Први српски устанак — разлика између измена

| опис_слике =[[Збор у Орашцу]], [[литографија]] [[19. век]]

| време= [[14. фебруар]] [[1804]]. — [[7. октобар]] [[1813]].

| узрок = Владавина [[Дахије|дахија]]. [[Сеча кнезова]].

| територија=

На ову вест дигло се становништво и с оне стране Колубаре, где су се нарочито истакли [[Јаков Ненадовић]], Алексин брат, свештеник [[Лука Лазаревић]]. Слична ситуација била је и с оне стране Мораве, где су се истакли [[Миленко Стојковић]] и [[Петар Добрњац|Петар Тодоровић Добрњац]].{{sfn|Jelavich|Jelavich|1986|p=30}} Убрзо је скоро цела земља била под оружјем.

 

У вези са датумом одржавања збора у Орашцу постоје недоумице. Најчешће се као вероватан узима 2. фебруар 1804. по старом или 14. по новом календару. На основу редоследа догађања, вероватнији је Вуков навод да је збор у Орашцу био после сукоба са Аганлијом у Дрлупи, а тај сукоб се догодио између 9. и 12. фебруара (по старом календару; додај 12 дана).

 

Дахије су биле изненађене и уплашене масовношћу устанка и зато су почеле разним подмићивањем, преговорима и преваром да зауставе устанак. Тако је Аганлија с око 400 јањичара пошао у Шумадију, [[21. фебруар]]а 1804. године, с циљем да преговара са устаницима, али у ствари главни повод је било извршење напада на побуњенике. Он је српском народу обећавао бољи положај и укидање ханова, а Карађорђу је нудио новац или да му у [[Аустрија|Аустрији]] купе имање боље од његовог у Тополи. Личне понуде он је одбио, а за обећање у вези са променом режима тражио је јамство и Аустријанаца, јер се није могао ослонити на турска обећања. Како Аганлија није на то пристао, заједно са својом војском претрпио је пораз у боју у [[Дрлупа (Сопот)|Дрлупи]] [[24. фебруар]]а у којем је рањен у ногу и једва успео побећи у Београд. Ово је уједно био први сукоб устаника против дахија, али и њихова прва победа. Значај ове победе је био од велике важности, јер је подигао морал српском становништву. Након овог пораза, дахије су опет покушале преко својих делегата, које је Карађорђе примио у Хасан-пашиној паланци ([[Смедеревска Паланка]]), 4. марта, да преговарају о миру. Као услов за мир Карађорђе је тражио изручење дахија, што они наравно нису прихватили. Због тога, преговори су завршени без резултата. Убрзо су српски устаници, заједно са својим вођом, [[18. март]]а заузели [[Рудник (Горњи Милановац)|Рудник]], а у априлу потукли јањичаре код [[Битка код Баточине (1804)|Баточине]] и [[Јагодина|Јагодине]], а остатке јањичара, који су се повлачили према Београду потукао је код села [[Лештане|Лештана]] Васа Чарапић. Крајем априла цела Шумадија је била очишћена од Турака, а устаници, којих је почетком марта било око 10.000, заједно са својим вођом Карађорђем приближиле су се Београду.

[[Датотека:Pistols from First Serbian Uprising.jpg|мини|десно|200п|Кубуре из првог устанка Ваљевска Нахија]]

Сад кад је цело поље од Саве и Дунава било на ногама, под командом [[Јаков Ненадовић|Јакова]], на Сави, Чарапића на Дунаву, а између њих били су Карађорђе и Катић, Цариград се ипак заинтересовао за устанак. Хасан-бег, Ибрахим-ага Видајић и други незадовољни у самом Цариграду су покушавали да скрену пажњу великог везира на овај сукоб који све више прераста у прави рат. Они су сматрали да је пожељан отпор са било које стране против осионих дахија, и због тога је велики везир допустио Хасан-бегу да око себе прикупи спахије које су побегле од јањичара, затим је кнеза [[Јован Рашковић|Јована Рашковића]] који се баш тад налазио у Цариграду поставио за надзорника царина у Београду, а босанском паши Бећиру наредио је да читаву ствар узме у своје руке, удаљи дахије и успостави ред у пашалуку.

