Станислав Краков — разлика између измена

После Првог светског рата уписао је и дипломирао права.{{sfn|Ћирковић|2009|pp=277–278}} Од 1921. је почео да се бави новинарством као сарадник листа „Време“. Био је уредник ваздухопловног часописа „Наша крила“ (1924-1939) и часописа „Телеграм“ (1939).<ref name="sbr"/> Био је од 1932. године главни уредник листа „Време“, а потом и директор тог листа, као и политички уредник „[[Политика (новине)|Политике]]“. Приликом посете краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] Француској октобра 1934. године био је у елитној групи новинара која је пратила краља. Тада се догодио [[Марсељски атентат]], после кога је писао да су га организовали усташки терористи подржани од [[Италија|Италије]], што је изазвало дипломатски инцидент са Италијом. Са позиције директора листа „Време“ смењен је одлуком [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]] 1. јануара 1936. године.{{sfn|Ћирковић|2009|pp=277–278}} Као помоћник уредник сарађивао је у часопису „Ратник“ до 1939. године.

Прву приповетку „Смрт поручника Ранђића“ објавио је у часопису „Мисао“ 1919. године.{{sfn|Ћирковић|2009|pp=277–278}} Написао је романе „Кроз буру“ (1921) и „Крила“ (1922), путопис „Кроз јужну Србију“ (1926), мемоарску прозу „Наше последње победе“ (1928), књигу приповедака „Црвени Пјеро“ (1992). Од историјско-публицистичких дела написао је „Пламен четништва“ (1930), „Престолонаследник Петар“ (1933) и „Генерал Милан Недић“ (1963-1968). Његово аутобиографско дело је „Живот човека на Балкану“ (1997).<ref name="sk"> Станислав Краков: „Живот човека на Балкану“, Наш дом - Београд</ref>

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] подржао је генерала [[Милан Недић|Милана Недића]] који му је био ујак. Био је уредник недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у [[Париз]]у. У Југославији је осуђен због колаборације током рата.<ref name="sbr"/>

Одликован је [[Краљевски орден Белог орла|Орденом белог орла са мачевима]] 4. степена, двема златним медаљама за храброст, [[Албанска споменица|Албанском споменицом]] и [[Крст милосрђа (Краљевина Србија)|Крстом милосрђа]]. Осим тога био је официр румунске круне.<ref name="sbr"/>

Био је библиофил, екслибрист и колекционар старог новца. Био је ожењен [[Иванка Михајловић|Иванком Михајловић]] (1898), ћерком [[Милице Михајловић]].<ref name="Забавник">[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] (број: 3275) [http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/sluca%D1%98-zubarke „Случај зубарке Краља Петра“]. Аутор: В. Јовановић</ref>

* {{Cite book| ref=harv|last=Стефановић|first=Младен|authorlink= Младен Стефановић|title=Збор Димитрија Љотића|year=1984|url=http://www.znaci.net/00003/691.pdf|publisher=Народна књига|location= Београд|id=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink= Бранко Петрановић|title=Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992|url=http://znaci.net/00001/92.htm|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar|location= Beograd|id=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Milosavljević|first=Olivera|authorlink= Оливера Милосављевић|title=Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944.|year=2006|url=http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf|publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji|location= Beograd|isbn=978-86-7208-129-9|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Симо|authorlink= Симо Ц. Ћирковић|title=Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944|year=|url=|publisher=Просвета|location= Београд|isbn=978-86-7946-085-1|id={{COBISS|ID=170123788}}}}