Bakterijska ćelijska struktura — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 2:
== Ćelijska morfologija ==
[[Датотека:Bacterial morphology diagram.svg|
Najelemernije strukturno svojstvo [[bakterija]] je njihova [[bakterijske ćelijske morfologije|morfologija]] (oblik). Tipični primeri su:
* '''Loptaste''' ([[koki|coccus]]) — koje su sferičnog oblika
* '''Štapičaste''' ([[bacilus (oblik)|bacillus]]) — koje su po obliku slične štapiću
* '''Spiralne''' ([[spiral bacteria|spiralne]]) — koje su spiralno uvijene i po obliku slične opruzi.
* '''Četvrtaste''' ([[Filamentacija|filamentozne]]) — koje su izduženog oblika
Ред 15:
== Ćelijski zid ==
[[Датотека:Mureine.svg|
Ćelijski zid se sastoji od membrane oko citoplazme i spoljašnjeg ćelijskog zida. Kao i kod drugih organizama, bakterijski ćelijski zid daje strukturni integritet ćeliji. Kod [[prokariote|prokariota]], primarna funkcija ćelijskog zida je zaštita ćelije od internog [[turgorni pritisak|turgornog pritiska]] uzrokovanog daleko višim koncentracijama proteina i drugih molekula unutar ćelije u poređenju sa njenim spoljašnjim okruženjem. Bakterijski ćelijski zid se razlikuje od zida svih drugih organizama po prisustvu [[peptidoglikan]]a, koji su locirani neposredno izvan [[Ћелијска мембрана|citoplazmatične membrane]]. Peptidoglikan se sastoji od polisaharidne osnove, koja naizmenično sadrži [[N-Acetilmuraminska kiselina|N-acetilmuraminske]] (NAM) i [[N-Acetilglukozamin|N-acetilglukozaminske]] (NAG) ostatke u jednakim količinama. [[Peptidoglikan]] je odgovoran za krutost bakterijskog ćelijskog zida i za određivanje ćelijskog oblika. On je relativno poroza i ne smatra se barijerom u smislu permeabilnositi za male supstrate. Dok svi bakterijski ćelijski zidovi (uz nekoliko izuzetaka, kao što su ektracelularni paraziti ''[[Mycoplasma]]'') sadrže peptidoglikan, sve ćelije nemaju iste sveukupne strukture. Pošto je ćelijski zid neophodan za opstanak bakterija, dok nije prisutan kod pojedinih [[eukariote|eukariota]], nekoliko klasa [[antibiotik]]a (naročito [[penicilin]]i i [[cefalosporin]]i) zaustavaljaju bakterijske infekcije putem ometanja sinteze ćelijskog zida, što nema uticaja na ljudske ćelije. [[Beta-laktamski antibiotik|''β''-Laktamski antibiotici]] kao što je penicilin inhibiraju formiranje peptidoglikanskih unakrsnih veza u bakterijskim ćelijskim zidovima.
Postoje dva glavna tipa bakterijskih ćelijskih zidova, koji su prisutni kod [[gram-pozitivna bakterija|gram-pozitivnih bakterija]] i [[Gram negativne bakterije|gram-negativnih bakterija]], koje se diferenciraju po njihovim responsu na [[bojenje po Gramu]]. Kod oba tipa bakterija, čestice od oko 2 nm mogu da prođu kroz peptidoglikan.<ref>{{cite journal |
== Reference ==
Ред 25:
== Literatura ==
* [https://web.archive.org/web/20160314115046/http://microbiologytext.com/index.php?module=Book&func=displayarticlesinchapter&chap_id=35 Cell Structure and Organization]
* {{
== Spoljašnje veze ==
| |||