Константин Палеолог (деспот) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Seal of Constantine Doukas Komnenos Palaiologos, despotes and porphyrogennetos.jpg|250px|мини|Печат деспота Константина Дуке Комнина Палеолога Порфирогенита.]]
'''Константин Дука Комнин Палеолог''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Κωνσταντῖνος Δούκας Κομνηνός Παλαιολόγος; 1278/81–1334/35) је био [[Византијско царство|византијски]] деспот из династије [[Палеолози|Палеолога]].
== Биографија ==
Константин је био други син цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II Палеолога]] (1282-1328) и његове прве супруге [[Ана Угарска (1260—1281)|Ане]], [[Угарско краљевство (1000–1526)|угарске]] принцезе. Рођен је између 1278. и 1281. године. Како је његов отац тада већ владао као савладар [[Михајло VIII Палеолог|Михаила VIII Палеолога]], Константин је "рођен у пурпуру", односно "[[порфирогенит]]". Као такав се и јавља на својим печатима. Константин је водио борбе против византијског пребега [[Котаница]], који је са српске територије нападао на грчке области током владавине краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]].<ref>ВИИНЈ 6 (1986; 30-47</ref> Проглашен је [[деспот
Константин се 1305. године борио у [[битка код Апроса|бици код Апроса]] против [[Каталанска компанија|Каталинске компаније]]. Битка је завршена поразом византијске војске. Године 1317. његова полусестра [[Симонида Немањић|Симонида]], [[краљица Србије]], дошла је у Византију након сахране своје мајке [[Ирина од Монферата|Ирине]]. Она није ни намеравала да се врати своме много старијем супругу [[Милутин Немањић|Милутину]], што је могло довести до избијања [[Византијско-српски ратови|византијско-српског рата]]. Константин је интервенисао дошавши у манастир у коме се Симонида замонашила и поцепавши јој монашку одећу, након чега ју је вратио Милутину.<ref>{{harvnb|Мичета
== Породично стабло ==
Ред 55:
{{reflist}}
== Извори и литература ==
* Византијски извори за историју народа Југославије, том 6, Византолошки институт САНУ, Београд (1986), стр. 30-47
* Мичета, Лука (2017). Краљ Милутин, биографија светог српског краља. Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-2456-5.
|