Архимандрит Герасим (Зелић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 21:
'''Герасим Зелић''' ([[Жегар (Буковица)|Жегар]], [[11. јун]] [[1752]]. — [[Будим]], [[26. март]] [[1828]]) био је [[монаштво|калуђер]] и [[архимандрит]] у [[Манастир Крупа|манастиру Крупи]], [[епископ]]ски [[викар]] у Далмацији и [[Бока Которска|Боки которској]]. Много је путовао, делом из личне жеље, делом је био присиљен као [[млетачка република|млетачки]] [[емигрант]]. Био је два пута заточен, једанпут у [[Беч]]у, а други пут у [[Будим]]у.
По угледу на [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] написао је [[аутобиографија|аутобиографију]], али није успео да по литерарној вредности стигне до свог узора. Жив и читак начин излагања, обиље занимљивих животних и културно-историјских података, посебно о Далмацији његовог времена, карактеришу га ипак као успешног причаоца.<ref>
У аутобиографији није увек потпуно отворен и тачан. Најчешће је прећутао оне околности из свог живота које би га учиниле сумњивим властима.
Ред 29:
Кад је у Пешти 4. фебруара 1826. године основана "[[Матица српска]]", он се већ 15. фебруара јавља као први - нови члан (поред оснивача) матичин. Отац Герасим је (уместо редовне чланарине од 40 ф.) попут оснивача, дао пуну чланарину од 100 ф.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref>
Зелић је имао и сликарских амбиција, али није успео да их оствари. Остао је на скромним иконографским покушајима.<ref>
Умро је 26. марта 1828. године у Будиму, где и почива на општем српском гробљу. На нагробном споменику пише да је "за православље ревнујући, гоњен био".<ref>"Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године</ref>
Од 2013. године, у родном [[Жегар (Буковица)|Жегару]], тачније [[Каштел Жегарски|Каштелу Жегарском]] трг носи његово име.
Ред 43:
{{DEFAULTSORT:Зелић, Герасим}}
[[Категорија:Рођени 1752.]]
[[Категорија:Умрли 1828.]]
| |||