Благоје Јововић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
На фотографији није Јововић већ официр Мачванског корпуса. Није познато да ли постоји фотографија Јововића из рата. https://www.pogledi.rs/cetnici-sa-smajserima/ |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 29:
Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у [[MI6|Тајној обавештајној служби]] и том приликом упознао [[Рандолф Черчил|Рандолфа Черчила]].{{sfn|Бурзановић|1998|p=36}}
За време рада у Тајној обавештајној служби (Интелиџенс сервис) упознао је [[Јевреји|Јевреје]] који су га обавестили да је [[Анте Павелић]] у Италији и да га крије [[Католичка црква]] у једном манастиру. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.{{sfn|Бурзановић|1998|p=34}}
Од стране јеврејске заједнице у Интелиџенс сервису Јововић је, потом, добио и информацију да је Павелића пребацила у Аргентину католичка црква својим [[Пацовски канали|каналима]] и да га њени припадници крију и брину о његовој безбедности.
Ред 38:
== Атентат на Павелића ==
Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком [[1957]]. године. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету Анта Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је Јаков Јововић,<ref name="dalje">{{cite web|url=http://dalje.com/en-world/the-secret-of-the-assassination-of-ante-pavelic/241081|title=The Secret of the Assassination of Ante Pavelic|
Одлука је донесена да се атентат изврши [[9. април]]а [[1957]]. године, односно, дан уочи прославе Дана независности [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место [[Палoмaр]], где је Павелић дуже живео. Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.
Ред 92:
Задобијене ране од атентата Павелићу никад се нису зацелиле, пошто је боловао од [[шећерна болест|шећерне болести]]. Чак ни зрна нису одстрањена ризичним хируршким захватом. Умро у рано јутро [[28. децембар|28. децембра]] [[1959]]. у 71. години у [[Мадрид]]у, од последица атентата.<ref name="dalje"/>
Од момента када је Павелић рањен (1957) па све до његовог краја (1959) Јосип Броз Тито и његови сарадници ни у једном моменту нису тражили изручење злочинца Павелића који је осмислио и спровео геноцид над српским народом у Хрватској, Херцеговини и Босни, и не само српским. Напротив, све је замаскирала тадашња УДБА, паролом да се не ради о Павелићу и да лице које се спомиње у атентату није он.
=== Повратак у отаџбину ===
| |||