Александар Суворов — разлика између измена

{{Инфокутија Војно лице

Када му је било 12 година уписан је у телесни гардијски [[Семјновски пук]] где је као и сви његови вршњаци добио одсуство до 17. године. Од 1. јануара 1746. године уписан је као каплар при трећој чети Семјновског пука. Од првог дана је систематски радио на челичењу чврсте воље, и у то време, свог слабог здравља. Произведен је за подофицира 1749. године, а затим за сержанта (наредника). У улози дипломатског курира, због знања језика, ишао је повремено у Варшаву и Берлин. 15. априла 1754. године био је постављен за официра у Ингерманском пуку. За време [[Седмогодишњи рат|седмогодишњег рата]] 1756. године Суворов је у Пруску довео 17 новоформираних батаљона, а затим је постављен за командата Мемела. Постао је пуковник 1759. године, и командант Казанског пешачког пука. 1760. године у саставу лаког партизанског одреда [[Чернишев|Чернишева]]а узео је учешћа у гоњењу ка Берлину са српским пуковником [[Петар Текелија|Петром Текелијом]] кога је хвалио, говорећи да ће "Текелија, са својим [[Хусари|хусаримахусари]]ма Србима, свуда прогурати".

Одређен је за лаки корпус генерала Берга 1761. године, где је примио команду над Тверским [[Драгуни|драгунским]] пуком. У боју код Најгартена је рањен пушчаним зрном. 1768. унапређен је у бригадног генерала и са својим пуком одлази у [[Смоленск]] где ће га затећи Први пољски конфедеративни рат, који ће 1772. довести до [[Прва подела Пољске|прве поделе Пољске]]. Године 1770. произведен је за [[Генералгенерал-мајор|генерал-мајора]]а и командатна Љублинског реона. 1772. град [[Краков]] се предаје Суворову. 1773 - 74. поведен је [[Руско-турски рат (1768—1774)|рат са Турцима]] где је Суворов одређен у армију [[Румјанцев|Румјанцева]]а. Суворовљеве трупе су се бориле изванредно, нанеле Турској војсци велике губитке, а сам Суворов је, иако рањен, све време лично руководио у биткама. Царица [[Катарина Друга|Катарина друга]] га је за овакву јединствену службу одликовала [[Орден Светог Ђорђа|орденом Светог Ђорђа]]. <ref>Brig. djeneral Nikola Arandjelovic : SUVOROV 1729 - 1800</ref>

* {{Cite book| ref=harv|last=Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|title= Историја Русије|year=1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|title= Историја Русије|year=1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}

** Anthing, ''Versuch einer Kriegsgeschichte des Grafen Suworow'' (Gotha, 1796–1799)

** F. von Smitt, ''Suworows Leben und Heerzüge'' (Vilna, 1833–1834) and ''Suworow und Polens Untergang'' (Leipzig, 1858)

** Von Reding-Biberegg, ''Der Zug Suworows durch die Schweiz'' (Zürich, 1896)

** Lieut.-Colonel Spalding, ''Suvórof'' (London, 1890)

** G. von Fuchs, ''Suworows Korrespondenz'', 1799 (Glogau, 1835)

** ''Souvorov en Italie'', by Gachot, Masséna's biographer (Paris, 1903)

** the standard Russian biographies of Polevoi (1853; Ger. trans., Mitau, 1853); Rybkin (Moscow, 1874) and Vasiliev (Vilna, 1899)

* {{Cite book|last1 ref = harv | last=Macready|first1first=Edward Nevil|author1-link=Edward Nevil Macready|title=A sketch of Suwarow and his last campaign : with observations on Mr. Alison's opinion of the Archduke Charles as a military critic, and a few objections to certain military statements in Mr. Alison's History of Europe|year=1851|location=London|publisher=Smith, Elder|url=https://archive.org/details/sketchofsuwarowh00macr}}