Јерусалим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 26:
| веб-страна = {{URL|http://www.jerusalem.muni.il/}}
}}
'''Јерусалим''' ({{јез-хеб|יְרוּשָׁלַיִם}} [''-{Yerushalayim}-'' — Јерушалајм]; {{јез-ар|القُدس}} [''-{al-Quds}-'' — ел-Кудс]) главни је град [[Израел]]а и древни град на [[Блиски исток|Блиском истоку]] у историјској регији [[Палестина (регион)|Палестини]], библијски [[Света земља|Светој земљи]], [[Земља Израела]]. [[Палестинска Народна Самоуправа]] сматра источни Јерусалим својим главним градом, иако Израел то не признаје. Град је под [[дефакто]] влашћу и администрацијом Израела. Решење о трајном политичком статусу Јерусалима је једна од главних тема у решавању [[Израелско-арапски сукоб|Блискоисточног конфликта]].
Јерусалим се налази међу брдима [[Јудеја|Јудеје]], на 770 -{m}- надморске висине, између [[Средоземно море|Средоземног]] и [[Мртво море|Мртвог мора]]. У Јерусалиму је седиште израелског председника и израелског парламента ([[кнесет]]а). Град има изузетан значај за три велике религије: [[јудаизам]], [[хришћанство]] и [[ислам]]. Према процени из 2007. у граду је живело 746.300 становника.
Ред 85:
=== Турска владавина ===
Године 1516. су Османлије под вођством султана [[Селим I|Селима -{I}-]] победили [[Мамелуци|Мамелуке]] у Сирији. У даљим нападима су Османлије освојиле и Египат и Арабију. Јерусалем је добио статус османлијског Санџака. Прва декаде турске владавине су донеле Јерусалему напредак.
Султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман -{I}-]] је после освајања Јерусалема обновио градске зидине и цитаделу (тврђаву). Обе се данас налазе под заштитом као споменици културе и стоје на листи [[Унеско]] - Светског наслеђа.
Ред 100:
Стефан Немања је вероватно први српски владар који је након стварања своје велике српске државе, слао прилоге многим црквама, међу којим и оним у Јерусалиму. Његов син, Св. Сава је два пута био у Светој земљи, 1229. и 1234—1235. године. Први пут је био као христољубиви поклоник, а други пут и у свештено-дипломатској мисији. Откупио је прво једну монашку ћелију и ту основао један манастир. То је храм Св. Јована Богослова на Сиону. [[Св. Сава]] је своје јерусалимске богомоље организовао као метохе манастира Св. Саве Освећеног (Јерусалимског), што значи да су били под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије.<ref>"Вардарски зборник", Београд 4/2005. године</ref> Српски светитељ је основао само српску монашку колонију, где су долазили српски калуђери али и они других православних народа. Помињу се у књигама "палестински манастири Св. Саве". По повратку са другог хаџилука умро је 14. јануара 1236. године у бугарској престоници Трнову, где је био гост бугарског цара Асена и патријарха Јоаким.<ref>"Свети Сава - принц и просветитељ", Цетиње 2006. године</ref>
Српски [[краљ Милутин]] је основао у Јерусалиму око 1312—1313. године манастир Св. арханђела Михаила и Гаврила, као склониште за српске хаџије. Учинио је то "у знак благодарности Богу и началницима његових Небеских војски" за победу српских одреда његовог војводе Новака Гребострека над Турцима. Манастир је грађен на месту где се по предању Давиду јавио анђео, унутар зидина Старог града. То је било у непосредној близини цркве Св. Гроба (Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије. Манастир посвећен његовом свом "крсном имену" тј. Немањићкој крсној слави, снадбео је свим потребним стварима и обезбедио му годишње приходе за издржавање. У склопу манастира подиже он и болницу 1315. године, која је одржавана прилозима потоњих српских владара. Манастиром су управљали српски монаси око 300 година, а затим су га преузели Грци.<ref>"Свети краљ Милутин", Цетиње-Београд 2016. године</ref>
Краљ је и на гори Синају у манастиру Богородичином, подигао цркву посвећену Св. Стефану. Оба манастира на Светој земљи су имале богате збирке старих српских рукописа из 12-16. века, који су сачувани до краја 19. века, али мало проучени.<ref>Владимир Ћоровић: "Историја српског народа", први део, Београд 1997. године</ref> Милутин је помагао и друге цркве, и је успео много више да постигне од Св. Саве, јер је као моћни владар био у бољој позицији. Он је манастиру обезбедио потпуну самосталност и ставио под административну и духовну надлежност Српске Патријаршије. Ту манастирску цркву је касније украсио и Милутинов унук цар Душан. Хрисовуљом из 1348. године цара Душана, види се да је он том јерусалимском манастиру дао: цркву Св. Николе Врањинског са селима, људима, "са својом метохијом и виноградима, планинама, пасиштима, зимовиштима, млиновима, сенокосима..."<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1869. године</ref>
Јерусалимски патријарх Доситеј писао је на грчком језику - Србима у Будиму 1640. године и тражио "да и у будуће милостињу дају Светом гробу".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1873. године</ref> Патријарх Јерусалимски је 1655. године током путешествија посетио и манастир Крушедол.