О конкретним борбама у Пожаревачкој нахији током фебруара месеца непосредних података нема, али их је, свакако, било. Говори се само о подизању устанка под Миленком Стојковићем и неким од његових подручних старешина, те да се Турци из околних села повлаче у Пожаревац ради одбране. Приближавањем устаничке војске Дунаву, већ има доста забележених података. У извештају аустријских власти од 8. марта, напомиње се да се цела Пожаревачка нахија, која обухвата Браничево, Звижд и Горњак, „налази у устанку“ и да је већ 2.000 људи под оружјем. а стално придолазе и нови. Са великом војском Миленко стеже обруч око Пожаревца.

 

Може се рећи да су Срби половином марта 1804. године очистили готово сва села београдске нахије и Турке затворили по градовима и тврђавама као што су Београд, Шабац, Пожаревац, Смедерево, Јагодина, [[Краљево|Карановац]], Крагујевац, итд.

 

Румелијски везир Ибрахим-паша је предводио другу војску долином Мораве. Устаници су их дочекали на [[Битка на Делиграду (1806)|утврђењу]] Делиград и одолевали пет недеља, а Карађорђе је након битке на Мишару кренуо ка Делиграду у помоћ. Одлучујућа битка одиграла се 3. септембра, пре Карађорђевог доласка, када су Срби, којима су командовали Добрњац, Главаш и Миловановић, однели победу.

 

 

=== Ичков мир ===

 

До почетка рата дошло је 1807, после збацивања кнежева Влашке и Молдавије које су биле под Руским протекторатом. Србија је одбила понуду Турске да помогне у рату већ своју судбину везује за Русију. [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је устаничку војску усмерио ка Видину и продире дубоко у Турску територију. Хајдук Вељко осваја Кључ и Крајину. Устаници освајају и Куршумлију и Понишавље. Најзначајније победе извојеване су на [[битка на Штубику|Штубику]] и [[битка на Малајници|Малајници]]. [[Наполеонови ратови]] ће приморати Русе да повуку војску са Дунава. Руско-српска сарадња ће се наставити и у каснијим годинама.

 

=== Устаничке офанзиве ===

[[Датотека:Sinđelić at Čegar Hill.jpg|мини|десно|220п|''Стеван Синђелић у бици на Чегру'', слика [[Павле Чортановић|Павла Чортановића]].]]

У 1809. годину Карађорђе је планирао да се у [[Рашка|Рашкој]] састане са војском [[Црна Гора|црногорског]] владике [[Петар I Петровић Његош|Петра -{I}-]] и одатле да се упути у ослобађање Старе Србије. Карађорђе је однео победе над Турцима [[Бој на Суводолу|код Суводола]] над пећким Нуман-пашом и заузео [[Нови Пазар]]. Овом победом је готов читав предео између Београдског пашалука и Црне Горе био у устаничким рукама.{{sfn|Стојанчевић|1980|p=174}} Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски владика није придружио и зато што су устаници поражени у [[битка на Чегру|бици на Чегру]].

 

Руска војска је 1810. стигла по други пут у Србију. Овај пут је следила нека војна сарадња; устаницима су послати оружје, муниција и медицински материјал, а маршал [[Михаил Кутузов]] је учествовао у планирању заједничких акција. Руска помоћ је Србима дала наду у победу.{{sfn|Jelavich|Jelavich|1977|p=34}}

 

=== Слом устанка ===

{{colbegin|2}}

=== [[1804]]. ===

:Десила се [[сеча кнезова]]; побијена већина истакнутијих Срба трговаца, кнезова и свештеника.

:[[Збор у Орашцу|Сабор у Орашцу]] (на празник [[Сретење Господње|Сретење]]); донесена одлука да се подигне [[буна]] против [[дахије|дахија]]. За вођу изабран [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]].

:У селу [[Дрлупа (Сопот)|Дрлупа]] на [[Космај]]у дошао [[Аганлија]] на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима - [[Бој у Дрлупи]]. [[Аганлија]] претрпео пораз.

:[[Битка на Свилеуви]].

:Устаници заузели [[Рудник - место|Рудник]], [[Ваљево]] и [[Шабац]].

* [[4. април]] - [[7. април]]

:[[Битка код Баточине (1804)|Битка код Баточине]]

:Устаници освајају [[Шабац]], први град који су устаници заузели. Српске вође упутиле писмо руском посланику у [[Истанбул|Цариград]].

