Јелисавета Куманка — разлика између измена

'''Јелисавета Куманка''' ([[Мађарски језик|мађарски]]: Erzsébet; око 1240. - пре 1290.) је била [[Списак краљица Угарске|угарска краљица]], супруга [[Стефан V Угарски|Стефана V]] и мајка [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]]. Као регент је владала [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском]] од 1272. до 1277. године. Носила је и титулу кнегиње [[Мачванска бановина|Мачве]] и бановине [[Усора (област)|Усоре]] и [[Соли (област)|Соли]].

Историчари верују да је [[Шејхан]], коме је Јелисаветин таст [[Бела IV]] издао повељу, Јелисаветин отац. Кумани су племе [[Кумани|Куманско]]-[[кумани|кипчанске]] конфедерације. Кумани су практиковали шаманску религију те су у [[Византијско царство|Византији]] и осталим хришћанским државама Европе сматрани за пагане. Према мишљењу других историчара, отац Јелисавете је [[Котан]]. Котан је 1238. године предводио кумански народ који се пред [[Монголи]]ма склонио на територију Угарског краљевства. Краљ Бела је дозволио Котану да се насели. За узврат, Кумани су прешли у хришћанску веру и признали врховну власт краља. Споразум је запечаћен веридбом Јелисавете и краљевог најстаријег сина Стефана који је тада још био беба. Године 1241. отпочела је [[монголска инвазија Европе]] под вођством [[Бату-кан]]а и [[Субудај]]а. Котан је убијен у завери мађарских племића који су се плашили да ће пребести на непријатељску страну. Након повлачења Монгола, краљ Бела се вратио из Аустрије. По повратку је отпочео са обновом своје земље. Иако је Котан преминуо, веридба је и даље била на снази. Јелисавета се крстила по римокатоличком обреду. Брак је склопљен 1253. године. Младожења је тада имао дванаест година, а Јелисавета отприлике исто толико. Након смрти свога таста, Јелисавета је постала краљица Угарске (1270). Стефан је умро 6. августа 1272. године. Јелисавета је као регент свог десетогодишњег сина Ладислава IV владала државом до 1277. године. Јелисавета је у својим рукама 1280. године објединила власт над Мачванско-усорском бановином. Последњи пут се са титулом кнегиње Мачве и Босне Јелисавета помиње 11. јула 1284. године. Тада је ове територије уступила [[сремска земља|сремском]] краљу [[Стефан Драгутин|Драгутину]]. Драгутин је био ожењен Јелисаветином ћерком [[Каталина Арпадовић|Катарином]]. Друга Јелисаветина ћерка, такође [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]], била је једна од супруга Драгутиновог брата [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]], [[Српско краљевство|српског]] краља (1282-1321).

Ладислав је подржавао полупаганске Кумане од којих је потицала његова мајка. Носио је куманске хаљине, а био је окружен куманским конкубинама. То није било по вољи мађарског племства. Убијен је у свом шатору од стране Кумана који су били огорчени његовим покушајима да се приближи мађарском племству (10. јул 1290. године). Јелисавета је у то време изгледа већ била мртва. О њој нема помена у време владавине Ладиславовог наследника [[Андрија III Млечанин|Андрије III]]. Непозната је година њене смрти.

* [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]] (око 1255 - 1313), удата најпре за Завиша Витковца, господара Розенберга, а касније за српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Милутина]] (1282-1321). Мајка је српске принцезе [[Царица Зорица|Зорице]].

* [[Каталина Арпадовић|Катарина]] (око 1257 - после 1314), удата за српског краља [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] (1276-1282). Мајка је [[Владислав II Јагело|Владислава II]].

* [[Андрија, војвода Славоније|Андрија]] (1268-1278), војвода Славоније.

* Kristó, Gyula; Makk, Ferenc (1996). Az Árpád-ház uralkodói. I.P.C. Könyvek. {{page|year=1996|isbn=978-963-7930-97-3|pages=}}