Њемачка — разлика између измена

== Историја ==

{{главни|Историја Немачке{{!}}Историја Њемачке}}

 

Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000{{nbsp}}година.<ref>{{Cite journal |date=27. 8. 2010 |title=Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany |url=http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |volume=107 |pages=19726–19730 |doi=10.1073/pnas.1012722107 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |archive-date=1. 1. 2015 |access-date=27. 8. 2010 |work=[[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]}}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{Cite web |url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html |title=World's Oldest Spears |date=3. 5. 1997 |website=archive.archaeology.org |access-date=27. 8. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349 |title=Earliest music instruments found |date=25. 5. 2012 |publisher=BBC |access-date=25. 5. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{Cite web |url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |title=Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture |date=31. 1. 2013 |website=The Art Newspaper |archive-url=https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |archive-date=15. 2. 2015 |access-date=31. 1. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{Cite web |url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html |title=The Venus of Hohle Fels |date=14. 5. 2009 |website=donsmaps.com |access-date=14. 5. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артифакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{Cite news |url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/ |title=Nebra Sky Disc |date=2013 |work=Unesco memory of the World}}</ref>

Краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] именовао је [[1862]]. године [[Ото фон Бизмарк|Фон Бизмарка]] за новог [[министар-предсједник Пруске|министра-предсједника Пруске]]. Бизмарк је [[1864]]. године успјешно закључио [[Други шлезвички рат|рат против Данске]], на [[Јиланд]]у промовишући њемачке интересе изнад данских. Пруска побједа [[1866]]. у [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] омогућила му је да створи [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачку конфедерацију]] и да искључи Аустрију из федералних послова. Након француског пораза у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], њемачки кнежеви су [[1871]]. у [[Версајски дворац|Версају]] прогласили [[Немачко царство|Њемачко царство]], уједињујући све распарчане дијелове Њемачке изузев Аустрије. Пруска је била доминантна конститутивна држава новог царства: краљеви из династије [[Хоенцолерн]] истовремено су владали као њемачки цареви, а [[Берлин]] је постао пријестоница.<ref name="state" />

 

 

У периоду ''[[Гриндерцајт]]'' након [[Уједињење Немачке 1871.|уједињења Њемачке]], Бизмаркова спољна политика као [[Канцелар (Њемачка)|канцелара Њемачке]] за вријеме цара Вилхелма I осигурала је статус Њемачке као моћне државе, оснивањем савеза, изоловањем Француске дипломатским путем и избјегавањем рата. За вријеме цара [[Вилхелм II Немачки|Вилхелма II]], Њемачка је (попут других европских држава) почела да води [[империјализам|империјалистичку]] политику, што је довело до трвења са сусједним државама. Већина савеза у којима је Њемачка била није обновљена. Ово је довело до стварања [[Двојна алијанса 1879.|Двојне алијансе]] с вишенационалном [[Аустроугарска|Аустроугарском]], промовишући барем [[Добронамјерна неутралност|добронамјерну неутралност]], ако не и потпуну војну подршку. Услиједио је [[Тројни савез (1882)|Тројни савез]] из [[1882]]. године са Италијом, довршавајући средњоевропски географски савез који илуструје њемачке, аустроугарске и италијанске страхове од француског и/или руског напада. Слично, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], Француска и Русија такође [[Тројна антанта|закључују савез]] како би се заштитили од хабзбуршког мијешања у руске интересе на Балкану или њемачког мијешања у француске интересе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=135, 149}}

=== {{сидро|Вајмарска република и Нацистичка Њемачка}}Вајмарска република и Трећи рајх ===

{{главни|Вајмарска република|Трећи рајх}}

 

