Абордаж — разлика између измена

3 бајта додата ,  пре 12 година
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
Абордаже су примјењивали врло много Римљани, чији војници су били добри ратници а слаби морнари и чији су бродови били врло непокретни. Они су у [[први пунски рат|Првом пунском рату]] применили ткз. абордажски мост (1.corvus, manus ferrata), како би избегли удар покретљивих картагинских бродова и што боље искористили квалитет својих војника. Кад би се приближили противничком броду на око 11 -{m}-, бацили би на њега мост, који би се закачио на њега помоћу посебних кука и онда би војници прелазили с брода на брод, а противнички брод би био онемогућен да им се приближи. Прву победу на овај начин су постигли 260 п. н. е. у [[битка код Липара|бици код Липара]].
 
Појавом и развојем бродских топова и топништва, ова техника нестаје. Абордажу су врло успешно и често уоптребљавали пирати при нападу на трговачке бродове. Посљедња битка која се водила са бродовима на весла и помоћу ове технике је [[Лепантска битка код Лепанта]] 1571. године.
 
У каснијим ратовима употреба абордажа била је случајна или везана за нарочите околности. Тако је познато да је у ноћи 20. Априлааприла 1917. године један британски брод случајно ударио један немачки брод у Доверском теснацу.
 
Такођер је британски разарач Косак [[16. Фебруарафебруара]] [[1940.]] године извршио Абордаж на немачки ратни брод [[Алтмарк]] и ослободио британске ратне заробљенике.
 
[[Категорија:Војне доктрине]]