Википедија

Прва државна штампарија у Србији — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
'''Прва државна штампарија у Србији''' основана је [[2. јун|2. јуна]]а [[1831|1831.]] године, након одредба [[Хатишериф из 1830. године|хатишерифа]] турског султана [[Махмуд II|Махмуда II]] из 1830. године, када је Србија добила право да штампа књиге. Године [[1835|1835.]] из [[Београд|Београда]]а је премештена у [[Крагујевац|Крагујевац,]], а назив под којим је управљала био је '''Књажеско-србска књигопечатња'''. Њено име је неколико пута било мењано, да би на крају остало име '''Државна штампарија'''.▼
 
▲'''Прва државна штампарија у Србији''' основана је [[2. јун|2. јуна]] [[1831|1831.]] године, након одредба [[Хатишериф из 1830. године|хатишерифа]] турског султана [[Махмуд II|Махмуда II]] из 1830. године, када је Србија добила право да штампа књиге. Године [[1835|1835.]] из [[Београд|Београда]] је премештена у [[Крагујевац|Крагујевац,]] а назив под којим је управљала био је '''Књажеско-србска књигопечатња'''. Њено име је неколико пута било мењано, да би на крају остало име '''Државна штампарија'''.
 
== Рад штампарије ==
Штампарија је била добро опремљена, радила је са три штампарске машине од ливеног гвожђа. Словоливци су пристигли из [[Беч|Беча]]а и дуго радили на изливању ћириличних слова.
[[Датотека:Praviteljstveni fiskal.jpg|мини|Један од примерака Новина србских]]
Штампано је све од уредби, закона, правилника, пасоша до црквених књига, а штампане су иностране књиге. Неке од првих градских и државних публикација били су изложени примерци књига, [[Новине србске|Новина србских]], [[Сретењски устав|Сретењског устава]], уредби, захвалница, календара.
 
Након што је отпочела са радом, издате су [[Новине србске]] под уредништвом [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]], који је од сваког издања одвајао ткзв. посебни примерак и од тога формирао библиотеку.
 
Ова штампарија и данас је веома значајна за очување језика и културе. Сачуване су 33 књиге, али се верује да је штампано више.<ref>{{Cite web|url=https://rtk.co.rs/prva-srpska-stamparija/|title=Прва српска штампарија|language=sr-RS|access-date=2019-05-25}}</ref>
 
== Изложба „Књажеско-србска књигопечатња у Крагујевцу 1833-1835“ ==
У галерији Народне библиотеке "Вук Караџић" , у Крагујевцу, [[19. јун|19. јуна]]а [[2018]]. године, отворена је изложба која је обележавала 200. годишњицу од проглашења Крагујевца за престоницу обновљене Србије. Изложба је носила назив „Књажеско-србска књигопечатња у Крагујевцу 1833-1835“ , а припремиле су је Гордана Вучковић и Татјана Јанковић, библиотекари Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге. Изложба је обухватала и каталог који је говорио о раду прве српске штампарије. <ref>{{Cite web|url=http://gtokg.org.rs/srb/srb/izlozba-knjazesko-srbska-knjigopecatnja-u-kragujevcu-1833-1835/|title=Изложба „Књажеско-србска књигопечатња у Крагујевцу 1833-1835“|last=GTOKG|website=gtokg.org.rs|language=sr-RS|access-date=2019-05-25}}</ref>
 
''"Где је штампарија - а некада су штампарије биле и издавачи - ту је и цензура:''
 
''* У Типографији су се књиге „печатале“ по неписаним правилима самог кнеза Милоша. Први акт којим се решава питање правописа је Уредба о цензури објављена у Крагујевцу 22. децембра 1832, а одштампана у Забавнику за 1833. годину. То није била, у правном смислу, законска регулатива већ више нека врста упутства (разуме се, обавезујућег) са побројаним цензорским правилима у осам тачака. По њој, било је забрањено у Типографији штампати књигу која би садржавала хуљење „против Божества“ и „против вероисповеданија христијанског“ или би ширила мисли „соблазнителне благонаравију“, „против Правитељства Србског и његови членова“ и „против Правитељства страни и њини чиновника“. Кнез Милош је, као противник новог, Вуковог правописа, у Уредби изричито забранио штампање књига у којима има „писмена љ, њ и ј по ортографији познатога спаситеља Вука Стефановића Караџића, или које су написане без малог и великог јера и без јери.“ (''Део текста из каталога који је био део изложбе)
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
<references />
 
== Спољашње везе ==
* [https://www.nbkg.rs/ Сајт народне библиотеке "Вук Караџић" у Крагујевцу]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dimitrije-davidovic Историјска библиотека: Димитрије Давидовић]
 
[[Категорија:Српске штампарије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Прва_државна_штампарија_у_Србији”