Мара Бранковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене DelijaLika (разговор) на последњу измену корисника Angel Angel 2 ознака: враћање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 25:
| опис_грба =
}}
'''Мара Бранковић''' ([[1401]], [[Вучитрн]]<ref>{{Cite web |url=http://www.leo.rs/93f47704-d073-45b0-9e53-437aef29a4dc/MARA-BRANKOVIC-CARICA-U-VRTLOGU-ISTORIJE.aspx |title=Mara Branković - Carica U Vrtlogu Istorije{{Ботовски наслов}} |access-date=02. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120421023404/http://www.leo.rs/93f47704-d073-45b0-9e53-437aef29a4dc/MARA-BRANKOVIC-CARICA-U-VRTLOGU-ISTORIJE.aspx |archive-date=21. 04. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref> — [[Јежево]], [[14. септембар]] [[1487]]) била је ћерка деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и жена турског султана [[Мурат II|Мурата II]].
== Биографија ==
По доласку њеног оца на престо Србије, долази до преговора о њеном венчању за турског султана [[Мурат II|Мурата II]], а [[1435]]. одлази у [[харем]] у коме има око 300 жена. Мара је друга српска принцеза која је била удата за неког турског султана. Прва је била принцеза [[Оливера Лазаревић]] кћи кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] и кнегиње Милице, супруга султана [[Бајазит I|Бајазита I]] 1390—1402. Покушавала је да спречи ослепљење заробљене браће [[Стефан Бранковић|Стефана]] и [[Гргур Бранковић|Гргура]]. У Турској борави све до смрти Мурата II [[1451]]. године.
По повратку у Србију од султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] добија област око Дубочице и Лесковца за своје издржавање. После смрти оца [[1456]]. представља важан и најреалнији политички фактор у Србији. Ипак због сукоба са проугарски расположеним братом деспотом [[Лазар Бранковић|Лазаром]] бежи код султана Мехмеда II код кога има завидан утицај.
Одмах након доласка успела је да добије имање у некадашњем Јежеву (данас [[Дафни-Гмитос|Дафни]] у Грчкој) у близини [[Сер (округ)|Сера]] и ту је проводила своје дане. Био је то њен избор будући да се ова земља налазила на путу из Србије у [[Света гора|Свету гору]], а ту су била и имања светогорских манастира. То је било место где су свраћали побожни путници на свом путовању до Свете горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је брата Гргура, ујака [[Тома Кантакузин|Тому Кантакузина]], деспотицу [[Јелена Палеолог Бранковић|Јелену]] (удовицу брата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и босанска краљица Мара-[[Jelena Branković|Јелена]] (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај био види се из тога што је њена жеља била пресудна приликом избора неколицине Цариградских патријарха. Умрла је у Јежеву код Драме [[1487]]. године и сахрањена је у оближњем манастиру Косиници.
Осим што се појављује као јунакиња неколико историјских романа и студија, Мара Бранковић се појављује и као лик у турској историјској серији о [[Мехмед II Освајач|Мехмеду Освајачу]] под насловом ''Mehmed Bir Cihan Fatihi'' која је емитована 2018. године.
Мара је носила [[мошти]] [[Јован Рилски|Јована Рилског]] из [[Велико Трново|Великог Трнова]] у [[манастир Рила]] 1469. године. <ref>[https://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=452&WorkID=15780&Level=1 РАЗКАЗ ЗА ПРЕНАСЯНЕ НА МОЩИТЕ НА ИВАН РИЛСКИ В РИЛСКИЯ МАНАСТИР]</ref>
== Књиге о њој ==
О њеном животу написано је више историјских романа и студија:
* Надежда Д. Павловић: „Царица Мара“, Вук Караџић, Београд 1982. године, 269 страна.
* [[Душан Баранин]]: „Царица Мара“, Српска књижевна задруга, Београд 1986. године, 145 страна. (касније још неколико издања)
* [[Војислава Латковић]]: „Мара Бранковић: царица у вртлогу историје“, Бесмарк, Беокњига, Београд, 222 стране. {{page|year=2007|isbn=978-86-7694-139-1|pages=}} (касније још неколико издања)
Ред 93:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year=1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }}
== Спољашње везе ==
| |||