Радослав Граић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 109.111.234.26 (разговор) на последњу измену корисника 31.223.129.138
ознака: враћање
Ред 15:
|награде =
}}
'''Радослав Граић''' је [[певач|певачпјевач]], [[композитор]] и бивши музички [[уредник]] [[Радио-телевизија Србије|Телевизије Београд]].
 
Рођен је [[1932]]. године у [[Мркоњић Град]]у, од оца Николе и мајке Госпаве (рођене Мудреновић). Са породицом се, због очевог посла, селио прво у [[Приједор]], а затим пред сам почетак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] у [[Сански Мост]]. Одатле су били протеранипротјерани и читава породица је отишла прво у [[Београд]], а потом у [[Ваљево]] и ту су остали до [[1946]]. Након тога су се преселили у [[Јајце]]. Ондашње просветнепросвјетне власти су послале Радослава Граића на школовање у [[Тузла|Тузлу]] и тамо је завршио два разреда гимназије. Школовање је наставио у [[Бања Лука|бањолучкој]] гимназији, коју је завршио [[1950]], а истовремено је похађао и наставу у музичкој школи. Студије је наставио у Београду и дипломирао је [[историја уметности|историју уметностиумјетности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] и паралелно је ишао у средњу музичку школу.
 
Први наступ је имао у [[Бања Врућица|Бањи Врућици]] [[1941]]. године у хотелу „Крстић“, чији власник је био пријатељ његовог [[Перо Граић|дедeдједа]]. Од [[1953]]. до [[1955]]. је наступао у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]] у представи „Грађанин племић“. Године [[1956]]. је уписао [[Музичка академија у Београду|Музичку академију]] на којој је студирао соло певањепјевање у класи професора [[Бранко Пивнички|Бранка Пивничког]]. У то времевријеме је постао члан Збора Радио Београда, са којим је наступао четири године. Током [[1958]]. је почео самосталну каријеру и изводио је песмепјесме [[српска народна музика|народне]] и [[староградска музика|староградске музике]] и [[шлагери|шлагере]]. Са [[Нада Кнежевић|Надом Кнежевић]] је наступио на фестивалу [[Југословенска радио-телевизија|Југословенске радио-телевизије]] у [[Опатија (град)|Опатији]] [[1959]]. године.
 
Током [[1960]]. је почео да компонује. Већ следеће године су у такмичарској конкуренцији фестивала [[Београдско пролеће]] биле дведвије његове композиције, а песмапјесма „Анђелина“ коју је извео са [[Ђорђе Марјановић|Ђорђом Марјановићем]] је освојила прво местомјесто. Исте године, Граић је завршио Музичку академију и понуђено му је да наступа у [[опера|опери]]. И поред неколико успешнихуспјешних проба, одлучио је да се бави забавном музиком.
 
Поново је наступао на фестивалима у Опатији [[1961]], потом у [[Загреб]]у [[1964]]. и [[1967]]. и на Београдском пролећу у периоду од 1961. до [[1968]]. године. На београдском фестивалу је [[1962]]. његова [[Композиција (музика)|композиција]] под називом „Стјуардеса“, коју је певаопјевао са Ђорђом Марјановићем, освојила прво местомјесто. Следеће године је композиција „Пролећни цвет“, коју је извео са [[Арсен Дедић|Арсеном Дедићем]], освојила треће местомјесто. Његове композиције су и у наредниом периоду извођене на великом броју других фестивала у земљи и освојио је више награда.
 
Током [[1960е|60]]-их година је имао неколико турнеја у земљама [[Источни блок|Источног блока]], а 1964. је наступио на фестивалу [[Интервизија]].
 
Оженио се Јелисаветом Николић [[1965]]. и три године касније је са њом добио [[Владимир Граић|сина]], који је и сам постао композитор. Запослио се као уредник музичке редакције Телевизије Београд 1968. и те године је прекинуо певачкупјевачку каријеру, мада се и даље бавио компоновањем. Компоновао је музику за забавне и народне песмепјесме, дечједјечје пјесме, телевизијске емисије и серије, позориште итд. Уређивао је неколико успешнихуспјешних музичких емисија, а више телевизија са простора бивше Југославије је емитовало емисије посвећене његовом стваралаштву.
 
Данас је у пензији и живи у Београду.