Ана Анђелина Комнина Дукина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 29:
== Биографија ==
[[Датотека:Stefanradoslav.jpg|250п|мини|Стефан Радослав Немањић]]
Ана је била ћерка епирског деспота [[Теодор Анђел Дука Комнин|Теодора Анђела Дуке Комнина]] и [[Марија Петралифена|Марије Петралифене]].
=== Склапање брака ===
[[Стефан Првовенчани]], отац Радослава, је 1216. године покушавао да организује брак између свог најстаријег сина и Теодоре, ћерке [[Михајло I Комнин Дука|Михаила I Комнина Дуке]], оснивача [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]]. Међутим, црква је забранила склапање овог брака јер због блиског крвног сродства<ref>{{harvnb|Laskaris||p=38}}</ref>. Убрзо потом, Радослав се оженио Аном. Није позната тачна година склапања брака, али, према новим истраживањима, до брака је дошло 1219. или 1220. године{{sfn|ИСН|1999|p=306}}.
Захваљујући преписци митрополита Нафпакта Јована Апокавка сазнајемо о припремама за венчање Радослава и Ане, најстарије ћерке епирског деспота Теодора. Припреме су започете још 1218. године. Брак је склопљен годину дана касније, крајем 1219. године. У тих годину дана треба датовати и познати веренички прстен који је Радослав поклонио Ани. Свадба се требало да се одржи у Прилепу или Скопљу. Воља владара сада је била јача од канонских правила. Наиме, Радослав је био у истом степену крвног сродства са Аном као што је био и са Теодором, ћерком покојног Михаила Анђела. Сада је, међутим, на склапању брака инсистирао сам Теодор. Пошто је са Бугарима и Латинима био у рату, била му је потребна подршка Србије. На сагласност се чекало најмање годину дана што јасно доказује да канонска сметња није лако преброђена. Самим тим што Теодор Анђел позива Јована Апокавка да благослови брак показује да Димитрије Хоматијан то није желео учинити. Сам Апокавк пише (у писму с краја 1218) да је присиљен отићи на венчање. Као и Хоматијан, ни он брак није одобравао. Из византијских житија није познато ко је благословио на крају брак, али се одговор може наћи у Савином Житију. Доментијан греши када женидбу ставља у време после смрти Првовенчаног, али се може наслутити да је благослов дао тек хиротонисани српски архиепископ по повратку у земљу.
=== Српска краљица ===
Теодор Анђел крајем 1224. године осваја Солун. Тиме је срушио [[Солунска краљевина|Солунску краљевину]] након чега је узео титулу цара и постао раван осталим претендентима на власт у Цариграду ([[Друго бугарско царство|бугарском]] и [[Никејско царство|никејском]] цару). Радослав на власт долази 1228. године након смрти оца. Радослав се у потпуности ослањао на свога таста Теодора што се приписује утицају његове жене Ане. Теодор је 1230. године страховито поражен од Бугара у [[битка код Клокотнице|бици на Клокотници]]. Радослављева прогрчка политика сада је представљала проблем. Властела, на челу са Радослављевим млађим братом [[Стефан Владислав|Владиславом]], га је збацила са престола почетком 1234. године.
=== Последње године ===
Радослав и Ана су најпре отишли у [[Дубровачка република|Дубровник]] где су покушали организовати државни удар против Владислава. Дубровчани су га лепо примили, а Радослав им је доделио веома широке повластице ослобађајући их свих обавеза према српским владарима. Намера му је била да стекне савезника за борбу против Владислава. Међутим, Владислав је вршио велики притисак на Дубровник. Радослав је покушао да потражи заштиту код босанског бана [[Матеј Нинослав|Матеја Нинослава]], у чему није имао успеха. Стога је напустио Дубровник и побегао у Драч ког деспота [[Михајло II Комнин Дука|Михаила II]]. Тамо се развео од Ане. Извори кажу да му је један „Фруз“ (Француз) запретио и отео жену. Вратио се у Србију где се замонашио као монах Јован<ref>{{harvnb|Laskaris||p=51}}</ref>. Умро је после 1235. године у [[Манастир Студеница|Студеници]]<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=308—310}}</ref>. Могуће да је са Аном имао сина, Драгослава Јована, али то није доказано. Ана се на крају вратила оцу у Епир. И она се вероватно замонашила као и њен супруг
Ред 91:
== Извори ==
* Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање
* {{Cite book| ref=harv|last=Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Света лоза Стефана Немање|year=|url= |publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|id=ISBN 86-85269-06-6}}
* Mihailo Laskaris (1926), Byzantine Princesses in Medieval Serbia
{{Немањићи}}
| |||