Њемачка је постала република на почетку [[Новембарска револуција|Њемачке револуције]] у новембру 1918. године. Предсједник [[Фридрих Еберт]] потписао је [[11. август]]а [[1919]]. године демократски [[Вајмарски устав]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=156—160}} У каснијој борби за власт, крајње љевичарски комунисти су [[Баварска Совјетска Република|преузели власт у Баварској]], али конзервативни елементи у другим дијеловима Њемачке покушали су да сруше Републику у [[Капов пуч|Каповом пучу]]. Пуч је подржавао дио Рајхсвера и друге конзервативне, националистичке и монархистичке фракције. Након бурног периода уличних борби у главним индустријским средиштима, белгијске и француске окупације Рура и пораста инфлације што је кулминирало хиперинфлацијом 1922—1923, [[Дозов план|плана реструктурирања дуга]] и стварања [[Рентен марка|нове валуте]] 1924. године, започело је доба [[Златне двадесете|златних двадесетих]] ({{јез-њем|Goldene Zwanziger}}) — период повећаних умјетничких иновација и либералног културног живота. Историчари описују период између [[1924]]. и [[1929]]. као „дјелимично стабилан”.{{sfn|Williamson|2015|pp=186—204}} Свјетска [[Велика криза|Велика депресија]] погодила је Њемачку 1929. године. Након [[Немачки савезни избори 1930.|савезних избора]] [[1930]], влада канцелара [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] омогућила је предсједнику [[Паул фон Хинденбург|Фон Хинденбургу]] да дјелује без одобрења парламента. Бринингова влада је спроводила [[Узроци Велике кризе#Ликвидационизам остављања на миру (1929—1933)|политику фискалне штедње]] и [[Вајмарска република#Економски проблеми|дефлације]] која је изазвала високу незапосленост, скоро 30% до [[1932]]. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.holocaustchronicle.org/StaticPages/50.html |title=PROLOGUE: Roots of the Holocaust |publisher=The Holocaust Chronicle |access-date=28. 9. 2014}}</ref>

[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]] предвођена [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] побиједила је на [[Немачки савезни избори јула 1932.|посебним савезним изборима]] 1932. године. Након низа неуспјешних влада, Фон Хинденбург [[30. јануар]]а [[1933]]. године именује Хитлера за канцелара Њемачке.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=155—158, 172—177}} Након [[паљење Рајхстага|паљења Рајхстага]], декретом је укинуо сва грађанска права и за недјељу дана је отворен први нацистички сабирни логор ([[Логор Дахау|Дахау]]).{{sfn|Evans|2005|p=344}}<ref>{{Cite journal |date=21. 3. 1933 |title=Ein Konzentrationslager für politische Gefangene In der Nähe von Dachau |url=http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |url-status=dead |journal=Münchner Neueste Nachrichten ("The Munich Latest News") |language=de |publisher=The Holocaust History Project |archive-url=https://web.archive.org/web/20000510093525/http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |archive-date=10. 5. 2000}}</ref> [[Указ о одобрењу]] из [[1933]]. дао је Хитлеру неограничену законодавну моћ; његова влада је касније успоставила централизовану [[тоталитаризам|тоталитарну државу]], повукла се из [[Друштво народа|Друштва народа]] након референдума и започела наоружавање војске.<ref>{{Cite web |url=http://www.dhm.de/lemo/html/nazi/wirtschaft/index.html |title=Industrie und Wirtschaft |publisher=Deutsches Historisches Museum |language=de |access-date=25. 3. 2011}}</ref>

 

 

Коришћењем дефицита, програм за економску обнову који је спонзорисала влада усредсређен је на пројекте јавних радова. У јавне пројекте из [[1934]]. године, одмах је запошљено 1,7 милиона Нијемаца, што им је дало приходе и социјалне повластице.{{sfn|McNab|2009|p=54}} Најпознатији пројекти били су ауто-путеви, ''Рајхсаутобан''.{{sfn|Evans|2006|pp=322—326, 329}} Остали пројекти капиталне изградње укључивали су хидроелектране, као што је ''[[Рурталшпере]]''; водоснабдијевање, као што је ''[[Цилијербахталшпере]]''; те транспортне центре, као што је ''[[Цвикау хауптбанхоф]]''.{{sfn|Ehrt|2003|p=565}}{{sfn|Schütz|Gruber|2000|pp=16—17}} У наредних пет година, незапосленост је опала и просјечне зараде порасле — и по сату и по недјељи.{{sfn|McNab|2009|p=56}}

Модернизација и интеграција економије источне Њемачке представља дугорочни процес који ће трајати до [[2019]]. године, с годишњим трансферима од око 80 милијарди долара са запада на исток.<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2009/06/19/world/europe/19germany.html |title=In East Germany, a Decline as Stark as a Wall |last=Kulish |first=Nicholas |date=19. 6. 2009 |work=The New York Times |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

 

 

Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |title=Lisbon Treaty : The making of |publisher=Council of the European Union |format=PDF |archive-url=https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |archive-date=20. 5. 2013 |url-status=dead |access-date=14. 6. 2011 |quote=After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html |title=Germany is planning a Bosnia withdrawal |last=Dempsey |first=Judy |date=31. 10. 2006 |work=International Herald Tribune |access-date=7. 5. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{Cite web |url=http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf |title=Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush |last=Merz |first=Sebastian |date=2007 |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |pages=2, 3 |format=PDF |access-date=21. 2. 2017}}</ref>