:У [[Остружница|Остружници]] код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] - [[Остружничка скупштина|Скупштина у Остружници]].

:Турци предали [[Пожаревац]] устаничкој војсци.

:Турци предали [[Смедерево]] устаничкој војсци.

:Карађорђе и устаничке старешине [[руски цар|руском цару]] шаљу изасланство на челу са [[Прота Матија Ненадовић|Протом Матејом Ненадовићем]].

:На острву [[Ада Кале]] на [[Дунав]]у, војвода [[Миленко Стојковић]] са 27 људи погубио београдске [[дахије]]: [[Аганлија|Аганлију]], [[Кучук-Алија|Кучук Алију]], [[Мула Јусуф|Мулу Јусуфа]] и [[Мехмед-ага Фочић|Мехмед-агу Фочића]].

 

 

=== [[1805]]. ===

:После опсаде ослобођен [[Краљево|Карановац]] (данашње [[Краљево]]).

:Донета одлука да се оснује [[Правитељствујушчи совјет сербски]]

:Битка устаничке војске на [[Иванковац|Иванковцу]] (на 4 -{km}- од [[Ћуприја (град)|Ћуприје]]) са [[Хафис-паша|Хафис-пашом]] - [[Бој на Иванковцу]]. Карађорђе са око 8.000 устаника однео прву велику победу над царском војском од 15.000 војника.

:На Народној скупштини у [[манастир Боговађа|манастиру Боговађи]] основан је [[Правитељствујушчи Совјет Сербски]] под притиском Руса као и народних старешина да би ограничили [[Карађорђе Петровић|Карађорђеву]] власт.

 

 

=== [[1806]]. ===

:Устаници освајају [[Крушевац]].

:[[Сулејман-паша Скопљак]] опљачкао а потом и спалио [[манастир Студеница|манастир Студеницу]].

:[[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] упутио писмо султану [[Селим III|Селиму трећем]] у коме тражи да силом уништи - «српске бунтовнике, што их Русија држи и соколи».

* [[1. август]]

:[[Битка код Братачића]]

:Сукоб устаничке војске са [[Сулејман-паша Скопљак|Сулејман-пашом Скопљаком]] на [[Мишар (насеље)|Мишару]] - [[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]. Значајније жртве: [[Гаја Остројић]] и [[Стеван Гајић]].

:Победа у [[Делиград]]у. Прва у низу победа Карађорђа и устаничке војске - [[Битка на Делиграду (1806)]].

:Јуришом око 12.000 устаника и добровољаца, после двоипогодишње опсаде, извршено је ослобођење [[Београдска варош|Београдске вароши]] - [[Опсада Београда 1806.]] (на [[Андријевдан]]). Значајније жртве: [[Васа Чарапић]].

 

 

=== [[1807]]. ===

:Освојена [[Београдска тврђава]] на [[Калемегдан]]у.

:После изласка из Београдске тврђаве, код [[Пашина чесма|Пашине чесме]] испод [[Градска општина Врачар|Врачара]], убијен београдски везир [[Сулејман-паша]] са пратњом од око 180 људи.

:Ослобођени [[Јадар (област)|Јадар]] и [[Рађевина]]

:Председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушћег совјета]] кнез [[Сима Марковић (војвода)|Сима Марковић]] свечано изговара: «Србија сматра себе за независну државу».

:Са престола збачен [[селим III|султан Селим Трећи]].

:Победе на [[битка на Малајници|Малајници]] и [[битка на Штубику|Штубику]], у источној Србији, најкрвавији судар удружене српско ([[Миленко Стојковић]])-руске (генерал [[Иван Исајев]]) војске против Турака у току целокупног Првог српског устанка.

 

 

=== [[1808]]. ===

:Скупштина у Београду донела Уставни акт којим се Карађорђе са својим законитим потомством признаје за врховног старешину.

 

 

=== [[1809]]. ===

:Преваливши за седам дана пут од 110 -{km}-, од [[Ужице|Ужица]] до [[Сјеница|Сјенице]], Карађорђе са 10.000 устаника и 10 топова заузео [[Сјеница|Сјеницу]].

:[[Битка на Чегру]]. Исход: око 3.000 мртвих, и већи број рањених, устаника, близу 6.000 турских бораца. Значајније жртве: ресавски војвода [[Стеван Синђелић]], ражањски војвода [[Ђорђе Крагић]].

