Константин Палеолог (деспот) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Seal of Constantine Doukas Komnenos Palaiologos, despotes and porphyrogennetos.jpg|250px|мини|Печат деспота Константина Дуке Комнина Палеолога Порфирогенита.]]
 
'''Константин Дука Комнин Палеолог''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Κωνσταντῖνος Δούκας Κομνηνός Παλαιολόγος; 1278/81–1334/35) је био [[Византијско царство|византијски]] деспот из династије [[Палеолози|Палеолога]].
 
== Биографија ==
Константин је био други син цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II Палеолога]] (1282-1328) и његове прве супруге [[Ана Угарска (1260—1281)|Ане]], [[Угарско краљевство (1000–1526)|угарске]] принцезе. Рођен је између 1278. и 1281. године. Како је његов отац тада већ владао као савладар [[Михајло VIII Палеолог|Михаила VIII Палеолога]], Константин је "рођен у пурпуру", односно "[[порфирогенит]]". Као такав се и јавља на својим печатима. Константин је водио борбе против византијског пребега [[Котаница]], који је са српске територије нападао на грчке области током владавине краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]].<ref>ВИИНЈ 6 (1986; 30-47</ref> Проглашен је [[деспот|деспотом]]ом 1294. године. Деспотска титула била је највиша дворска титула Византијског царства. Прва жена била му је Евдокија, ћерка Теодора Музалона.
 
Константин се 1305. године борио у [[битка код Апроса|бици код Апроса]] против [[Каталанска компанија|Каталинске компаније]]. Битка је завршена поразом византијске војске. Године 1317. његова полусестра [[Симонида Немањић|Симонида]], [[краљица Србије]], дошла је у Византију након сахране своје мајке [[Ирина од Монферата|Ирине]]. Она није ни намеравала да се врати своме много старијем супругу [[Милутин Немањић|Милутину]], што је могло довести до избијања [[Византијско-српски ратови|византијско-српског рата]]. Константин је интервенисао дошавши у манастир у коме се Симонида замонашила и поцепавши јој монашку одећу, након чега ју је вратио Милутину.<ref>{{harvnb|Мичета |2017, стр. |pp=162.}}</ref> Константин се у ово време по други пут оженио, такође са Евдокијом, али су оба брака била без деце. Имао је једног нелегитимног сина, Михаила Катароса. Константин је 1319. године управљао Валоном, док је 1321-1322. године био управник Солуна. На тој позицији нашао се приликом избијања [[Грађански рат два Андроника|грађанског рата]] (1321-1328). Ухапшен је од стране свог нећака [[Андроник III Палеолог|Андроника III]] 1322. године и затворен у Дидимотици. Константин је постао монах под именом '''Калистос'''. Умро је 1334/5. године.
 
== Породично стабло ==
Ред 55:
{{reflist}}
 
== Извори и литература ==
* Византијски извори за историју народа Југославије, том 6, Византолошки институт САНУ, Београд (1986), стр. 30-47
* Мичета, Лука (2017). Краљ Милутин, биографија светог српског краља. Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-2456-5.