Предсједник, [[Франк-Валтер Штајнмајер]] (од 19. маја 2017), шеф је државе и углавном има репрезентативне одговорности и овлашћења. Бира га ''[[Бундесверзамлунг]]'' (Савезна конвенција), институција која се састоји од чланова ''[[Бундестаг]]а'' и једнаког броја државних делегата. Други највиши званичник у њемачком поретку представљања је [[предсједник Бундестага]], кога бира Бундестаг и одговоран је за надгледање дневних сједница тијела. Трећи највиши званичник и шеф владе је канцелар Њемачке, кога именује предсједник Бундестага након што га изабере Бундестаг.<ref name="state" />

 

 

Канцелар, Ангела Меркел (од 22. новембра 2005), шеф је владе и извршилац извршне власти, слично улози [[премијер]]а у осталим парламентарним демократијама. Савезна законодавна власт састоји се од Бундестага и Бундесрата, који заједно чине законодавно тијело. Бундестаг се бира на непосредним изборима, пропорционалном заступљеношћу.<ref name="CIA" /> Чланови Бундесрата представљају владе шеснаест савезних држава и чланове државних кабинета.<ref name="state" />

=== Правни систем ===

{{главни|Правни систем у Немачкој{{!}}Правни систем Њемачке|Правосуђе Немачке{{!}}Правосуђе Њемачке}}

 

Њемачка има [[континентално право|континентални правни систем]] заснован на [[римско право|римском праву]] с неким примјесама [[германско право|германског права]]. [[Савезни уставни суд Њемачке|Савезни уставни суд]] је њемачки врховни суд одговоран за уставна питања, са овлашћењем за [[судска ревизија|судску ревизију]].<ref name="state" /><ref>{{Cite web |url=http://www.bundesverfassungsgericht.de/EN/Homepage/home_node.html |title=Federal Constitutional Court |publisher=Bundesverfassungsgericht |access-date=25. 3. 2015}}</ref> Њемачки врховни суд је специјализован: за грађанске и криминалне случајеве, највиши жалбени суд је [[Инквизиторни систем|инквизиторни]] [[Савезни суд правде Њемачке|Савезни суд правде]], а за друге предмете су [[Савезни суд за рад]], [[Савезни социјални суд]], [[Савезни финансијски суд]] и [[Савезни административни суд]].

Од децембра 2015. године Бундесвер запошљава око 178.000 припадника, укључујући 9.500 волонтера.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT/ |title=Die Stärke der Streitkräfte |date=10. 12. 2015 |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=2. 1. 2016}}</ref> Резервисти су на располагању оружаним снагама и учествују у одбрамбеним вјежбама и распоређују се у иностранству.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/04_SB8K8xLLM9MSSzPy8xBz9CP3I5EyrpHK9pPKUVL3ikqLUzJLsosTUtJJUvbzU0vTU4pLEnJLSvHRUuYKcxDygoH5BtqMiAMTJdF8!/ |title=Ausblick: Die Bundeswehr der Zukunft |publisher=Bundeswehr |language=de |access-date=5. 6. 2011}}</ref> Од 2001. године жене могу служити на свим положајима, без ограничења.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/FcwxEoUgDAXAE0l6O0_x1YZ5QMSMEp2In-urs_3STC_FXzKqHIqdRpqi9KG50BK7qxpL3Qy8VHbZbk07MqtbDDerF_WJzYdGv286DbmAJj26iLgynaUMD6qutPs!/ |title=Frauen in der Bundeswehr |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=14. 4. 2011}}</ref> Око 19.000 жена војника је активно на дужности. Према [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања|Стокхолском међународном институту за мировна истраживања]], Њемачка је била четврта највећа извозница великог оружја на свијету 2014. године.<ref>{{Cite web |url=http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |title=Trends in International Arms Transfer, 2014 |website=www.sipri.org |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20150319023856/http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |archive-date=19. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=18. 3. 2015}}</ref>

 

 

У миру, Бундесвером командује министар одбране. У [[Стање одбране (Њемачка)|стању одбране]], Канцелар би постао врховни командант Бундесвера.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/gg/gesamt.pdf |title=Grundgesetz für die Bundesrepublik Deutschland, Artikel 65a,87,115b |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=19. 3. 2011}}</ref>

