Рођен је септембра 1585. године у [[Париз]]у.<ref>{{harvnb|Bergin, ||pp. 14–15=14—15}}.</ref> У својој деветој години, Ришеље је послат на [[College of Navarre|Колеџ Наваре]] у Паризу да студира [[philosophy|филозофију]].<ref>{{harvnb|Bergin, p. ||pp=55}}.</ref> Након тога, почео је са обуком за војну каријеру.<ref>{{harvnb|Wedgwood, p. ||pp=187}}.</ref> Његов приватни живот био типичан за младог официра тог доба: 1605. године, када је имао двадесет година, [[Théodore de Mayerne|Теодор де Мајерн]] га је лечио од [[Упала плућа|упале плућа]].<ref>{{harvnb|Bergin, p. ||pp=58}}; Trevor-Roper, p. 66.</ref> Као свештеник учествује 1614. године у раду [[Скупштина сталежа|Државних сталежа]], последњих одржаних сталежа пре избијања [[Француска револуција|Француске револуције]] [[Скупштина сталежа (1789)|1789]]. године. Године 1617. се краљ Луј прогласио пунолетним. Показао се неспособним владаром. Његов најближи сарадник, војвода [[Шарл Лин|Лин]], ослободио се [[Карло Кончини|Кончинија]], а [[Марија Медичи]] 1617. године одлази у манастир. Са њом одлази и један од Кончинијевих штићеника, Арман Жан де Плеси, будући кардинал Ришеље. Он одржава везу са краљем и успева да га 1619. године помири са мајком. Лин умире 1621. године и отвара Ришељеу пут ка власти.
[[Датотека:RichelieuRochelle.jpg|мини|лево|Ришеље током опсаде Ла Рошела]]
Ред 47:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Живојиновић|first=Драгољуб|authorlink=Драгољуб Живојиновић|title=Успон Европе (1450—1789)|edition=IV|location=Београд|year=2000|isbn=978-86-355-0446-9|pages=}}
* Alexander, Edward Porter. ''Museums in Motion: an introduction to the history and functions of museums.'' Lanham: Rowman and Littlefield. (1996)
