Василије Петровић Његош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена двострука преусмерења у Василије Петровић-Његош ознака: промењено одредиште преусмерења |
м razne izmene |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
#Преусмери [[Василије Петровић-Његош]]▼
{{Верски поглавар
| слика = Vasilije petrovic.jpg
| опис_слике = Василије Петровић
| пуно_име =
| датум_рођења = [[1709]].<!-- nema na wikidata -->
| место_рођења = [[Његуши]]
| држава_рођења = [[Црна Гора]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1766|3|10|1709||}}
| место_смрти = [[Санкт Петербург|Петроград]]
| држава_смрти = [[Руска Империја]]
| сахрањен =
| звање = [[Митрополит скендеријски и приморски]] Црне Горе
| године = (1750-1766)
| редослед =
| претходник = [[Сава Петровић Његош]] (1719 — 1735)
| наследник = [[Арсеније Пламенац]]
| звање1 =
| године1 =
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
}}
[[Датотека:Metropolitan Vasiliy Petrovich of Montenegro's grave in Blagoveschenskaya church 01 by shakko.JPG|д|мини|270п|Гроб владике Василија у Петрограду. Титула: „Митрополит скендеријски, приморски, све Црне Горе и патријашког трона сербског егзарх”]]
'''Василије III Петровић Његош''' ([[Његуши]], [[1709]] — [[Санкт Петербург]], [[10. март]] [[1766]]) је био владика и [[митрополит]] црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем [[Сава Петровић Његош|Савом Петровићем]] од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.{{sfn|Вуковић|1996|p=60-61}}
На предлог митрополита Саве, хиротонисан је [[1750]]. године од стране српског патријарха [[Атанасије II Гавриловић|Атанасија II]] и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Одржавао је блиске везе са царском [[Русија|Русијом]] и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.
Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.
Умро је [[10. март]]а [[1766]]. године у [[Санкт Петербург|Петрограду]] {{sfn|Станојевић|1975|p=368}} где је и сахрањен. <ref>{{Cite book|last= Божовић |first= Владимир|authorlink= |coauthors= |title= Благовјештенска црква у Санкт Петербургу: Симболички сусрет српске и руске историје |year= 2018 |url= https://www.in4s.net/blagovjestenska-crkva-u-sankt-peterburgu-simbolicki-susret-srpske-i-ruske-istorije/ |publisher= ИН4С |location= Подгорица |id=}}</ref> Патријарх [[Василије Јовановић-Бркић]] је умро 10. фебруара [[1772]]. године, исто у Петрограду и сутрадан је сахрањен у [[Благовјештенска црква Александро-невске лавре|Благовештенској цркви]], поред гроба Василија Петровића Његоша. <ref>{{Cite book|last= Дурковић-Јакшић|first= Љубомир|authorlink= |coauthors= |title= Митрополија Црногорска никада није била аутокефална, pp. 20, фуснота 63.|year= 1991|url= https://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html#_Toc469564307 |publisher= |location= Београд - Цетиње |id=}}</ref>
== Дела Василија Петровића ==
* ''Кратка историја Црне Горе'' (''Кратка историја о Черној Гори'') - Москва 1754.
* ''Похвала Немањи''
Поред наведених познато је да је Василије написао још две кратке црногорске историје које су остале у рукопису. Такође, у историји књижевности је прихваћено мишљење да и његова преписка има извесну литерарну вредност.
== Види још ==
* [[Цетињски летопис]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=https://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Дурковић-Јакшић|year=1991|title=Митрополија црногорска никада није била аутокефална|location=Београд-Цетиње|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска|url=http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498-530}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229-499}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Митрополит Василије Петровић и његово доба (1740-1766)|year=1979|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=gnUBAAAAMAAJ}}
* Радослав Распоповић, Дипломатија Црне Горе 1711—1918, Подгорица—Београд 1996.
* Глигор Станојевић, Митрополит Василије Петровић и његово доба (1740—1766), Београд 1979.
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Vasilije Petrović Njegoš}}
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/vladika_vasilije-istorija_o_crnoj_gori_c.html Историја о Црној Гори (1754)]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:potemkinova-sela-mitropolita-vasilija Историјска библиотека: Потемкинова села митрополита Василија]
* [http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/index_c.html Александар Стаматовић: Кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219-1999)]
{{низ
|пре=[[Сава Петровић Његош]] (1719 — 1735)
|списак=[[митрополија црногорско-приморска|Митрополит скендеријски и приморски]]<br />[[1750]] — [[1766]].
|после=[[Арсеније Пламенац]] |
}}
{{Петровић-Његоши}}
{{Поглавари СПЦ}}
{{Клица-владар}}
{{DEFAULTSORT:Петровић, Василије}}
[[Категорија:Рођени 1709.]]
[[Категорија:Умрли 1766.]]
[[Категорија:Цетињани]]
[[Категорија:Петровић-Његоши|Василије]]
[[Категорија:Владари Црне Горе]]
[[Категорија:Митрополити црногорско-приморски]]
[[Категорија:Српски историчари]]
| |||