Угљен-моноксид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 134.90.129.138 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 69:
 
[[Клод Бернар]] (''-{Claude Bernard}-'') [[1857]]. током својих истраживања констатује да се токсични ефекат угљен-моноксида заснива на повратној вези коју он ствара са хемоглобином, претварајући га у карбоксихемоглобин, који има мању способност преноса кисеоника.<ref>Bernard C. Le Cons Sur les Effets des Substances Toxiques et Médicamenteuses. Paris: Bailliere, 1857.</ref><ref>Robert Clarke, ''Claude Bernard et la médecine expérimentale'', Paris, Éditions Seghers, 1961</ref>
{{cquote|Бернар је показао интересовање за проучавање тровања, можда и зато што је видео да је велики број болесника лечених на његовом одељењу умрло због удисања угљен-моноксида. Тада је, рефлукс гасова из камина у слабо проветреним просторијама, био сасвим уобичајена појава. Бернар је у бројним експериментима доказао да угљен-моноксид спречава засићење црвених крвних зрнаца кисеоником па самим тим настаје и смањен прилив кисеоника у ткива и ћелије.<ref>Analyse physiologique des propriétés des systèmes musculaire et nerveux au moyen du curare. - C. R. hebd. Acad. Sci., t. 43, 1856, pp. 825-829. Aussi publié dans les ‘Leçons sur les substances toxiques...’, Paris, 1857. {{page|year=1857|id=|pages=463}}</ref> Бернар је доказао да је угљен-моноксид значајан у физиологији размене гасова и развио је методе за мерење количине кисеоника у крви,<ref>Sur la quantité d'oxygène que contient le sang veineux des organes glandulaires à l'état de fonction et à l'état de repos, et sur l'emploi de l'oxyde de carbone pour déterminer les proportions d'oxygène du sang. - C. R. hebd. Acad. Sci. t. 47, 1858. {{page|year=1858|id=|pages=393-400}}</ref> како би омогућио да се боље разуме нормална размена гасова у крви и телу ... Током наредних двадесетак година, он се враћа неколико пута на тему угљен-моноксид.}}
 
Током истраживања спроведених [[1926]]. је постало јасно, да је [[хипоксија]] изазвана не само поремећајем преноса [[кисеоник]]а, већ и због нарушене концентрације гасова у ткивима и ћелијама.<ref name="Arthur">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990</ref> Верберг (''-{Warberg}-'') уз помоћ културе [[квасац|квасца]] доказује да је апсорпција ({{јез-лат|absorptio}}) кисеоника у ћелијама инхибирана током излагања великим количинама угљен-моноксида.<ref>Walker E, Hay A. Carbon monoxide poisoning is still an under recognised problem. BMJ 1999;319: 1082-3</ref>