Ред 110:
== Географија ==
=== Клима ===
Град карактерише [[Медитеранска клима]], са топлим сувим летима и хладним кишним зимама. Мало снега падне једном до два пута годишње, с тим да сваке три до четири године дође до веће снежне падавине. Јануар је најхладнији месец у години, са просечним температурама од око 8 °C; а јули и аугуст су најтоплији месеци у години, са просечним температурама од око 23 °C. Температурне разлике током дана и ноћи су велике, тако да су ноћи у Јерусалиму нешто хладније чак и током лета. Просечне годишње падавине износе око 590 -{mm}- кише, уз највећи интензитет између октобра и маја.<ref>{{Cite web|url=http://www.weather.com/outlook/travel/businesstraveler/wxclimatology/monthly/graph/ISXX0010?from=month_bottomnav_business |title=-{The Weather Channel}- |accessdate=4. 3. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071114085738/http://www.weather.com/outlook/travel/businesstraveler/wxclimatology/monthly/graph/ISXX0010?from=month_bottomnav_business |archive-date=14. 11. 2007 |url-status=dead }}</ref>
Највећа количина загађења ваздуха долази од саобраћаја. Многе главне улице у граду нису предвиђене за тренутни опсег саобраћаја, што доводи до закрчења и повећаног избацивања угљен-диоксида у ваздух. Индустријско загађење је нешто мање, међутим емисије фабрика на израелској медитеранској обали могу ваздушним путем доспјети чак до Јерусалема и тако допринијети његовом загађивању.
Ред 275:
== Свети град три велике религије ==
Јерусалим је јединствен по томе што означава свето место за три вере: [[хришћанство]], [[јудаизам]] и [[ислам]]. Зидине старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација. На том месту налазе се најзначајнији историјски споменици као и места на којима су се, по предању, одиграли догађаји описани у светим књигама - [[Библија|Библији]] и [[Куран]]у.
=== Вероисповести ===
У Јерусалиму делује велики број религијских заједница и покрета. [[Мисионарство]] је забрањено у целом [[Израел]]у.
Најбројнија верска заједница у граду су [[јевреји]]. Овде су више него у остатку Израела присутни [[ултраортодоксни јевреји|ултраортодоксни]] (не-ционисти) и [[ортодоксни јевреји]] ([[ционизам|ционисти]]).
Од исламских заједница заступљени су [[сунизам|сунити]], [[шиизам|шиити]], [[алавити]] и [[друзи]].
Хришћанске цркве које делују у Јерусалиму су: [[Грчка православна црква]], [[Руска православна црква]], [[Грузијска православна црква]], [[Сиријска оријентално-православна црква]], [[Мелкити|Мелкитска гркокатоличка црква]], [[Старокатоличка црква]], [[Католичка црква|Римокатоличка црква]], [[Лутеранизам|Лутеранска црква]], [[Црква Енглеске|Англиканска црква]], [[Јерменска апостолска црква]] и [[Етиопска оријентално-православна црква]].
Ред 299:
=== Ислам ===
За разлику од [[Библија|Библије]] и [[Танах]]а, [[Куран]] ниједном не помиње Јерусалим. Ипак, овај град се традиционално сматра трећим најсветијим местом у исламу, после [[Мека|Меке]] и [[Медина|Медине]]. За припаднике муслиманске вере значајна је џамија [[Ал Акса]] испред које се налази камен са отисцима копита [[Мухамед]]овог коња. Предање каже да је коњ своје отиске у њему оставио непосредно пре него што се Мухамед вазнео у небо, где се придружио осталим пророцима ислама.
=== Стари град ===
[[Стари град (Јерусалим)|Стари град у Јерусалиму]] представља стари део града Јерусалима, који је утврђен зидинама које је последњи пут подигао Сулејман Величанствени. Простире се на површини од 0,9 km² модерног града Јерусалима.
Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских обележја: [[Храмовна гора]] и [[Зид плача]] (за јевреје), [[Храм Васкрсења Христовог]] (за хришћане), и [[Купола на стени]] и џамија [[Ал Акса|Ал-Акса]] (за муслимане). Стари град је традиционално подељен у четири неједнака дела, а данашњи називи су уведени тек у 19. веку. Данас је [[Стари град (Јерусалим)|Стари град]] у Јерусалиму, подељен на:
Ред 349:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Goldhill|first=Simon|title=Jerusalem: City of Longing|url=https://books.google.com/books?id=rGbyr5h4OsQC&pg=PA19|year=2009|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-03772-4|pages=19}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Hoppe|first=Leslie J.|title=The Holy City: Jerusalem in the Theology of the Old Testament|publisher=Michael Glazier Books|year=2000|isbn=978-0-8146-5081-3|pages=15}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Runciman|first=Steven|authorlink=Стивен Рансиман|title=A History of the Crusades: The First Crusade and the Foundation of the Kingdom of Jerusalem|publisher=Penguin Books|year=1951|isbn=978-0-521-34770-9|pages=3-4}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Gilbert|first=Martin|publisher=Macmillan Publishing|location=New York|year=1978|title=Jerusalem: Illustrated History Atlas|pages=7}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Crossan|first=John Dominic|title=The Historical Jesus: the life of a Mediterranean Jewish peasant|location=San Francisco|publisher=HarperCollins|year=1993|isbn=978-0-06-061629-8|pages=92}}
.
* {{Cite book| ref=harv|last=Schiffman|first=Lawrence H.|title=From Text to Tradition: A History of Second Temple and Rabbinic Judaism|publisher=Ktav Publishing House|year=1991|isbn=978-0-88125-371-9|pages=60-79}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Sicker|first=Martin|title=Between Rome and Jerusalem: 300 Years of Roman-Judaean Relations |publisher=Praeger Publishers |year=2001|isbn=978-0-275-97140-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Michael|first=E.|last2=Rusten|first2=Sharon O.|last3=Comfort|first3=Philip|last4=Elwell|first4=Walter A.|title=The Complete Book of When and Where: In The Bible And Throughout History|publisher=Tyndale House Publishers, Inc|year=2005|isbn=978-0-8423-5508-7|pages=20-1,67}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Greenfeld|first=Howard|title=A Promise Fulfilled: Theodor Herzl, Chaim Weizmann, David Ben-Gurion, and the Creation of the State of Israel|publisher=Greenwillow|year=2005|isbn=978-0-06-051504-1|pages=32}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Freedman|first=David Noel|year=2000|title= Eerdmans Dictionary of the Bible|publisher=Wm B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-2400-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Guinn|first=David E.|title=Protecting Jerusalem's Holy Sites: A Strategy for Negotiating a Sacred Peace|url=https://books.google.com/books?id=n9TX_Cs1ndgC|year=2006|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-45912-9|pages=142}}
* {{
* {{Cite book| ref=harv|last=Cline|first=Eric|title=Jerusalem Besieged: From Ancient Canaan to Modern Israel|location=Ann Arbor|publisher=University of Michigan Press|year=2004|isbn=978-0-472-11313-2|pages=}}
* {{
* Gold, Dore ''The Fight for Jerusalem: Radical Islam, The West, and the Future of the Holy City''. International Publishing Company J-M, Ltd. {{page|year=2007|isbn=978-1-59698-029-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Köchler|first=Hans|title=The Legal Aspects of the Palestine Problem with Special Regard to the Question of Jerusalem|location=Vienna|publisher=Braumüller|year=1981|isbn=978-3-7003-0278-0|pages=}}
* ''The Holy Cities: Jerusalem'' produced by Danae Film Production, distributed by HDH Communications; 2006
* {{
* "Keys to Jerusalem: A Brief Overview", The Royal Islamic Strategic Studies Center, Amman, Jordan, 2010. http://www.rissc.jo/docs/J101-10-10-10.pdf
* {{Cite book| ref=harv|last=Montefiore|first=Simon Sebag|title=Jerusalem: The Biography|location=London|publisher=Weidenfeld and Nicolson|year=2011|isbn=978-0-297-85265-0|pages=}}
* {{
{{refend}}
Ред 410:
== Панорама ==
[[Датотека:Panorámica de Jerusalén desde el Monte de los Olivos.jpg|
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
Ред 440:
{{Аuthority control}}
[[Категорија:Градови у Израелу]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Израелу]]
[[Категорија:Палестина]]
▲[[Категорија:Јерусалим|*]]
[[Категорија:Свети градови]]
[[Категорија:Јудаизам]]
| |||