Неуротрансмитер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Бот: обликујем ISBN |
||
Ред 4:
'''Неуротрансмитери''' су синаптички трансмитери мале молекулске масе који брзо делују. Они се синтетишу директно у нервном завршетку (синаптички завршетак) и складиште у [[синаптичка везикула|синаптичким везикулама]].
[[Неуропептиди]] су хемијске супстанце веће молекулске масе, које делују спорије, али изазивају дуготрајне промене у [[нервни систем|нервном систему]]. Они се не синтетишу у пресинаптичком завршетку, већ у телу неурона и [[мембрански транспорт|активно]] се транспортују дуж [[аксон]]а до нервног завршетка.<ref name="Кораћевић">{{Cite book |author1=Даринка Кораћевић |author2=Гордана Бјелаковић |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација | year= |id=ISBN 978-86-387-0622-
== Неуротрансмитери ==
Ред 14:
=== Секреција ===
Нервни импулс који доспе до краја нервног влакна изазива промену његовог мембранског потенцијала. Услед раста потенцијала отварају се калцијумски канали и јони [[калцијум]]а улазе у пресинаптички завршетак. Ти калцијумски канали су Н и П типа. Постоје још и калцијумски канали типа Л, који су смештени у срцу и [[глатки мишић|глатким мишићима]]. То је битно јер неки медикаменти блокирају само одређени тип калцијумских канала (нпр. само Л тип). Улазак калцијума изазива кретање везикула ка ћелијској мембрани и ослобађање неуротрансмитера путем егзоцитозе. [[Егзоцитоз]]а је поред складиштења неуротрансмитера важна функција везикула. У овом процесу активирају се разни [[протеин]]и који усмеравају везикуле до ћелијске мембране. Неки од њих су [[синаптотагмин]] (synaptotagmin), [[синаптобревин]] (synaptobrevin), [[синтаксин]] (syntaxin) и [[СНАП-25]] (SNAP-25). [[Отров|Токсини]] неких бактерија: [[клостридијум ботулинум]] (Clostridium botulinum), чији токсин ботулинустоксин изазива [[ботулизам]] и [[клостридијум тетани]] (Clostridium tetani), чији токсин тетанус токсин изазива [[тетанус]] блокирају процес секреције неких неуротрансмитера (пре свега [[ацетилхолина]] (ботулинустоксин), [[ГАБА]] и [[глицина]] (тетанус токсин)) тако што разлажу горе споменуте [[протеин]]е егзоцитозе.<ref name="Rummel">{{Cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | pages= | publisher=Urban&Fischer | year= |id=ISBN 978-3-437-42520-
Када везикуле испразне свој садржај оне се на кратко спајају са ћелијском мембраном. После пар секунди се од ње одвајају и враћају у нервне завршетке, где поново складиште нове неуротрансмитере.
Ред 97:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref= harv|author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд | year=1999 | doi= | url= |id=}}
* {{Cite book | ref= harv|author1=Даринка Кораћевић |author2=Гордана Бјелаковић |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |id=ISBN 978-86-387-0622-
* {{Cite book | ref= harv|author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |id=ISBN 978-3-437-42520-
{{refend}}
|