Узбекистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП |
||
Ред 134:
За разлику од осталих посткомунистичких држава које се кренуле на пут масивних отпуштања и приватизација, Узбекистан је изабрао постепени прелаз из једног у други систем чиме је задржао пуну запосленост. Демографска експлозија отежава економску политику пуне запослености, али Узбекистан се с њом успјешно носи тако да је број запослених (и радних места) порастао с 8,5 милиона 1995. на 10,5 милиона 2006. што је пораст од готово 25%.<ref name=uzstat>[http://www.stat.uz/ State Committee of the Republic of Uzbekistan on statistics] 2006 {{Simboli jezika|ru}}</ref> По службеним подацима незапосленост је 0,3%, али мора се узети у обзир и број од наводних 3,5 милиона узбекистанских држављана на раду у Русији.<ref>[http://www.crisisgroup.org/home/index.cfm?id=5027&l=1 Uzbekistan:Stagnacija i nesigurnost], 22. 8. 2007.</ref>
Најважнија пољопривредна грана Узбекистана је узгој [[памук]]а којега се данас производи око 3,5 милиона тона што ову државу чини другим највећим светским произвођачем памука без обзира на постепено смањење производње због државне политике да се мора постићи прехрамбена независност тако да је узгој житарица повећан 60% на штету памука. Осим памука који чини 17% свих извозних производа Узбекистан још се узгаја и извози [[свила|свилу]], [[воће]] и [[поврће]] које чине још додатних 8% извозних производа. Свеукупно пољопривреда чини 24% државног БДП-а,<ref name=uzstat
Осим пољопривредне независности други основни темељ узбекистанске економије је државна модернизација. Како би се то што успешније и брже постигло држава се у другој половини 90-их отвара западној [[Европа|Европи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]] и [[Јапан]]у како би привукла инвеститоре који су заинтересирани за улагања у производњу. У процесу привлачења инвеститора током којег ће бити допуштен и рад цивилних удружења једини значајнији успех ће постати [[Даеву]] који отвара погон за производњу аутомобила у Узбекистану. Сва америчка улагања пре свега су завршавала у рударским компанијама, што је изазивало иритацију пошто је државни циљ била модернизација, а не препуштање рудних блага странцима. Након покушаја државног удара [[2005]]. Узбекистан је донео одлуку о избацивању америчких минералних компанија са свог подручја што доводи до одређене врсте национализације рудника злата којим управља амерички ''Newmont Goldcorp'', покушаја сличне ствари с британским ''Oxus mining'' и преузимање америчке телекомуникацијске компаније у узбекистану имена ''Coscom''. Те државне одлуке након покушаја револуције довеле су до ситуације да је Узбекистан проглашен непожељном државом за стране инвеститоре.<ref>{{cite web |url=http://www.eurasiacenter.org/Country%20reports/Central%20Asia/Uzbekistan%20Economic%20Highlights.doc |title=Economist Intelligence Unit report cited |date= |accessdate=2. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110511170759/http://www.eurasiacenter.org/Country%20reports/Central%20Asia/Uzbekistan%20Economic%20Highlights.doc |archive-date=11. 05. 2011 |url-status=dead }}</ref>
| |||