Википедија

Први енглески грађански рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 14:
| заповедник1 = {{flagicon image| Flag of the Commonwealth (1649-1651).svg| size = 22px}} [[Роберт Есекс]]<br />{{flagicon image| Flag of the Commonwealth (1649-1651).svg| size = 22px}} [[Томас Ферфекс]]<br />{{flagicon image| Flag of the Commonwealth (1649-1651).svg| size = 22px}} [[Оливер Кромвел]]<br />{{flagicon image| Scottish Covenanter Flag.svg| size = 22px}} [[Давид Лесли]]
| заповедник2 ={{flagicon image| Royal Standard of England (1603–1689).svg| size=22px}} [[Чарлс I Стјуарт]]<br />{{flagicon image| Royal Standard of England (1603–1689).svg| size=22px}} [[Руперт од Палатината]]<br />{{flagicon image|Royal Standard of Scotland.svg|size=22px}} [[Џејмс Монтроуз]]
| јачина1 = 14.000<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 2) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=615}}</ref>
| јачина2 = 14.000<ref name="ВЕ1"/>
| губици1 = тешки<ref name="ВЕ1"/>
Ред 23:
== Позадина ==
=== Буржоазија и апсолутизам ===
Енглески грађански ратови вођени су 1642-60. између оснажене енглеске буржоазије и апсолутистичко-феудалних снага предвођених краљем [[Чарлс I Стјуарт|Чарлсом I Стјуартом]]. Енглеска буржоазија, у савезу са имућним сељаштвом ({{јез-енг|yeomanry}}) и добрим делом нижег племства ({{јез-енг|gentry}}), поставши до почетка 17. века економски јака, тражила је начин да непосредно утиче на политику Енглеске, осећајући се спутаном растућим краљевим апсолутизмом и феудалним уређењем земље. Своје интересе тежила је да заштити преко Парламента.<ref name="ВЕ0">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 2) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=691}}</ref>
 
Непосредни сукоб двеју класа енглеског друштва почео је око краљевих прерогатива и права Парламента. Борба између краља и Парламента заоштрила се највише због новца који је краљ покушао да извуче из народа, самовољним опорезивањем без одобрења Парламента. Поред тога, сукобљавали су се интереси око надлежности судова, спољне и црквене политике.<ref name="ВЕ0"/>
Ред 32:
 
=== Наоружавање Парламента ===
Нови Парламент, који се на сазив краља састао 3. новембра 1640, био је самоуверенији и борбенији од претходних. Безуспешни покушај краља [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса I]] у јануару 1642. да ухапси петорицу вођа парламентарне опозиције, навео је [[Парламент Енглеске|енглески Парламент]] да позове под оружје [[Лондон|лондонскулондон]]ску [[Милиција|милицију]] која је већ била стала уз њега, и да образује стајаћи заштитни одред, а предузео је кораке да придобије и милиције [[грофовија]]. Биле су то ревоуционарне мере; дотле је само краљ имао право на држање војске. Тиме је почело стварање армије Парламента, којој је 12. јула 1642. стао на чело [[Роберт Есекс]]. Десет дана раније и енглеска флота је прешла на страну Парламента, а њену команду преузео је ''Роберт Ворик'' ({{јез-енг|Robert Warwick}}). До првог оружаног сукоба дошло је 15. јула, али у историји је прихваћено да је [[Први енглески грађански рат (1642-47)|први грађански рат]] почео 22. августа 1642, када је краљ стао јавно окупљати за рат своје присталице.<ref name="ВЕ2" />
 
Северне и западне грофовије, претежно пољопривредне, у којима је преовлађивао утицај [[Племство|високог племства]], стале су углавном уз краља, а јужне и источне, са развијеном трговином и индустријом ([[Мануфактура|мануфактуре]]) уз Парламент. Већи градови на северу и западу [[Краљевство Енглеска|Енглеске]] били су на страни Парламента, а знатан део племства на југу и истоку уз краља. Енглеска територија била је подељена на приближно два једнака дела, али је на страни Парламента била било шест седмина становништва. [[Лондон]] је имао скоро пола милиона становника. На територији коју су држале присталице Парламента, биле су скоро све луке и бродоградилишта. Контрола лука омогућавала је маневрисање војске Парламента, а онемогућавала је краљу да добије појачање са стране.<ref name="ВЕ2" />
 
Међутим, обе стране имале су тек да створе војску: краљ уз кога се налазило племство имао је више кадрова, управо више људи вичних војном занату, али је Парламент, на чијој је страни била [[буржоазија]] (банкари и трговци), имао више новца. Захваљујући највише новцу, Парламент је у току грађанског рата створио ефикасну професионалну војску, која је на крају превагнула.<ref name="ВЕ2">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 2) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=692}}</ref>
== Супротстављене снаге ==
 
== Рат ==
{{Location map many
Линија 139 ⟶ 137:
{{рефлист}}
== Литература ==
* {{citeCite book |last1 ref = harv | last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 2) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}}
 
[[Категорија:Историја Енглеске у новом веку]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Први_енглески_грађански_рат”