Википедија

Живорад Миновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Dodate viki veze.
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
{{Почетник|6|01|2020}}}}'''Др Живорад Жика Миновић''' је српски [[новинар]].
'''Др. Живорад Жика Миновић''' је српски [[новинар]].
Рођен је у [[Катрга|Катрги]] [[1935 год.]], а умро у [[Београд|Београду]] 2018. год. Основну школу завршио је у родном месту а нижу гимназију у [[Мрчајевци|Мрчајевцима]]. Завршио је Учитељску школу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Студирао је књижевност, социологију и политичке науке. Дипломирани је политиколог и доктор политичких наука. У новинској кући [[Политика (новине)|Политика]] радио је од 1961. до 1996. године. Био је дописник из [[Смедерево|Смедерева]], сарадник, уредник, помоћник и заменик главног уредника листа, затим главни уредник (1985 - 1991) и генерални директор и председник Компаније [[Политика (новине)|Политика]] (1986 - 1995).Од 1986. до 1990. године био је члан Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савезкомуниста Србије]] и председник Комисије за информисање. Објавио је више књига, студија и научних расправа, између осталог: Реч има одбрана (адвокатске беседе, са коаут. Ђ. Бузгановићем, 1965), Политичка паланка (политиколошка студија о сукобима у Србији, 1972), Читанка самоуправљања (са коаут. М. Матицким, 1977), Самоуправљање од наде до истине (1978), Класни одговор (политички процеси друштву, (1979), Кардељева публицистика (1980), Социјализам и плурализам (1982), Читајући Кардеља (монографија, 1982), Медији и профит (оглед о менаџменту медија, 2005), Гојко и Павле (узроци Осме седнице, 2007), Политичка паланка (друго допуњено издање, 2008), Дан почиње с Политиком? (прилог проучавању односа штампе и политичке власти, 2008), Улични биограф (књигом на књиге [[Славољуб Ђукић|Славољуба Ђукића]], 2010).
У новинској кући [[Политика (новине)|Политика]] радио је од 1961. до 1996. године. Био је дописник из Смедерева, сарадник, уредник, помоћник и заменик главног уредника листа, затим главни уредник (1985 - 1991) и генерални директор и председник Компаније [[Политика (новине)|Политика]] (1986 - 1995).Од 1986. до 1990. године био је члан Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савезкомуниста Србије]] и председник Комисије за информисање. Објавио је више књига, студија и научних расправа, између осталог: Реч има одбрана (адвокатске беседе, са коаут. Ђ. Бузгановићем, 1965), Политичка паланка (политиколошка студија о сукобима у Србији, 1972), Читанка самоуправљања (са коаут. М. Матицким, 1977), Самоуправљање од наде до истине (1978), Класни одговор (политички процеси друштву, (1979), Кардељева публицистика (1980), Социјализам и плурализам (1982), Читајући Кардеља (монографија, 1982), Медији и профит (оглед о менаџменту медија, 2005), Гојко и Павле (узроци Осме седнице, 2007), Политичка паланка (друго допуњено издање, 2008), Дан почиње с Политиком? (прилог проучавању односа штампе и политичке власти, 2008), Улични биограф (књигом на књиге [[Славољуб Ђукић|Славољуба Ђукића]], 2010).
На [[Факултет политичких наука|Факултету политичких наука]] у Београду докторирао је 1982. године са дисертацијом Кардељева мисао о самоуправљању. Ментор му је био академик и уставни писац проф. др [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]]. Стекао је наставно - научна звања ванредног универзитетског професора и вишег научног сарадника за област менаџмент медија. Одликован је [[Орден рада|Ордена рада са златним венцем]]. Добитник је две награде Удружења новинара Србије: „Светозар Марковић“ (1971) и „Димитрије Давидовић“ (1989).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живорад_Миновић”