Јеховини сведоци — разлика између измена

Јеховини сведоци су у савремено доба почели да делују у 1870-им. У почетку су се звали „Истраживачи Библије“ али су [[1931]]. године усвојили име „Јеховини сведоци“. Директан библијски темељ за овакав назив је преузет из Исаије 43:10-12. Сматрају да, премда су на организован начин у савремено доба почели да проповедају крајем 19. века, њихова вера и проповедање нису ништа ново, већ представљају обнову изворног хришћанства и да су они који су верно сведочили о Богу постојали и током векова који су уследили након смрти посљедњег апостола, премда су били изоловани појединци и нису на организован начин то чинили.

Пред крај 19. века, Истраживачи Библије почели су систематски да проучавају Свето писмо. Они су упоређивали доктрине које су заступале цркве са оним што Свето писмо заиста научава. Оно што су сазнали почели су да објављују у књигама, новинама и часопису који се сада зове ''Стражарска кула — гласник Јеховиног Краљевства.''У тој групи био је и Чарлс Тејз Расел чије су проповеди објављиване у преко 2000 новина с почетка 20. века. Премда је Расел предводио у библијском образовном делу у то време и био први издавач ''Стражарске куле, ''он није био оснивач неке нове религије. Циљ који су имали Расел и други Истраживачи Библије, како се тада та група називала, био је да објаве другима учења Исуса Христа и да живе попут хришћана у првом веку. Пошто је Исус Оснивач хришћанства, Јеховини сведоци на њега гледају као на свог оснивача и узора којег треба следити (Колошанима 1:18-20).

Јеховини сведоци верују да њихова организациона структура следи апостолски модел који је постојао у првом веку. Хришћани у првом веку били су организовани у хришћанске скупштине и одржавали су састанке на којима су славили Бога, проучавали свете списе и пружали подршку и охрабрење једни другима (уп. Јеврејима 10: 24,25 и сл.). Јеховини сведоци нису подељени на свештенике и лаике. Сви крштени чланови су проповедници и учествују у делу проповедања и поучавања. Сведоци су организовани у скупштине од приближно 100 чланова. У свакој скупштини, духовно зрели мушкарци служе као „<q>старешине</q>“ (Титу 1:5). Старешине нису плаћени за оно што раде. Старешине пружају вођство скупштини на темељу Писма, организују пружање помоћи и охрабрења у време потребе, и пастирење у случају специфичних потреба са циљем јачања вере. Осим онога што раде за скупштину, већина старешина има запослење и породичне одговорности које изискују време и пажњу.

Хришћански састанци Јеховиних сведока се одржавају у породичној атмосфери два пута седмично и у потпуности су отворени за јавност. Улаз је бесплатан и нема сакупљања прилога. Поред Јеховиних сведока, састанке посећују и припадници других конфесија. Присуствоањем састанцима се не постаје Јеховин сведок. На састанцима се држи програм библијске поуке и библијски говори у оквиру којих се разматрају разне теме. Такође се разматрају практични библијски савети и теме за савремену породицу, хришћански живот, службу и слично. Хришћански састанци Јеховиних сведока су отворени за целу породицу и појединце. Сваки састанак почиње и завршава се песмом којом се хвали Бог и молитвом.

За разумевање гледишта Сведока по питању популарних празника, битно је разумети да се оно темељи на библијским начелима која указују на важност порекла празника (нпр. да ли је у корену неки пагански култ, традиција или сујеверје или не; уп. библијско гледиште о мешању паганских елемената са прославама у част Бога у библијској књизи Излазак 32:5-7, као и начела у 2. Коринћанима 6:14, 15, 17, Марко 7: 6-8, Језекиљ 44:23, и сл.).

Јеховини сведоци дубоко верују у Исуса Христа, али [[Божић]] не славе из више разлога. Један је тај што нема доказа да се Исус родио 7. јануара, односно 25. децембра; датум његовог рођења није забележен у Светом писму а околности у вези са рођењем указују да се оно није десило током хладних зимских месеци (уп. навод [[Јеванђеље по Луки|Луки]] 2:8-11, где се даје опис пастира који су били на пољима током ноћи у време Исусовог рођења, што сматрају да не може бити случај зими ). Датум прославе Божића коинцидира са паганским празницима на којима су се славили култови паганских божанстава.<ref>Encyclopedia Americana, 1977, св. VI. стр. 666.</ref><ref>New Catholic Encyclopedia, 1967, св. III. стр. 656.</ref> Надаље, Исусови апостоли и први ученици нису славили Божић. New Catholic Encyclopedia наводи да је „прослава Христовог рођења уведена тек 243. године [н. е.]“, што је више од једног века након смрти последњег апостола. Такође, „Рани хришћани нису славили [Исусово] рођење зато што су сматрали да је прослава било чијег рођења пагански обичај“ (The World Book Encyclopedia).

