Квантна механика — разлика између измена

'''Квантна механика''' (такође позната као '''Квантна физика''' или '''Квантна теорија''') је фундаментална грана [[Teorijska fizika|теоријске физике]] којом су унапређене [[Механика|класична механика]] и [[Електромагнетизам|класична електродинамика]] при описивању [[Атом|атомскихатом]]ских и [[Субатомске честице|субатомских]] појава. Квантна физика је до сада најпотпунија микроскопска теорија која постоји за опис [[Материја|материје]] и [[Енергија|енергије]]. Док је стање система у [[Класична механика|класичној физици]] увек одређено (нпр. ако знамо почетно стање лоптице и све [[Сила|силе]] које на њу делују, можемо израчунати где ће се лоптица налазити у било ком тренутку свог кретања), за разлику од тога стање система у квантној механици није потпуно одређено и оно се налази у [[Квантна суперпозиција|квантној суперпозицији]] различитих стања, што значи да ће систем у датом тренутку да се налази у неком стању само са одређеном [[Вероватноћа|вероватноћом]] (нпр. у квантној механици ако бацимо лоптицу и она удари у зид, највећа вероватноћа је да ће се она одбити од зида али код квантно-механичких појава постоји вероватноћа и да ће таква квантна лоптица проћи кроз зид неоштећујући га!<ref>{{Cite web|url=https://notendur.hi.is/hj/QuantumMechanics/quantum.html|title=Todd's Quantum Intro|website=notendur.hi.is|access-date=2019-09-26}}</ref> Такав ефекат назива се [[Тунел ефекат|квантни тунел ефекат]]). Немогућност предвиђања у ком стању ће се систем наћи није ограничено само прецизношћу уређаја којима меримо, већ самом природом квантне физике која се манифестује на том микроскопском нивоу.

Квантна механика је предложена када су откривени неки ефекти који се нису могли објаснити законима класичне физике (нпр. [[атом]] не би могао да постоји јер би као систем [[Електрон|електронаелектрон]]а, [[Протон|протонапротон]]а и [[Неутрон|неутронанеутрон]]а био јако нестабилан систем гледано из угла [[Класична механика|класичне физике]]<ref>{{Cite web|url=http://abyss.uoregon.edu/~js/cosmo/lectures/lec08.html|title=Quantum Physics|website=abyss.uoregon.edu|access-date=2019-09-26}}</ref>). Квантна механика се постепено развијала од [[1901]]. године почев од [[Макс Планк]]овог решења проблема [[Zračenje crnog tela|зрачења црног тела]] које је детектовано [[1859]]. године и рада [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]] из [[1905]]. године, који говори о квантно-базираној теорији објашњења [[Фотоелектрични ефекат|фотоелектричног ефекта]] који је експериментално пронађен [[1887]]. године. Прве формулације квантне механике појављују се у средњим двадесетим годинама [[20. век|20. века]]а. Област је названа квантна механика зато што је историјски прво квантизовано само [[кретање]] честица, при чему се [[електромагнетно поље]] користило у свом класичном облику.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56640205|title=Many-body quantum theory in condensed matter physics : an introduction|last=Bruus, Henrik.|date=2004|publisher=Oxford University Press|others=Flensberg, Karsten.|isbnid=ISBN 0198566336|location=Oxford|oclc=56640205}}</ref>

[[Датотека:Quantum-computer-Chalmers 2017.jpg|мини|Квантни [[процесор]] од 3 [[Кубит|кубитакубит]]а (квантних [[Бит (рачунарство)|бита]]) направљен [[2017]]. године на шведском техничком факултету у [[Гетеборг|Гетеборгу]]у.]]

Квантна физика проналази примену у све више уређаја који срећемо у свакодневном животу. Важне примене квантне теорије су у [[Суперпроводност|суперпроводним магнетима]], [[Светлећа диода|LED диодама]] и [[ласер]]има, као и у [[транзистор]]има и [[Poluprovodničke komponente|полупроводницима]] који се могу наћи у [[микропроцесор]]у, [[Elektronski mikroskop|електронском микроскопу]] или машинама за [[Нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарну магнетну резонанцу]]. Такође налази примену и у многим биолошким и физичким феноменима.<ref>Matson, John. "What is Quantum Mechanics Good for?".Scientific American. Приступљено 18. 05 2016.</ref>

Научна истраживања о идентификовању таласне особине светлости почињу у 17. и 18. веку, када су научници [[Роберт Хук]], [[Кристијан Хајгенс]] и [[Леонард Ојлер]] предложили теорију о таласној особини светлости, заснованој на експерименталним опажањима.<ref>[[Max Born]] & Emil Wolf, Principles of Optics, 1999, Cambridge University Press</ref> Давне 1803. године, [[Томас Јанг]], енглески научник који је владао знањем из више различитих грана науке, извео је познати [[експеримент са двоструким прорезом]], који је касније описан у раду под насловом ''О природи светлости и боја'' . Експеримент је играо главну улогу у генералном прихватању теорије таласне карактеристике [[Светлост|светлостисветлост]]и.

Пратећи Планкова решења из 1900. године о зрачењу црног тела (објављена 1859. године), [[Алберт Ајнштајн]] 1905. године образлаже квантно засновану теорију која објашњава [[фотоелектрични ефекат]] (објављен 1887). У периоду око 1900. до 1910. године, атомистика и честична теорија [[Светлост|светлостисветлост]]и широм су прихваћене као научне чињенице. Ове теорије могу се приказати као квантне теорије [[Материја|материје]] и [[Електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]].

* {{Cite book| ref=harv | last=Harrison| first = Edward| title = Cosmology: The Science of the Universe| url = https://books.google.com/books?id=kNxeHD2cbLYC&pg=PA239|year=2000| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-66148-5|pages=239}}

* {{Cite book| ref=harv |last=Mehra|first=J.|last2=Rechenberg|first2=H.| title = The historical development of quantum theory| location = New York| publisher = Springer-Verlag|year=1982|isbn=978-0-387-90642-3|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv | last=Griffiths| first = David J.| title = Introduction to Quantum Mechanics| location = | publisher = Prentice Hall|year=1995|isbn=978-0-13-111892-8|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv |author=Bryce DeWitt, R. Neill Graham, eds| title = The Many-Worlds Interpretation of Quantum Mechanics| location = | publisher = Princeton Series in Physics, Princeton University Press |year=1973|isbn=978-0-691-08131-1|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv | last=Chester| first = Marvin| title = Primer of Quantum Mechanics| location = | publisher = 1987, John Wiley, N.Y|year=|isbn=978-0-486-42878-9|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv | last=Mackey| first = George| title = The mathematical foundations of quantum mechanics| location = | publisher = Dover Publications|year=2004|isbn=978-0-486-43517-6|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv | last=Griffiths| first = David J.| title = Introduction to Quantum Mechanics (2nd ed.) | publisher=Prentice Hall |year=2004|isbn=978-0-13-805326-0|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv | last=Omnes| first = Roland| title = Understanding Quantum Mechanics | publisher=Princeton University Press |year=1999|isbn=978-0-691-00435-8|pages=}}