Јездимир Дангић — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
(→‎Биографија: ажурирање везе)
м (razne izmene; козметичке измене)
 
{{Инфокутија Војно лице
| име = Јездимир Дангић
| слика = Jezdimir Dangic.jpg
| потпис =
}}
'''Јездимир Дангић''' ([[Братунац]], [[4. мај]] [[1897]] — [[Сарајево]], [[1947]]) је био правник, жандармеријски официр, командант у чину мајора јединице Дворске жандармерије, која је била задужена за обезбеђење краљевске породице, њихових објеката као и владиних министара и здања у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]].
 
Мајор Дангић је у [[Други светски рат|Другом светском рату]] био начелник Команде Источне Босне и Херцеговине [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]] и вођа Српског устанка од августа [[1941]]. до априла [[1942]]. године у Источној Босни која се тада налазила у саставу [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Против мајора Дангића и српских устаника немачко-хрватске окупационе снаге су предузеле више непријатељских офанзива, током једне, јануара 1942. његове снаге су претрпеле значајне губитке у људству и територији, али га нису уништиле. Тада му Немачка војна команда окупиране Србије на челу са генералом [[Паул Бадер|Паулом Бадером]], чије су снаге биле задужене за овај простор НДХ, нуде преговоре о статусу источне Босне, које је у договору са осталим српским вођама устаника прихватио.
 
Почетком фебруара 1942. у [[Београд]]у су одржани преговори између вође српских устаника мајора Јездимира Дангића са једне стране и немачких војних власти у Србији и представника власти НДХ са друге стране, док је посредник била влада [[Милан Недић|Милана Недића]]. Ови преговори су убрзо пропали јер је усташко руководство упутило протестну ноту Немцима уз образложење да се део територија НДХ као међународно признате државе не може одвајати од њене целине, после чега је и немачка команда у Србије обавештена да прекине преговоре сваке врсте са побуњеницима.
 
Након овог немачко-хрватске снаге предузимају највећу до тада офанзиву на српске устанике на челу са мајором Дангићем априла 1942. под шифрованим називом „Операција Трио“, чију је главну ударну снагу представљала хрватска [[Црна легија]] под командом [[Јуре Францетић]]а, која је извршила масовне злочине над српским цивилима и заробљеним четницима у селу Стари Брод на реци [[Дрина|Дрини]]. Током ове офанзиве немачке снаге заробљавају мајора Дангића и одводе у заробљеништво, у логор Стриј, у [[Пољска|Пољској]]. Августа [[1944]]. мајор Дангић успева да побегне из заробљеништва и придружује се пољском покрету отпора током [[Варшавски устанак|Варшавског устанка]] у коме има значајне заслуге. Након слома устанка заробљава га [[Црвена армија]] која га као особу од високог значаја спроводи у затвор [[Лубјанка (зграда)|Лубјанку]] у Москву, а потом су га испоручили [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославији]] у којој је на власт дошла [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] на челу са [[Јосип Броз Тито|Ј. Б. Титом]]. Осуђен је на казну смрти и погубљен је у [[Сарајево|Сарајеву]] 1947.
 
=== Други светски рат ===
За време [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. Дангић је био командир Дворске жандармеријске чете која је пратила краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II]] од [[Београд]]а до [[Никшић]]а.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=59}} Мајор Дангић је избегао заробљавање од стране Немаца, и ускоро преко браће Тодоровића, активних генералштабних мајора, ступио у везу са пуковником [[Драгољуб Михаиловић|Дражом Михаиловићем]] на [[Равна гора (висораван)|Равној гори]].
 
По формирању [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]], генерал Михаиловић му даје задатак да формира корпусне групе на простору источне Босне, а затим га је ставио за команданта корпуса источне Босне. {{sfn|Tomasevich|1975|p=157}}
У Власеници је 16. октобра 1941. одржана конференција представника партизанских и четничких јединица источне Босне ради рашчишћавања међусобних несугласица. Конференција није успела и четници су 17. октобра. 1941. у Власеници, на својој скупштини, изабрали Привремену управу источне Босне и раскинули споразум о сарадњи с партизанима. Од тога времена Дангић и његови четници су прешли на разбијање НОП-а у источној Босни.
 
Према извештају београдског [[Абвер]]а од 29. септембра 1941, заснованом на извјештајима једног поузданика који је био у додиру с њим, каже се да је имао „добре односе с Немцима и да је чинио све како би избегао сукоб између својих трупа и Немаца.“{{sfn|Tomasevich|1975|p=206}} Дангићев првобитни циљ био је да заштити српско становништво од усташа. Дангић је практично од свог доласка у Босну одржавао контакте с [[Влада народног спаса|Владом народног спаса]] формиране отприлике у исто време. Мајор Дангић се обратио за помоћ [[Милан Недић|Милану Недићу]] и почиње прве преговоре о помоћи [[Милан Недић|Милана Недића]] Србима који живе у [[Босна|Босни]]. Након почетка сукоба између партизана и четника у Србији, Дангић је постао главни фактор поларизације између партизана и четника у источној Босни. Ослабљени Немци су били заинтересовани да ојачају антипартизански фронт у источној Босни, а сваку помоћ коју би им Дангићеве јединице, које су наводно имале око 10.000 људи, је одговарало и [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]], [[војна управа у Србији (1941-19441941–1944)|војном управнику Србије]], који је био одговоран за борбу против устаника и на територију НДХ.{{sfn|Tomasevich|1975|p=207}}
 
У јануару 1942. Дангићева сарадња сматрана је још вреднијом, јер је у источну Босну стигао [[Јосип Броз Тито|Тито]] са [[Прва пролетерска ударна бригада|Првом пролетерском бригадом]]. Кад су Немци и хрватске квислиншке трупе отпочеле 17. јануара 1942. [[борбе за источну Босну 1942.|операцију чишћења источне Босне]], Дангић је наредио четницима да се не одупиру непријатељским снагама. Немци су за неколико дана успело пробити неке партизанске положаје и операција је завршила одбацивањем партизана на југ, према [[Фоча|Фочи]] у италијанској окупационој зони.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
1.572.075

измена