[[Терцијални сектор привреде|Сервисни сектор]] доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући [[информациона технологија|информационе технологије]]), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%.<ref name="CIA" /> Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније.<ref name="Eurostat">{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6664116/3-02032015-AP-EN.pdf/28d48055-3894-492d-a952-005097600ee0 |title=Eurostat: Euro area unemployment rate at 11.2% |website=ec.europa.eu |access-date=14. 8. 2017}}</ref> Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%.<ref name="Eurostat" /> Према [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] Њемачка има једну од највиших радних продуктивности на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LEVEL |title=Labour productivity levels in the total economy |publisher=OECD |access-date=12. 12. 2014}}</ref>

 

 

Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html |title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity |last=Andrews |first=Edmund L. |date=1. 1. 2002 |work=The New York Times |access-date=18. 3. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |title=On Jan.{{nbsp}}1, out of many arises one Euro |last=Taylor Martin |first=Susan |date=28. 12. 1998 |work=St. Petersburg Times |page=National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.

=== Саобраћај ===

{{главни|Саобраћај у Њемачкој|Жељезнички саобраћај у Њемачкој}}

 

Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{Cite web |url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure |year=2012 |publisher=International Transport Forum |format=PDF |archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |archive-date=23. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=15. 3. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |title=Road density (km of road per 100 sq. km of land area) |year=2014 |publisher=World Bank |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |archive-date=1. 1. 2015 |url-status=dead |access-date=7. 7. 2014}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{Cite press release |title=Autobahn-Temporegelung |publisher=ADAC |url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4 |language=de |access-date=19. 3. 2011 |year=2010}}</ref>

=== Наука и технологија ===

{{главни|Наука и технологија у Њемачкој}}

 

Њемачка је глобални лидер у науци и технологији, јер су њена достигнућа у области науке и технологије значајна. Напори [[истраживање и развој|истраживања и развоја]] чине саставни дио привреде.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |title=Federal Report on Research and Innovation 2014 |year=2014 |publisher=Federal Ministry of Education and Research |format=PDF |archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160514110947/http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |archive-date=14. 5. 2016 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015}}</ref> [[Нобелова награда|Нобелову награду]] добило је 106 њемачких лауреата.<ref>{{Cite web |url=http://nobelprize.org/ |title=Nobel Prize |publisher=Nobelprize.org |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачка је друга на свијету по броју дипломаца на пољу наука и инжењерства (31%), на првом мјесту је [[Јужна Кореја]].<ref>{{Cite web |url=http://www.businessinsider.com/most-technological-countries-lag-behind-in-science-2015-12/#7-estonia-26-has-one-of-the-highest-percentages-of-female-stem-graduates-at-41-in-2012-4 |title=These are the 10 smartest countries in the world when it comes to science |date=4. 12. 2015 |publisher=Business Insider |access-date=26. 10. 2016}}</ref> На почетку 20. вијека, њемачки лауреати имали су више награда од свих других нација, посебно на пољу науке (физика, хемија и филозофија или медицина).<ref>{{Cite news |url=http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards |title=Swedish academy awards |work=ScienceNews |access-date=1. 10. 2010}}</ref><ref>National Science Nobel Prize shares 1901–2009 [http://people.idsia.ch/~juergen/sci.html by citizenship at the time of the award] and [http://people.idsia.ch/~juergen/scinat.html by country of birth]. Од {{Cite web |url=http://people.idsia.ch/~juergen/nobelshare.html |title=Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th century |last=Schmidhuber |first=Jürgen |year=2010 |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

Значајни њемачки физичари прије 20. вијека су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Јозеф фон Фраунгофер]], [[Габријел Фаренхајт]] и други. [[Алберт Ајнштајн]] је истражио [[Специјална теорија релативности|специјалну]] и [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] за свјетлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с [[Макс Планк|Максом Планком]], био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] касније дали значајан допринос.{{sfn|Roberts|2002|p=1014}} [[Вилхелм Конрад Рендген]] је измислио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]].<ref>{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html |title=The First Nobel Prize |date=8. 9. 2010 |work=Deutsche Welle |access-date=27. 3. 2011}}</ref> [[Ото Хан]] је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су [[Фердинанд Кон]] и [[Роберт Кох]] били оснивачи [[микробиологија|микробиологије]]. Бројни [[математичар]]и су рођени у Њемачкој, међу којима су [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]].

