Lepak — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:AdhesivesForHouseUse004.jpg|мини|
'''Lepak''' ili ''adheziv'' je [[hemijska materija|materija]] koja služi za [[Spoj (mašinstvo)|spajanje]] prijanjanjem delova iz istih ili različitih materijala ('''lepljenje'''),<ref>{{cite web|last=Pike|first=Roscoe|title=adhesive|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/5823/adhesive|work=Encyclopædia Britannica Online|publisher=Encyclopædia Britannica Inc.|accessdate=9. 4. 2013}}</ref> to jest za njihovo spajanje stvaranjem veznog filma među slepljenim površinama. Lepljenje se zasniva na [[физика|fizičkom]] principu ''[[Adhezija|adhezije]]'' (sile privlačenja na sučelju dva materijala) i ''kohezije'' (međumolekularne sile u samom lepku).<ref>"Elementi strojeva", Karl-Heinz Decker, Tehnička knjiga Zagreb, 1975.</ref> Razni pridevi se mogu koristiti uz reč „lepak” radi opisivanja svojstava na temelju fizičke ili hemijske forme materije, vrste spojenih materijala ili uslova pod kojima se primenjuje.<ref>{{cite book|last=Kinloch|first=A.J.|title=Adhesion and Adhesives: Science and Technology|year=1987|publisher=Chapman and Hall|location=London|isbn=978-0-412-27440-4 |edition=Reprinted.|pages=1}}</ref>
Ред 12:
== Prednosti i nedostaci lepка ==
[[Датотека:ReconstructedOetziAxe.jpg|
'''Lepak''' služi za [[Spoj (mašinstvo)|spajanje]] prijanjanjem delova iz istih ili različitih materijala (lepljenje). Lepljenje se zasniva na [[fizika|fizičkom]] principu [[Adhezija|adhezije]] (sile privlačenja na sučelju dva materijala) i [[Kohezija|kohezije]] (međumolekularne sile u samom lepku).<ref> "Elementi strojeva", Karl-Heinz Decker, Tehnička knjiga Zagreb, 1975.</ref>
Ред 41:
== Vrste lepka ==
[[Датотека:MVC-013F.jpg|мини|
[[Датотека:Knochenleim Granulat.jpg|мини|
Prema svom poreklu razlikuju se lepkovi na osnovu prirodnih sirovina (biljni i životinjski lepak) te sintetski lepkovi. Najvažniji biljni lepkovi su [[skrob]]ni, [[dekstrin]]ski, lepak od kaučukovog lateksa i prirodnih smola, a životinjski lepkovi su tutkala (od prerađenih kostiju i kože) i [[kazein]]ski lepkovi (dobijeni zagreavanjem kazeina sa [[alkalija]]ma).
=== Sintetički lepak ===
'''Sintetički lepkovi''', koja danas prevladavaju u primeni, temelje se na upotrebi različitih [[polimer]]skih materijala, koji su osnovno [[vezivo]] u lepku. Oni se razlikuju prema sastavu, načinu stvaranja kohezijskih i adhezijskih veza i području primene, a u poređenju sa prirodnim lepkovima odlikuju se jačom adhezijom prema većem broju različitih materijala, prikladnijom primenom i bržim delovanjem te boljim uklapanjem u izgled proizvoda. Glavne su vrste sintetskih lepkova, prema načinu spajanja, reakcijski, topljivi, kontaktni, disperzijski i lepkovi u rastvoru.
