Poziciona notacija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dcirovic је преместио страницу Pozicioni brojevni sistem на Poziciona notacija |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 6:
== Istorija ==
[[Датотека:abacus 6.png|
U današnje vreme je decimalni sistem sveprisutan. Njegov nastanak je verovatno bio inspirisan brojem [[prst]]iju. Međutim i niz drugih osnova je korišten u prošlosti, i dalje se koristi danas. Na primer, [[Vavilonski brojevi|Vavilonski numerički sistem]] je imao osnovu 60, ali mu je nedostajala vrednosti 0. Nula je indicirana ''prostorom'' između brojeva. Do 300 p.n.e interpunkcioni simbol (dva zakošena klinasta znaka) je ušao u upotrebu za označavanje nule u Vavilonskom sistemu. Na pločicama koje su pronađene u [[Kiš]]u (koje datiraju iz 700. p.n.e), pisar -{Bêl-bân-aplu}- je zapisao nule sa tri kuke, umesto dva zakošena znaka.<ref name="multiref1">Kaplan, Robert. (2000). ''The Nothing That Is: A Natural History of Zero''. Oxford: Oxford University Press.</ref> Vavilonska oznaka nije bila nula u današnjem smislu reči, jer nije korišćena samostalno, niti je korištena na kraju broja. Stoga su brojevi poput 2 i 120 (2×60), 3 i 180 (3×60), 4 i 240 (4×60), izgledali isto, jer je velikim brojevima nedostajala krajnja seksagezimalna oznaka. Oni su se jedino mogli diferecirati u datom kontekstu.
[[Полихистор|Polimat]] [[Arhimed]] (ca. 287–212 BC) je izumeo decimalni pozicioni sistem u svom radu -{''Psammites''}-, koji je bio baziran na 10<sup>8</sup> <ref name="Greek numerals">{{Cite web|url=http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/Greek_numbers.html |title=Greek numerals |accessdate=3. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161126013536/http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/Greek_numbers.html |archive-date=26. 11. 2016 |url-status=dead }}</ref>, što je kasnije navelo nemačkog matematičara [[Карл Фридрих Гаус|Karla Gausa]] da jadikuje za nivoom koji bi nauka već bila dosegla do njegovog doba da je Arhimed ostvario pun potencijal svog genijalnog izuma.<ref>[[Karl Menninger (mathematics)|Menninger, Karl]]: ''Zahlwort und Ziffer. Eine Kulturgeschichte der Zahl'', Vandenhoeck und Ruprecht, 3rd. ed.,
Pre nego što je poziciona notacija postala standard, jednostavni aditivni sistemi poput [[rimski brojevi|rimskih brojeva]] su korišćeni, i računovođe u antičkom Rimu i tokom Srednjeg veka su koristili [[Абакус (рачунање)|abakus]] ili kamene brojače da rade aritmetiku.<ref>Ifrah, page 187</ref>
Ред 17:
Osnovna karakteristika nepozicionih sistema brojeva je da simboli koji označavaju [[Cifra|cifre]] imaju istu [[vrednost]] na različitim mestima u zapisu broja. Nama najpoznatiji nepozicioni sistem brojeva je [[Rimski brojevi|rimski sistem brojeva]]. Pored njega, tu su [[egipatski brojni sistem]] i [[brojni sistem Maja]].
Rimski sistem brojeva (200 godina p.n.e.) je aditivan sistem brojeva. Simboli ovog sistema su prikazani u sledecoj tabeli:
{| class="wikitable"
| |||