju rizici, odnosno rizične pojave kao što su opasnosti, štetnosti i napori, a koje mogu ugroziti [[život]] i [[zdravlje]] osoba na radu. Zaštita na radu kao skup interdisciplinarnih aktivnosti uređuje mere, postupke, načela i pravila zaštite na radu kako bi se osnovnim (projektiranim, tehničkim) mjrama rizici na radu eliminirali ili umanjili odnosno sveli na prihvatljiv nivo, te kako bi se nakon primjene osnovnih pravila zaštite na radu i utvrđene razine rizika, prestali rizik sveo na prihvatljivu razinu primenom posebnih (organizacionih) pravila zaštite na radu.

* ispitivanje [[radni okoliš | radnog okoliša]] - rasvetljenost, buka, mikroklima (temperatura, vlaga, brzina strujana vayduha) i hemijski faktori koji se moraju periodično sprovoditi u intervalima ne dužim od dve godine;

Radnici koji rukuju radnom opremom (mašine s povećanim rizicima - [[viljuškar|vijuškari]], [[dizalica|dizalice]] i dr.; instalacije i objekti s povećanim rizicima - [[kotlarnica|kotlarnice]], elektroenergetska postrojenja i dr.) moraju biti punoletni, imati odgovarajuću stručnu spremu i pre sprovedbe stručnog osposobljavanja obavezno moraju pristupiti utvrđivanju zdravstvenog stanja (prethodni zdravstveni pregled, a kasnije periodični zdravstveni pregled).

Za smanjenje rizika od [[Nezgoda na radu|nezgoda na radu]] primenjuju se [[Osobna zaštitna oprema|osobna zaštitna oprema]]. Međutim, prilikom sprovođenja mera unapređenja zaštite na radu prioritet je primena osnovnih pravila zaštite na radu na radnoj opremi (npr. zaštitne naprave na mašinama i uređajima i dr.), objekti za rad (površina, visina, volumen prostora za rad i dr); instalacije (tehnička ispravnost i dr.), tj. projektovano i izvedeno stanje radne opreme skladno tehničkim pravilima struke i zaštite na radu). Tek kada se utvrdi da radna oprema predstavlja nivo rizika na nivo "preostalog rizika" koji može postati prihvatljiv uz primenu posebnih pravila zaštite na radu, prema vrsti preostalog rizika sprovodi se:

* zdravstveni nadzor radnika,

* osnovno, posebno, specifično osposobljavanje za rad na siguran način,

* stručno osposobljavanje za siguran rad s radnom opremom s povećanim rizicima,

* označavanje radne opreme sigurnosniim znakovima i uputstvima za rad na siguran način,

Osnova za provođenje zaštite na radu je [[procena rizika]].

[[KategorijaКатегорија:Društvo]]