Метар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 62.4.55.150 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovicbot ознака: враћање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 7:
| dimension = -{L}-
| units1 = [[Међународни систем јединица|СИ јединице]]
| inunits1 = {{val|1000|ul=mm}}<br />
| units2 = [[imperial units|империјалне]]/[[US customary units|САД]] јединице
| inunits2 = {{convert|1|m|yd|disp=out|lk=on|sigfig=5|comma=gaps}}<br />
| units3 = наутичке јединице
| inunits3 = {{convert|1|m|nmi|disp=out|lk=on|sigfig=5|comma=gaps}}
}}
'''Метар''' (симбол: '''-{m}-'''<ref>{{cite web|url=http://physics.nist.gov/cuu/Units/meter.html |title=Base unit definitions: Meter |publisher=[[National Institute of Standards and Technology]]|accessdate=12. 5. 2018 }}</ref>) је [[Основне јединице СИ система|СИ основна јединица]] за [[даљина|даљину]] (или [[Дужина|дужину]] у говору [[Физика|физичких]] [[наука]]). Дефинише се као [[дужина]] путање коју у апсолутном [[вакуум]]у пређе светлост за [[време]] од тачно 1/(299 792 458) [[секунд]]и.<ref name="Res1">{{cite web|url=http://www.bipm.org/en/CGPM/db/17/1/ |title=17th General Conference on Weights and Measures (1983), Resolution 1. |accessdate=12. 5. 2018}}</ref> Ова дефиниција не мења величину јединице (погледати [[#Историја|историју]] испод), али је уведена да би пратио скорашњи развој техника за мерење, где се дужина и време могу репродуковати са веома великом тачношћу – у случају времена, до тачности од 10<sup>13</sup>.
Метар је оригинално био дефинисан 1793. године као један десето-милионити део растојања између [[екватор]]а и [[Северни пол|Северног пола]]. Године 1799, то је редифинисано у смислу прототипа метарског еталона (стварни еталон је промењен 1889. године). Године 1960, метар је био редефинисан у смислу одређеног броја таласних дужина одабраних емисионих линија [[Криптон|криптона-86]]. Године 1983, је прихваћена садашња дефиниција.
Ред 28:
== Историја ==
Сама реч долази из [[грчки језик|грчког]] ''метрон'' (
У [[18. век]]у, била су два фаворизована прилаза дефиницији стандардне јединице за дужину. Неки су предлагали дефинисање метра као дужине [[клатно]] са полу-[[Период осциловања|периодом]] од једне [[секунд]]е. Остали су предлагали дефинисање метра као један десетмилионити део дужине земљиног [[географска дужина|меридијана]] по квадранту (једна четвртина обима земље).
[[Датотека:Platinum-Iridium meter bar.jpg|мини|десно|''Међународни прототип метра'' је стандардни еталон направљена од платине-иридијума. Ово је било стандардно до [[1960]], када је нови [[Међународни систем јединица|СИ]] систем почео да користи спектар [[криптон]]а као основу.
Августа [[1793]]. године, републиканска влада у Француској је одлучила да стандардна јединица дужине буде 10<sup>-7</sup> земљиног квадранта који пролази кроз Париз и да се јединица назове метар. Пет година касније мерење је завршено и направљена су три стандарда од платине и више копија од гвожђа. Даље анализе су показале да је дужина земљиног квадранта била погрешно измерена, што је проузроковало да прва прототип еталона буде за петину милиметра краћа (због погрешног прорачуна заравнања земље), па је уместо мењања дужине метра како би се одржао 10<sup>-7</sup> однос, метар је редефинисан као растојање између две означене тачке на еталону. Тако да је обим [[Земља|Земље]] кроз полове само ''приближно'' 40 милиона метара.
Ред 45:
=== Хронологија ===
[[Датотека:US National Length Meter.JPG|
Начини дефинисања метра су се временом мењали:
|