Википедија

Ђакомо Пучини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Реч "ожењеном" промењен у "удатом" (женом).
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
Ред 35:
Светску славу и велико богатство је стекао двема операма које се убрајају међу неколико најбољих опера икада написаних, а то су ''„Боеми”'' (''-{„La Bohème”}-'')<ref name="Amadeus">{{Almanacco| match = La bohème}}</ref><ref name="Nuova Antologia">{{harvnb|Checchi|1900|pp=}}</ref> Ипак, пошто је био перфекциониста који је желео да ствара савршена дела, јако тешко је поднео када је опера ''„[[Мадам Батерфлај (опера)|Мадам Батерфлај]]”'' (''-{„Madamme Butterfly”}-'') извиждана на премијери у миланској Скали [[1904]]. године.<ref>{{Cite web|title=Puccini: Madama Butterfly| url = http://www.columbia.edu/itc/music/NYCO/butterfly/fiasco.html| website = www.columbia.edu| accessdate=13. 11. 2015}}</ref><ref>Version 1 (Milan, 1904). (403 pp) [[Casa Ricordi|G. Ricordi & C.]]: Milano – Roma – Napoli – Palermo – Parigi – Londra – Lipsia. New York: [[Boosey & Hawkes|Boosey & Co.]] Buenos Aires: Breyer Hermanos. This version was withdrawn after the opening night. See [http://opera.stanford.edu/Puccini/Butterfly/libretto.html Version History]</ref> Сам Пучини је овај неуспех приписао претераној дужини другог чина и прерађује оперу која доживљава своју нову премијеру [[1905]]. године. Од тог тренутка опера, као и ''„Боеми”'' и ''„Тоска”'', постаје део 'сталног оперског репертоара'. Но, можда се неуспех може и приписати томе што је компонована под утицајем француског композитора [[Клод Дебиси|Дебисија]], односно, његове опере ''„[[Пелеас и Мелисанда (опера)|Пелеј и Мелисанда]]”'', и као таква била превише 'модерна' за италијански укус.
 
Пучини одлази на путовање у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] да би присуствовао постављању ''„[[Боеми (опера)|Боема]]”'' у Метрополитен опери у [[Њујорк]]у. Тамо долази на идеју, која ће се показати не баш сјајном, да компонује оперу каква до тада није постојала. Он одабире тему са Дивљег Запада и тако настаје опера ''„[[Кћи Запада (опера)|Кћи Запада]]”'' (''-{„La Fanciulla del West”}-'')<ref>{{cite journal|last=Siff| first = Ira| title = Puccini: La Fanciulla del West| journal = Opera News|date=July 2012| volume = 77| issue = 1}}</ref> [некада се може срести и као ''„Девојка са златног Запада”'' према наслову оригиналне драме], праизведена [[1910]]. године у Метрополитен опери под диригентском палицом [[Артуро Тосканини|Артура Тосканинија]] (-{Arturo Toscanini}-) и са [[Енрико Карузо|Енриком Карузом]] (-{Enrico Caruso}-) у главној мушкој улози.<ref>{{harvnb|Randall & |Davis. ||pp. =42}}</ref><ref>{{cite journal|title=New York Acclaims Puccini's New Opera| journal = Theatre Magazine|date=January 1911 | volume = 13| issue = 119}}</ref> Опера сјајно пролази у САД, најпре у Њујорку, а затим и у [[Бостон]]у и [[Чикаго|Чикагу]], али другде, посебно у Европи, она никада није постала популарна.<ref>{{cite journal|title=The Stage| journal=Munsey's Magazine|year=1911| volume = 44|pages=6}}</ref><ref>{{cite journal|last=Eaton| first = W. P.| title = Where We Stand in Opera| journal = American Magazine|date=March 1911| volume = 71| issue = 5}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Hampton's Magazine|date=March 1911| volume = 26| issue = 3| title = Plays and Players| quote = In Puccini's ''Girl of the Golden West'' we get a highly amusing operatic picture of what did not take place in California in '49.|pages=364}}</ref> Дуго година након овога, Пучини трага за новим [[либрето]]м. Године [[1914]]. добија примамљиву понуду да за [[беч]]ку сцену пише оперету ''„[[Ластавица (опера)|Ластавица]]”'' (''-{„La Rondine”}-'').<ref name=PucciniMitSchlag>{{cite journal|last=Davis| first = Peter G.| title = Puccini Mit Schlag| journal = New York Magazine|date=03. 09. 1984| volume = 17| issue = 35}}</ref> Али, избија рат и ово дело доживљава праизведбу тек [[1917]]. и то, због тадашњег ратног антигерманизма, у [[Монте Карло|Монте Карлу]]. Исте године Пучини се сели из Луке и своје виле ''„Дворац на језеру”'', јер је у близини виле подигнута фабрика која га ометала у раду. Сели се у Вијаређо крај мора где пише триптих једночинки : ''„[[Плашт (опера)|Плашт]]”'' (''-{„Il Tabarro”}-''), ''„[[Сестра Анђелика (опера)|Сестра Анђелика]]”'' (''-{„Suor Angelica”}-'') и ''„[[Ђани Скики (опера)|Ђани Скики]]”'' (''-{„Gianni Schicchi”}-''), од којих је ова трећа његова једина комична опера.
 