 

 

Њемачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући [[Ханс Гајгер|Ханса Гајгера]], који је открио [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]], и [[Конрад Цузе|Конрада Цузеа]], који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар.<ref>{{Cite web |url=http://www.yorku.ca/lbianchi/sts3700b/lecture17a.html |title=The Great Electromechanical Computers |last=Bianchi |first=Luigi |publisher=[[Универзитет Јорк|York University]] |access-date=17. 4. 2011}}</ref> Њемачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф [[Фердинанд фон Цепелин]],<ref>{{Cite web |url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm |title=The Zeppelin |publisher=U.S. Centennial of Flight Commission |archive-url=https://web.archive.org/web/20110501132157/http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm |archive-date=1. 5. 2011 |access-date=7. 5. 2015}}</ref> [[Ото Лилијентал]], [[Готлиб Дајмлер]], [[Рудолф Дизел]], [[Хуго Јункерс]] и [[Карл Бенц]], дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Њемачке институције као што су [[Њемачки центар за авијацију и астронаутику]] највећи су доприносиоци [[Европска свемирска агенција|Европској свемирској агенцији]]. [[Аеросвемирска техника|Аеросвемирски инжењер]] [[Вернер фон Браун]] развио је први свемирску ракету у [[Војни истраживачки центар Пенеминде|Пенеминдеу]], а касније је истакнути члан [[Наса|Насе]] и развио је ракету на Мјесец [[Сатурн V (ракета-носач)|Сатурн V]]. Рад [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Херца]] у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.<ref>{{Cite web |url=http://www.itu.int/aboutitu/HistoricalFigures.html |title=Historical figures in telecommunications |date=14. 1. 2004 |publisher=International Telecommunication Union |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

[[Датотека:Population of German territories 1800 - 2000.JPG|мини|Развој становништва Њемачке од 1800. до 2000.<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |title=The World Factbook |website=cia.gov |access-date=9. 11. 2017}}</ref>]]

 

 

Четири сразмјерне групе народа сматрају се „националним мањинама”, јер су њихови преци живјели вијековима на простору данашње Њемачке. То су [[Данци у Њемачкој|Данци]] (око 50.000), који живе у најсјевернијој држави Шлезвих-Холнштајну, [[Лужички Срби]] (око 60.000), који живе у региону Лужица који се налази у државама Саксонија и Бранденбург. [[Роми у Њемачкој|Роми]] и [[Синти]] живе у свим савезним државама, док [[Фризи]] живе на западној обали Шлезвиг-Холнштајна и на сјеверозападу Доње Саксоније.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |title=National Minorities in Germany |date=мај 2010 |publisher=Federal Ministry of the Interior (Germany) |format=PDF |id=Article number: BMI10010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130421151141/http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |archive-date=21. 4. 2013 |url-status=dead |access-date=23. 6. 2014}}</ref>

=== Језик ===

{{главни|Немачки језик{{!}}Њемачки језик|Језици Њемачке}}

 

[[Немачки језик|Њемачки]] је [[службени језик]] и главни [[говорни језик]] у Њемачкој.<ref name="Eurobarometer Languages"/> [[Стандардни њемачки језик|Стандардни њемачки]] је [[Западногермански језици|западногермански језик]] и сродан је [[нисконемачки језик|нискоњемачком]], [[холандски језик|холандском]], [[африканс (језик)|африкансу]], [[фризијски језици|фризијском]] и [[енглески језик|енглеском језику]]. У мањој мјери, сродан је [[Северногермански језици|сјеверногерманским језицима]]. Већина њемачког вокабулара је изведена из [[Германски језици|германске гране]] [[индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf |title=Many tongues, one family. Languages in the European Union |year=2004 |publisher=Europa |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430202922/http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf |archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Значајна мањина ријечи потиче из латинског и грчког језика, с мањим бројем ријечи из француског и у скорије вријеме из енглеског језика (познат као [[денглиш]]). Њемачки се пише [[латиница|латиницом]]. [[Дијалекти њемачког језика]], традиционално мјесни варијатети настали од германских племена, разликују се од варијатета стандардног њемачког по својој [[лексика|лексици]], [[фонологија|фонологији]] и [[синтакса|синтакси]].<ref>{{Cite news |url=http://www.economist.com/node/15731354 |title=Sprechen Sie Deutsch? |date=18. 3. 2010 |work=The Economist |access-date=16. 4. 2011}}</ref> Њемачки је један од двадесет четири службена језика Европске уније и један од три [[радни језик|радна језика]] [[Европска комисија|Европске комисије]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/languages/policy/linguistic-diversity/official-languages-eu_en.htm |title=Official Languages |publisher=European Commission |access-date=29. 7. 2014}}</ref> Њемачки је најчешће говорени први језика у Европској унији и [[матерњи језик|матерњи је језик]] 100 милиона људи.{{sfn|Marten|Sauer|2005|p=7}}

