Светионик у Александрији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
fix за small таг |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 1:
[[Датотека:Pharos_of_Alexandria.jpg|десно|мини|250п|Фарос у Александрији на ручно бојеној гравири Мартина Хемскерка.]]
'''Светионик у Александрији''' ({{јез-грч|ὁ Φάρος τῆς Ἀλεξανδρείας}}) једно је од [[седам светских чуда старог света|седам светских чуда]]. Направљен је између [[300]]. и [[280.g. п. н. е.]] на полуoстрву Фаросу.<ref name="Clayton" >{{cite book|first=Peter A.|last= Clayton|chapter=Chapter 7: The Pharos at Alexandria|title=The Seven Wonders of the Ancient World|chapter-url=https://books.google.com/books?id=UU2AAAAAQBAJ|editor1=Peter A. Clayton|editor2=Martin J. Price|location=London|publisher=Routledge|year=2013|isbn=9781135629281 }}</ref>{{rp|p. 11}} Направио га је грчки архитекта [[Сострат]]. Од свих светских чуда, једино је светионик у [[Александрија|Александрији]], поред своје архитектонске чудесности, имао и практичну намену — омогућавао је бродовима безбедан повратак у Велику луку Александрије. У архитектонском смислу, овај светионик је ипак имао највећи значај — то је била највиша грађевина на свету у то време и њена светлост се могла видети на 50 km од александријске обале.<ref name="Clayton" />{{rp|p. 147}}
Недуго након смрти [[Александар Велики|Александра Великог]] (Македонског), његов намесник [[Птолемеј I Сотер]] преузео је власт над Египтом. Подигао је и узео за своју престоницу Александрију у чијој се близини налази острво Фарос, а за чије име се верује да потиче од речи Пхарао’с, што значи „фараоново острво“. Острво је са обалом било повезано помоћу насипа названог Хептастадион који је постао друга лука Александрије. Услед неповољних услова за пристајање бродова и плитке обале тог региона, изградња светионика је била неопходна.
| |||