Године [[1919]]. одлучује се на компоновање опере ''„[[Турандот (опера)|Турандот]]”'' (''-{„Turandot”}-'') према једном популарном комаду, а радња опере се одвија у [[Кина|Кини]].<ref name="AshbrookPowers1991">{{harvnb|Ashbrook|Powers|1991|pp=43}}</ref> Жели да створи оперу која ће бити врхунац оперског стваралаштва, величанствени спектакл. Напорно ради на овоме, дуго незадовољан либретом, али успева да напише два чина и део трећег упркос тешкој болести која га мучи. Свестан да неће завршити дело, пада у тешку депресију. У једном писму говори:
Ред 85:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fairtile| first = Linda Beard| title = Giacomo Puccini: A Guide to Research|year=1999| publisher = Psychology Press|isbn=978-0-8153-2033-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ashbrook|first=William|last2=Powers|first2=Harold| title = Puccini's Turandot: the end of the great tradition| url = https://books.google.com/books?id=srFzafqtePIC&pg=PA90| accessdate=17. 03. 2011|year=1991| publisher = Princeton University Press|isbn=978-0-691-02712-8|pages=43}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Nuova Antologia|year=1897| publisher = Direzione della Nuova Antologia|last=Checchi|first=Eugenio| editor-last=Protonotari|editor-first=Francisco| language = Italian|pages=470-81}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Budden| first = Julian| title = Puccini: His Life and Works|year=2002| publisher = Oxford University Press| location = New York|pages=107}}
* {{Cite book| ref=harv|title=The Grove Book of Operas|year=2006| publisher = Oxford University Press| edition = 2nd| editor=Stanley Sadie, Laura Macy}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Girardi| first = Michele| title = Puccini:His International Art|year=2000| publisher = University of Chicago Press| location = Chicago}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Streatfield| first = R.A.| title = The Opera|year=1897| publisher = John C. Nimmo| location = London}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Streatfield| first = Richard Alexander| title = Masters of Italian music|year=1895| publisher = C. Scribner's Sons|pages=269}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dry| first = Wakeling| title = Giacomo Puccini|year=1905| publisher = John Lane| location = London & New York}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Gervasoni| first = Carlo| title = Nuova teoria di musica ricavata dall'odierna pratica|year=1812| publisher = Blanchon| location = Milano|pages=240-41}}
* Ashbrook, William & Powers H. ''Puccini's Turandot: The End of the Great Tradition''. {{page1|location=|publisher=Princeton University Press|year=1991|id=|pages=}}.
* ''Hampton's Magazine'' Vol. 26 No. 3, March 1911.
Ред 100:
* „New York Acclaims Puccini's New Opera,” ''Theatre Magazine'', Vol. 13, No. 119, January 1911.
* Berger, William. ''Puccini Without Excuses: A Refreshing Reassessment of the World's Most Popular Composer'', Random House Digital. {{page|year=2005|isbn=978-1-4000-7778-6|pages=}}
* {{citeCite book| ref = harv | author=Budden, Julian|title=Puccini: His Life and Works|location=|publisher=Oxford University Press|year=2002|isbn=978-0-19-816468-5|pages=}}
* Carner, Mosco, ''Puccini: A Critical Biography'', Alfred Knopf, 1959.
* Centro di Studi Giacomo Puccini, „Catedrale di S. Martino”, Puccini.it, Retrieved 3 November 2012.
Ред 111:
* Keolker, James, „Last Acts, The Operas of Puccini and His Italian Contemporaries”, 2001.
* Gervasoni, Carlo, ''Nuova teoria di musica ricavata dall'odierna pratica'' (New theory of music distilled from modern-day practice) Milano: Blanchon, 1812.
* {{Cite book| ref=harv| last=Phillips-Matz| first = Mary Jane| title = Puccini: A Biography| location = Boston| publisher = Northeastern University Press|year=2002|isbn=978-1-55553-530-8|pages=}}
* Montgomery, Alan. ''Opera Coaching: Professional Techniques And Considerations'', New York: Routledge Taylor and Francis Group. {{page|year=2006|isbn=978-0-415-97601-5|pages=}}.
* Mourby, Adriano, „Scandalissimo! Puccini's sex life exposed,” ''The Independent'', 6 July 2008.
Ред 121:
* Sadie, Stanley; Laura Williams Macy, ''The Grove Book of Operas''.
* Sadie, Stanley (ed.). ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', London: Macmillan/New York: Grove. {{page|year=1980|isbn=978-1-56159-174-9|pages=203}}.
* {{Cite book| ref=harv|last=Smith|first=Peter Fox|title = A Passion for Opera|location=|publisher=Trafalgar Square Books|year=2004||isbn=978-1-57076-280-2|pages=}}
* Streatfield, Richard Alexander, ''Masters of Italian music,'' C. Scribner's Sons, 1895.
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Weaver|editor-first= William|editor2-first=Simonetta|editor2-last=Puccini|title = The Puccini Companion|publisher=W.W. Norton & Co.|year=1994|isbn=978-0-393-02930-7|pages=}}
* Wilson, Alexandra, ''The Puccini Problem: Opera, Nationalism, and Modernity'', Cambridge University Press (2007)
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђакомо_Пучини”