Што се тиче многих обичаја повезаних са прославом Божића, због њиховог паганског порекла их не практукују. Следе неки наводи из световних извора:

The Encyclopedia Americana каже: „Сатурналије, римска светковина која се прослављала средином децембра представљала је образац за многе обичаје у време Божића. На пример, из ове прославе проистекле су обимне гозбе, давање поклона и паљење свећа.“

Додатни разлог зашто не славе Божић је тај што у Библији не постоји никаква назнака да би се то требало чинити било ког датума. Са друге стране, Исус је заповедио обележавање спомена на његову смрт, а не на рођење (Лука 22:19, 20).

Спомен-свечаност, односно Господова вечера јесте знак сећања на смрт Исуса Христа. Јеховини сведоци сматрају да је ово једини догађај за који је Исус заповедио својим ученицима да обележавају ([[Јеванђеље по Луки|Лука]] 22:19; [[Прва посланица Коринћанима|1. Коринћанима]] 11:26).

Јеховини сведоци високо цене квалитетну медицинску негу, залагање лекара на том пољу, као и напредак науке. За разлику од неких деноминација, не верују у тзв. "лечење вером". У оквиру организације постоје Службе за подршку пацијентима и лекарима и Одбори за односе са болницама које пружају медицинска истраживања за конкретне случајеве, консултације са специјалистима, презентације медицинском особљу, а такође омогућују бесплатан приступ најновијим медицинским истраживањима на пољу бескрвне медицине за стручњаке из те области (в. https://www.jw.org/en/medical-library/).

Неке методе лечења сматрају да су у сукобу с библијским начелима и зато их одбијају. Примера ради, не прихватају трансфузију крви јер Свето писмо забрањује уношење крви у организам (Дела апостолска 15:20). Свето писмо такође забрањује лечење и поступке у којима је заступљен окултизам, гатање и бајање(Поновљени закони 18:10-12). Међутим, то што одбијају трансфузију не значи да одбијају и лечење другим методама. Сведоци прихватају фракције крви, бескрвна средства за повећање волумена крви и алтернативе, као и квалитетно бескрвно лечење. Многи здравствени стручњаци користе методе које пацијенту могу спасти живот а при томе се не сукобе с библијским мерилима. Методе лечења без трансфузије обухватају систематско коришћење одговарајућих клиничких стратегија за контролу крварења и избегавање анемије. Под тим се подразумева коришћење комбинације лекова, опреме и медицинских/ хируршких техника за смањење или спречавање губитка крви, као и за стимулисање пацијентовог организма да ствара крв. Овај приступ познат је као бескрвна хирургија и медицина.

Тврдња да сваке године умре велики број пацијената који одбију трансфузију потпуно је неоснована. Хирурзи редовно изводе компликоване хируршке захвате без трансфузије крви, као што су операције на срцу, ортопедске операције и трансплантације органа (види The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery, том 134, бр. 2. стр. 287-288; Texas Heart Institute Journal, том 38, бр. 5. стр. 563; Basics of Blood Management. стр. 2 и Continuing Education in Anaesthesia, Critical Care & Pain, том 4, бр. 2. стр. 39). Пацијенти који не приме трансфузију крви, међу којима су и деца, обично се опораве једнако добро или чак и боље од пацијената који приме крв (види The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery, том 89, бр. 6. стр. 918 и Heart, Lung and Circulation, том 19. стр. 658.) У сваком случају, нико не може са сигурношћу рећи да ће пацијент умрети ако одбије трансфузију крви, нити да ће преживети ако је прихвати. Јеховини сведоци прихватају трансплантацију органа.

Залагање Јеховиних сведока да се пронађу алтернативе трансфузији крви покренуло је многа истраживања у области бескрвне медицине која су допринела развоју квалитетног и нискоризичног лечења свих пацијената који из било ког разлога одбијају трансфузију крви. Методе бескрвног лечења које су развијене ради пацијената који су Сведоци сада користе свим пацијентима. У многим земљама, сви пацијенти могу изабрати бескрвно лечење и тако избећи ризике повезане с трансфузијом, као што су болести које су преносе путем крви, реакције имунолошког система и компликације због људских грешака. Један од већих скандала тог типа догодио се у Великој Британији где је велики број пацијената заражен хепатитисом Ц и HIV-ом, а смрт 2400 особа се доводи у везу са зараженом [http://www.bbc.com/news/health-40566761 крви]

Када је реч о ставу раних хришћана према истом библијском начелу, историјски извори (нпр. Тертулијан (ccа. 155 н. е. - 220. н. е.)) наводе следеће говорећи о паганима “Погледај оне који у арени похлепно узимају свежу крв опаких злочинаца (...)и односе је да излече своју епилепсију". За разлику од тога, за хришћане је навео да они: "чак немају крв животиња у оброцима. (...) Кад судите хришћанима, нудите им кобасице пуњене крвљу. Знате, дакако, да им то није допуштено." (Tertullian, Apologetical Works, and Minucius Felix, Octavius (New York, 1950), translated by Emily Daly. стр. 33.)

