Лав Фока Старији — разлика између измена

'''Лав Фока Старији''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Λέων Φωκᾶς; умро после 919.) је био [[Византијско царство|византијски]] генерал са титулом [[Доместик схола|доместика схоле]].

Лав је био син [[Нићифор Фока Старији|Нићифора Фоке Старијег]], истакнутог византијског генерала из Јужне Италије. Припадао је истакнутој аристократској породици [[Фоке|Фока]]. Његов брат, [[Варда Фока Старији|Варда]], такође је био истакнути генерал, као и његови синови, [[Нићифор II Фока|Нићифор]] и [[Лав Фока Млађи|Лав]]. Нићифор је од 963. до 969. године био [[византијски цар]]{{sfn|Kazhdan|1991|p=1666}}<ref>Guilland 1967, Tome I. стр. 439–440.</ref>. Мало се зна о Лавовим раним годинама. Постао је доместик схола након што се цар [[Лав VI Мудри|Лав Мудри]] (886-912) оженио његовом рођаком, сестром [[Константин Варварос|Константина Варвароса]]<ref>Guilland 1967, Tome I. стр. 181, 205, 440.</ref>. Иако лично храбар, Лав не постиже велике успехе [[Византијско-арапски ратови|против]] Арабљана на истоку. [[Стивен Рансиман]] приписује Лавов успон у хијерархији његовом аристократском пореклу, а не личним особинама{{sfn|Runciman|1988|p=54}}.

Лав је поново забележен као доместик схола током регентства царице [[Зоја Карбонопсина|Зоје]] (913-919). Носио је и титулу магистра. Лав је 917. године стављен на чело византијске војске која је требало да се супротстави [[Прво бугарско царство|Бугарима]] под [[Симеон I|Симеоном]]. План је подразумевао двоструки напад, један са југа од стране војске којом је командовао Лав Фока, и један са севера од стране [[Печенези|Печенега]] који је требало да преведу преко Дунава византијске војнике под [[Роман I Лакапин|Романом Лакапином]]. Лакапин се, међутим, посвађао са вођом Печенега. Битка између Византинаца и Бугара вођена је [[Битка код Анхијала (917)|код места Анхијала]] августа 917. године. Царска војска под Лавом Фоком готово у потпуности је уништена. Сам Лав једва се спасао. Покушао је да се са сакупљеним трупама поново супротстави Симеону који се упутио ка самом Цариграду, али је поново [[Битка код Катасиртаија|поражен код Катасиртаија]]<ref>{{harvnb|Runciman|1988|pp=54–56, 85}}</ref><ref>{{harvnb|Treadgold|1997|pp=474–475}}</ref><ref>Guilland 1967, Tome I. стр. 440.</ref>.

Порази код Анхијала и Катасиртаија ослабили су положај Зоје, а кружиле су приче да Лав и његов шурак Варварос припремају заверу против младог [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913-959). Међутим, снажан фактор у престоници био је Роман Лакапин, и поред пораза од Бугара<ref>{{harvnb|Runciman|1988|pp=57–58}}</ref>{{sfn|Treadgold|1997|p=475}}. Константин Варварос је покушао да распусти византијску флоту, али га је Лакапин ухапсио када је дошао да нагледа исплату зарада. Зоја губи власт, а на наговор Теодоре, Романове жене, млади цар Константин именовао је [[Никола Мистик|Николу Мистика]] за регента. Мистик је отпустио Лава Фоку и заменио га Јованом Гаридом<ref>{{harvnb|Runciman|1988|pp=58–59}}</ref>. Лакапин је убрзо збацио Зоју и постао најпре савладар, а потом и први по рангу цар<ref>{{harvnb|Runciman|1988|pp=59–60}}</ref>.

Лав је био у непријатељству са новим царем. Његове трупе почеле су да прелазе Лакапину. Константин Порфирогенит је писмом осудио Лавову побуну и признао Романа за савладара и заштитника. Лав је на крају ухапшен и ослепљен у Битинији. Проведен је улицама Цариграда на магарцу. Његова судбина после 919. године није позната<ref>{{harvnb|Runciman|1988|pp=60–61}}</ref>{{sfn|Treadgold|1997|p=476}}.

* {{Cite book | ref = harv |last=Guilland|first=Rodolphe|title=Recherches sur les Institutions Byzantines, Tomes I & II|location=Berlin|publisher=Akademie-Verlag|year=1967|language=French|ref=harv}}

* {{cite book| ref = harv |last=Runciman|first=Steven|authorlink = Стивен Рансиман|title=The Emperor Romanus Lecapenus and His Reign: A Study of Tenth-Century Byzantium|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=1988|origyear=1929|isbn=978-0-521-35722-7|url=https://books.google.com/books?id=XHVzWN6gqxQC|ref=harv}}

* {{cite book| ref = harv |last=Treadgold|first=Warren| authorlink = Warren Treadgold|title=A History of the Byzantine State and Society|url=https://books.google.com/books?id=nYbnr5XVbzUC|location=Stanford, California|publisher=Stanford University Press|year=1997|isbn=978-0-8047-2630-6|ref=harv}}