==== Čvrsti lepak ili reakcioni lepak ====
Ред 95:
== Postupak lepljenja ==
[[Датотека:fracture modes v2.svg|
Od izvanrednog značenja za izdržljivost lepljenog spoja je stanje površine koja se lepi. Adhezione sile samo su onda delotvorne ako je površina prijanjanja čista, išmirglana i odmašćena. [[Hrapavost površine|Hrapavljenje]] povećava površinu prijanjanja stvaranjem udubljenja i uzvišenja. Površine [[metal]]a ohrapavljuju se finim četkama, brušenjem finim brusnim papirom ili peskarenjem, a čiste se i odmašćuju trihloretilenom, perhloretilenom ili ugljeničnim tetrahloridom (izložene delovanju pare ili uronjene u paru), te [[aceton]]om i [[Baza (hemija)|bazama]] ili lužinama (uronjeno). Površine obrađivane silikonskim pastama ili sredstvima ne mogu se više lepiti.<ref>[http://www.fesb.hr/~djelaska/documents/ES-skripta-760.pdf] {{Wayback|url=http://www.fesb.hr/~djelaska/documents/ES-skripta-760.pdf |date=20120131031429 }} "Elementi strojeva", Fakultet elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje Split, Prof. dr. sc. Damir Jelaska, 2011.</ref>
Ред 102:
=== Čvrstoća lepljenog spoja ===
Budući da su vlačna i smična [[čvrstoća]] lepljenog spoja puno manje od onih kod [[metal]]a, potrebna je prilično velika površina lepljenja. Najpovoljnijom dužinom lepljenja pokazala se dužina od ''l'' = 20 do 25 -{''s''}- (-{''s''}- – debljina lima). Spojevi sastavljeni od [[aluminijum]]skih delova daju najveću čvrstoću. Slede po redu spojevi od [[čelik|čeličnih]], [[Bakar|bakrenih]] i [[mesing]]anih delova. Najviša čvrstoća postizava se slojem lepka debljine 0,1 do 0,3 [[metar|-{mm}-]], a pri debljini sloja lepka od 1 -{mm}- pada čvrstoća na oko 60%. Čvrstoća se smanjuje tokom vremena i zbog starenja lepka, a zaustavlja se negde na 70 do 80% početne čvrstoće. Lepljene spojeve treba oblikovati po mogućnosti tako da su izloženi smičnom naprezanju.
Lepljeni spojevi naročito su osetljivi na ljuštenje, pa se takva naprezanja moraju izbegavati. Na višim radnim [[temperatura]]ma opada čvrstoća lepljenih spojeva.
Ред 109:
Primena lepka u poslednjih 30 godina povećala se za više od 2,5 puta i vrlo je raširena, od domaćinstva do mnogobrojnih industrijskih grana (automobilska, vazduhoplovna, građevinska, elektronska, papirna, tekstilna, obućarska industrija).
Lepljenjem se mogu međusobno spajati nemetalni delovi (od papira, kože, tkanine, drva, stakla, kamena, keramike, porculana, gume, polimernog materijala) i metalni delovi (najčešće od aluminijuma i njegovih legura, bakra i njegovih legura i čelika). Mogućnost spajanja delova od potpuno različitih materijala najvažnija je prednost lepljenja. Najbolji su rezultati pri lepljenju metalnih delova postignuti kod tankih delova, a posebno onih od aluminijumskih legura. Lepljenje je čest postupak u optici za izradbu složenih leća kada se traži da otvrdnuti lepak bude proziran, bezbojan i sa [[Индекс преламања|indeksom prelamanja]] [[svetlost]]i približno jednakim onom koji ima [[staklo]] za [[Сочиво (оптика)|sočiva]].
== Reference ==
Ред 119:
* Ebnesajjad, Sina "History of Adhesives". ''Handbook of Adhesives and Surface Preparation:Technology, Applications and Manufacturing''. Amsterdam: [[Elsevier]]. {{page|year=2010|isbn=9781437744613|pages=}}.
* Kinloch, Anthony J. ''Adhesion and Adhesives: Science and Technology''. London: [[Chapman and Hall]]. {{page|year=1987|isbn=978-0-412-27440-4|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv |last=Lau| first = John H. | last2=Wong| first2 = C. P. | last3=Lee| first3 = Ning-Cheng | last4=Lee| first4 = S. W. Ricky | title = Electronics Manufacturing: With Lead-free, Halogen-free, and Conductive-adhesive Materials | publisher = McGraw-Hill Professional |year=2002 | url = https://books.google.com/?id=FuMFzSiKTlUC |isbn=978-0-07-138624-1
* Mittal, K.L., A. Pizzi ''Handbook of Adhesive Technology''. New York: [[Marcel Dekker]]. {{page|year=2003|isbn=978-0-8247-0986-0|pages=}}
{{refend}}
Ред 133:
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Лепак}}
[[Категорија:Технологија]]
[[Категорија:Машинство]]
| |||