Својим библијским образовним делом и активностима, Сведоци такође дају свој допринос рушењу расних, етничких и других предрасуда у друштву, борби за људска права. Сведоцима је 31. маја 2017. у Русији уручен орден "Родитељска слава" од стране председника Путина која се додељује породицама које се сматрају моделом за посебан допринос јачању породичних вредности у друштву (в. https://www.jw.org/sr-latn/vesti/novosti/po-regionima/rusija/predsednik-putin-jehovinim-svedocima-uru%C4%8Dio-nagradu-za-roditeljstvo/).

Јеховини сведоци живе у скоро свим земљама, али ни у једној не чине велики део становништва. У августу 2015. било је око 8,22 милиона активних објавитеља.<ref>{{Cite web|url=https://www.jw.org/sr-cyrl/%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%88%D0%B5%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0-2016/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%B7%D0%B0-2015/ |title=''Годишњак Јеховиних сведока 2016'' c. 178 |accessdate=21. 1. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160302115725/https://www.jw.org/sr-cyrl/%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%88%D0%B5%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0-2016/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%B7%D0%B0-2015/ |archive-date=2. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> Особа се рачуна као објавитељ ако учествује у служби преношења добре вести.

Секта је најчешће група која унутар неке религије заступа другачија теолошка уверења од цркве од које се одвојила или мања група која се одвојила од неке цркве да би основала нову религију. Јеховини сведоци нису се одвојили ни од једне цркве, а њихова веровања се темеље на првовековном хришћанству, те се по свим социолошким параметрима не могу сматрати сектом . Широм света, и у региону, су институционално и у бројним научним студијама признати као хришћанска религија са једнаким статусом као и остале признате религије. Неке религије свако одступање од својих прокламованих [[Догма|догми]] проглашавају сектом, што је гледиште које је научно неутемељено и одбачено.<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref><ref>Тодоровић, Д. 2011. Мале верске заједнице. У Нишки лексикон, 279-280. Београд: Службени гласник.</ref><ref> Massimo Introvigne, I Testimoni di Geova. Chi sono, come cambiano

Јеховини сведоци су увек своја веровања темељили на Светом писму као ауторитету. То је разлог због чега су тумачење неких стихова мењали када је дошло до побољшаног разумевања. Насупрот тврдњама неких критичара, Јеховини сведоци никада нису настојали да прикрију промене до којих је дошло у тумачењу појединих стихова већ су их редовно објављивали у својим публикацијама са широком дистрибуцијом широј јавности (примера ради, видети одредницу „Појашњење наших веровања“, под главним насловом „Јеховини сведоци“, у онлајн библиотеци). Те измене се никада нису тицале кључних библијских наука у које верују и за које сматрају да су централне за хришћанску веру и близак однос с Богом (идентитет Бога, откупна жртва, спасење, Исус Христ, Божја намера са људима и земљом, стање мртвих, молитва, крштење и сл.).

Јеховини сведоци верују да спремност на корекције указује на искреност жеље да се заиста исправно разуме Свето писмо и стога су спремни на измене иако ће то наићи на критике неистомишљеника које им нису прече од исправног разумевања библијске истине. Такође верују да познаваоце Библије не изненађују промене у разумевању из више разлога. Верују да су те промене су у складу с оним што стоји у Пословицама 4:18: „Али стаза је праведних као блистава светлост која све јаче светли док не буде потпуни дан“ те да Бог постепено открива истину из своје Речи онда када сматра да је време за то (1. Петрова 1:10-12). Такође верују да је у Светом писму проречено да ће Бог у времену краја све брже откривати ту истину (Данило 12:4). Надаље, верују да такве измене никако не могу дискредитовати било кога јер Свето писмо недвосмислено показује да су Божје слуге у старо доба такође морале да промене свој начин размишљања јер су неке њихове представе и очекивања биле погрешне. И поред тога, и даље су били Божје слуге. Нпр. Мојсије је сматрао да је дошло време да избави израелски народ из египатског ропства, али према ономе што је Бог планирао то је требало да се догоди 40 година касније (Дела апостолска 7:23-25, 30, 35). Апостоли нису разумели пророчанство које је говорило о Месијиној смрти и ускрсењу (Исаија 53:8-12; Матеј 16:21-23). Неки хришћани у првом веку су погрешно закључили „да је Јеховин дан већ ту“ (2. Солуњанима 2:1, 2). Примера у Библији је више, међутим, Бог је касније помогао да исправно разумеју ствари.

* {{Cite book| ref=harv|last=Stafford|first=Greg|title=Jehovah's Witnesses Defended|year=1997|isbn=978-0-9659814-7-7|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv||last=Countess|first=Robert|year=1982|title=Jehovah's Witnesses' New Testament: A Critical Analysis|title=Presbyterian & Reformed Pub Co.|isbn=978-0-87552-210-4|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Furuli|first=Rolf|title=The Role of Theology and Bias in Bible Translation: With a Special Look at the New World Translation of Jehovah's Witnesses|url=https://books.google.com/books?id=PwszMQAACAAJ|year=1999|publisher=Elihu Books|isbn=978-0-9659814-9-1|pages=}}