:После тридесетшестодневне одбране устаника, Турци ушли у [[Делиград]].

:На путу према [[Београд]]у Турци освојили [[Пожаревац]].

:Турци освојили [[Јагодина|Јагодину]].

:[[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] и [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчи Совјет]] упутили писмо [[барон Симбешен|барону Симбшену]] у коме моле аустријског цара да посредује у њиховом помирењу с [[Висока порта|Портом]].

 

 

=== [[1810]]. ===

:Заједничким операцијама српске и руске снаге ослободиле [[Брза Паланка|Брзу Паланку]], [[Прахово]], [[Сокобања|Соко бању]] и [[Кладово]].

:[[Доситеј Обрадовић]] у Београду отворио [[Богословска школа|Богословску школу]], другу по значају у ослобођеној Србији.

:[[Бој код Јасике]]. Устаничка војска заједно са руском војском, на челу са генералом [[генерал Орурк|Орурком]], против 15.000 Турака везира [[Ахмед Рушид|Ахмеда Рушида]].

:Победа устаника код [[Варварин]]а, на [[Морава|Морави]].

:Победа у боју на [[Тичар]]у код [[Лозница|Лознице]].

 

 

=== [[1811]]. ===

:У [[Београд]]у одржана Скупштина на којој је донесено седам уставних аката којим је уређена [[устаничка држава]].

:Због неслагања са Карађорђем, војводе [[Миленко Стојковић]] и [[Петар Добрњац]], напуштају Србију да се у њу никад не врате.

 

 

=== [[1812]]. ===

:После битке код [[Рашчук]]а, где је Русија поразила Турску, Турци су закључили са Русима [[Букурешки мир 1812.|Букурешки мир]]. У њему [[Висока порта|Порта]], у тачки 8, први пут у једном међународном уговору Србији признаје самоуправу.

:Карађорђе проглашава [[општа мобилизација|општу мобилизацију]] становништва од 15 до 70 година, за одбрану граница према Турској.

:Руси свечано испраћени из [[Београд]]а.

 

 

=== [[1813]]. ===

:Одржана последња седница Народне Скупштине под Карађорђем у [[Крагујевац|Крагујевцу]].

:У [[Јаши]]ју прекинути српско-турски преговори.

:Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на [[Морава|Морави]], [[Дрина|Дрини]] и [[Тимок]]у.

:Карађорђе привремено врховну власт пренео на секретара [[Јанићије Димитрије Ђурић|Јанићија Димитријевића Ђурића]].

:Опорављени [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] предлаже Турцима шестонедељно [[примирје]].

:Сукоб Турске војске са устаничком на [[Равње (Сремска Митровица)|Равњу]], уз [[Сава|Савину]] притоку [[Засавица (река)|Засавицу]] код [[Шабац|Шапца]] - [[Бој на Равњу]]. Сломљен отпор устаничке војске. Изгинуло: око 800 људи Зеке Буљубаше и још око 3.000 других устаника. Значајније жртве: [[Петроније Шиша]], [[Јоксим Карамарковић]], [[Зека Буљубаша]]. Последња битка Првог српског устанка, устанак је сломљен.

* [[7. октобар]]

== Литература ==

{{refbegin|2}}

* ''Вук Стефановић Караџић'', ''„Правитељствујушчи совјет сербски“ за времена Карађорђева, или отимање ондашњијех великаша око власти'', [[Беч]], [[1860]].

* ''Велибор Берко Савић''. ''КАРАЂОРЂЕ ДОКУМЕНТИ 1-3 1804—1817''. {{page|year=|isbn=978-86-367-0135-5|pages=}}

* ''Богдан Секендек'', ''Први српски устанак у Подрињу'', [[Шабачки културни центар|Дом Културе „Вера Благојевић“ Шабац]], [[Шабац]], [[1999]].

* ''О Карађорђу'', [[Фондација Вожд Карађорђе]] [http://www.vozd.org/Vozd/ser/Arhiva/Tekstovi/OKaradjordju.htm]

* {{Cite journal|ref=harv|last=Микавица|first= Дејан|last2=|first2= |year=2009|title= Уставно питање у Карађорђевој Србији 1804—1813 |journal= Истраживања|publisher= |volume= |issue= 20|url= http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-21120920161M|doi= }}

{{refend}}

 

{{Authority control}}