Симонида Палеолог Немањић — разлика између измена

Андронику је тада, од неудатих женских чланова династије, преостала једино петогодишња ћерка Симонида. Византијци иначе, нису били присталице нити су одобравили рану удају посебно због разлике у годинама. Граница заснивања потпуних брачних односа за женску децу је била 12-13 година, мада она није постојала за владарске бракове од изузетне политичке важности. Византијска страна је очекивала да ће Симонида у Србији бити само одгајана до сазревања за брачне односе.{{sfn|Мичета|2017|p=143}}

 

са једног од пет путовања у Србију{{sfn|Мичета|2017|p=153}} знамо да је на [[немањићи|немањићком]] двору постојала јака опозиција браку са византијском принцезом. Српско племство, али и византијски пребези, су желели наставак рата против царства зарад нових освајања и стицања плена. Поред тога, крајем [[1298]]. умро је бугарски цар [[Смилец]] и његова удовица, Андроникова сестра од стрица, понудила је брак Милутину, чиме би се отворила могућност персоналне уније или чак уједињења Краљевине Србије и [[Друго бугарско царство|Другог Бугарског царства]].

 

== У модерној српској култури и науци ==

 

* Фреска са њеним ликом у [[манастир Грачаница|манастиру Грачаница]], у Цркви Св. Богородице (благовештења), живописаној око 1320. се сматра једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Фреска се налази у пролазу између [[припрата|припрате]] и [[наос]]а. Краљ Милтутин је на јужној, а краљица Симонида на северној страни. Одозго из темена лука, благосиља их [[Христос]] у попрсју, окружен [[херувими]]ма, док два анђела с крунама слећу према краљевском пару. На фресци, Симонида има раскошну хаљину и огртач, у левој руци држи [[жезло]], а на глави јој је отворена круна с великим обоцима.{{sfn|Пантелић|2015}} Оваква круна је касније постала уобичајена за представе српских владарки.{{sfn|Одак|2015|p=178}}

* Фреска у малој Милутиновој цркви у [[манастир Студеница|манастиру Студеница]], подигнутој 1314. године је смештена у прилично опширној композицији. Симонида с малом [[Богородица|Богородицом]] у наручју се налази поред Јоакима, пред Христом, а и иза ње стоји Милутин с моделом задужбине.{{sfn|Пантелић|2015}}

* У свом делу ''Житије Светог Стефана Дечанског'' из 15. века, [[манастир Високи Дечани|дечански]] игуман [[Григорије Цамблак]] је Симониду представио као маћеху-прељубницу, са циљем да се Стефан прикаже као мученик, a одговорност за ослепљење пребаци са оца Милутина на њу, при чему се одступа у многоме од историјских података и чињеница.{{sfn|Панић|2006|p=85}}

{{Wikisource|Симонида|Милан Ракић: Симонида}}

* [[Милутин Бојић]] написао је психолошку драму ''Краљева јесен'' (1912). Драма је написана у једном чину и састоји се из низа сцена у којима се појављује велики број ликова. Централни је лик Симониде, а читаво дело се може поделити на део пре и на део након њене појаве на сцени. У драми се разматрају разлози за ослепљење Стефана Дечанског. Дело представља комбинацију историјских чињеница и Цанблакових литерарних наговештаја из 15. века. Драма је изведена два пута у позоришту 1913. и 1965. године.{{sfn|Панић|2006|p=89}}

* [[Милорад Б. Протић]] је открио [[20. март]]а [[1938]]. [[астероид]] који је назвао [[1675 Симонида]].{{sfn|Лопушина|4. 12. 2014}}

== Литература ==

{{CommonsCat|Simonida Palaiologina}}

* М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији, Прилог историји византијскосрпских односа од краја XII до средине XV века, Београд 1926. (Фототипско издање Подгорица 1997), 53-82.

* Д. М. Никол, Византијске племкиње, Десет портрета, 1250-1500, Београд 2002, 81-97 (биографија Симонидине мајке Ирине-Јоланде Монфератске).

* [[Радивој Радић|Р. Радић]], Византија. Пурпур и пергамент, Еволута, Београд 2006, 145-150.

* http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/wp-content/uploads/2013/01/Jelena-Anzujska-Aleksandar-Trbovic-lektorisano.pdf

 

 

{{DEFAULTSORT:Немањић, Симонида}}

[[Категорија:Рођени 1294.]]

[[Категорија:Немањићи|Симонида Палеолог]]