=== Музика ===

{{главни|Њемачка музика}}

 

Њемачка [[Класицизам (музика)|класична музика]] укључује дјела неких од најпознатијих свјетских композитора. [[Дитрих Букстехуде]] саставио је ораторије за оргуље, што је касније утицало на рад [[Јохан Себастијан Бах|Јохана Себастијана Баха]] и [[Георг Фридрих Хендл|Георга Фридриха Хендла]]; они су били утицајни композитори [[Барокна музика|барокног периода]]. Током своје дужности виолинисте и учитеља у Салцбуршкој катедрали, аугсбуршки композитор [[Леополд Моцарт]] био је ментор једном од најзначајнијих музичара свих времена, [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфгангу Амадеусу Моцарту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] био је кључна фигура транзиције с класичног на [[романтизам (музика)|романтично доба]]. [[Карл Марија фон Вебер]] и [[Феликс Менделсон]] били су значајне фигуре с почетка романтизма. [[Роберт Шуман]] и [[Јоханес Брамс]] компоновали су у романтичном идиониму. [[Рихард Вагнер]] је био познат по својим операма. [[Рихард Штраус]] био је водећи композитор с краја романтичног и почетка савременог доба. [[Карлхајнц Штокхаузен]] и [[Ханс Цимер]] важни су композитори 20. и раног 21. вијека.<ref>{{Cite news |url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1567544/Top-100-living-geniuses.html |title=Top 100 living geniuses |date=30. 10. 2007 |work=The Daily Telegraph |access-date=15. 5. 2015 |location=London}}</ref>

=== Књижевност и филозофија ===

{{главни|Њемачка књижевност|Њемачка филозофија}}

 

Њемачка књижевност се може пратити до средњег вијека и радова писаца као што су [[Валтер фон дер Фогелвајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Добро познати класични њемачки пјесници и писци су [[Јохан Волфганг Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтане]]. Колекције бајки које су објавили [[браћа Грим]] је популарисала [[њемачки фолклор]] у свијету.<ref>{{Cite journal |last=Degh |first=Linda |date=април 1979 |title=Grimm's "Household Tales" and Its Place in the Household: The Social Relevance of a Controversial Classic |url=https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents |journal=Western Folklore |volume=38 |issue=2 |pages=85—103, 99—101 |doi=10.2307/1498562}}</ref> Гримови су такође прикупили и кодификовали регионалне варијанте њемачког језика, утемељавајући свој рад на историјским принципима; њихов [[Њемачки рјечник]], понекад називан и Гримов рјечник, започет је 1834, а прво издање је објављено 1854. године.<ref name="DWBhistory">{{Cite web |url=http://150-grimm.bbaw.de/start.htm |title=150 Jahre Deutsches Wörterbuch der Brüder Grimm |website=150-grimm.bbaw.de |language=de |access-date=26. 8. 2017}}</ref>

=== Спорт ===

{{главни|Спорт у Њемачкој}}

 

Двадесет седам милиона Нијемаца су чланови спортског клуба, а додатних дванаест милиона се самостално бави спортом.<ref name="sports">{{Cite web |url=http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |title=Germany Info: Culture & Life: Sports |publisher=Germany Embassy in Washington, D.C |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430172943/http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> [[Фудбал у Њемачкој|Фудбал]] је најпопуларнији спорт. С више од 6,3 милиона званичних чланова, [[Фудбалски савез Немачке|Фудбалски савез Њемачке]] је највећа спортска организација на свијету, а њемачка прва лига — [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] — има другу највећу просјечну гледаност међу свим професионалним спортским лигама на свијету.<ref name="sports" /> Мушка [[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] је освојила [[Светско првенство у фудбалу|Свјетско првенство у фудбалу]] 1954, 1974, 1990 и 2014, а [[Европско првенство у фудбалу]] 1972, 1980 и 1996. године. Њемачка је била домаћин Свјетском првенству 1974. и 2006. и Европском првенству 1988. године.