Голубачки град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 35:
== Уређење тврђаве ==
Голубачки град-тврђава се налази на десној обали [[Дунав]]а, у [[Општина Голубац|општини Голубац]], на улазу у подручје Националног парка „[[Национални парк Ђердап|Ђердап]]”. Улазна капија тврђаве представља и главни улазну тачку у [[национални парк]] за западне стране, а источно од бедема тврђаве се налази строги природни резерват „[[Голубачки град (резерват)|Голубачки град]]”.
Основа Голубачког града је неправилна, доследно прилагођена конфигурацији терена. Усечен у стену свакако да је представљао једну од најтежих препрека упаду непријатеља са севера. Највишим тачкама утврђења, источним и јужним, тешко је било прићи због стеновитог терена, а најлакши могући приступ је са западне стране. Између зидова и кула је постојала веза, а из сваке куле могло се изаћи на одбрамбени зид (Симић, 1983). Голубац је био опасан са девет [[кула]] углавном четвртастог облика. Испред најнижег дела утврђења налазио се водени ров, преко кога се мостом, кроз капију, улазило у град. У граду је постојало унутрашње и спољашње утврђење.
Ред 93:
== Голубац у 20. веку ==
Непосредно после [[Први светски рат|Првог светског рата]] кроз стену, на којој се [[тврђава]] налази, пробијен је магистрални пут који пролази кроз [[Тврђава|тврђаву]], користећи обе колске [[Капија|капије]] у утврђењу. Главна улазна капија је срушена без претходно урађене документације. Овај пут је најкраћа веза [[Србија|Србије]] са [[Исток|источним]] деловима [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], тако да су се неретко кроз тврђаву провлачили шлепери, који су једва да могу проћи кроз капије. Непосредно пред обнову тврђаве, направљен је нови тунел 20-30 метара даље и изван тврђаве, док је постојећи затворен за коришћење у саобраћајне сврхе.
Изградњом [[Хидроелектрана Ђердап I|ХЕ]] на [[Дунав]]у, његов ниво код Голупца се подигао, тако да су најнижи делови града потопљени. У годинама великих суша или када због поплавног таласа [[Хидроелектрана Ђердап I|ХЕ]] испусте већу количину [[Вода|воде]], могуће ја упловити стојећи на [[Чамац|чамцу]] у зграду у задњем граду (VII), док се при нормалном водостају [[чамац]] једва провуче кроз лучне остатке зграде. Потопљени делови зидина, заједно са десетом [[Куле|кулом]], пружају сјајне могућности пасионираним љубитељима [[риболов|пецања]], којих увек има у најнижим деловима [[Тврђава|тврђаве]].
Ред 122:
У новембру 2018. је објављено да се обнова тврђаве приводи крају и да је 90 одсто радова завршено.<ref>[https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/100986-ljajic-pri-kraju-rekosntrukcija-golubacke-tvrdjave# Ljajić: Pri kraju rekosntrukcija Golubačke tvrdjave]</ref> Обновљена тврђава је свечано отворена 29. марта 2019.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/426149/Otvorena-obnovljena-Golubacka-tvrdava Отворена обновљена Голубачка тврђава („Политика”, 29. март 2019)]</ref>
[[Датотека:Голубачка тврђава панорама.jpg|мини|
<center><gallery>
Ред 146:
* А. Дероко, Град Голубац, Старинар – нова серија, књига 2, Београд 1951,139-149. 4.
* Г. Марјановић – Вујовић, Голубац, средњовековни град, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд 1982-83, 65-70. 5.
* {{Cite book| ref=harv|
* Г. Симић, Голубачки град, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд 1982-83, 71-86. 6.
* Г. Симић, Палата Голубачког града, Саопштења XXII-XXIII, Београд 1990-91, 77-101.
| |||