Термохалинска покретна трака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Circulacion termohalina.jpg|мини|300п|Термохалинска циркулација: дубински ток тамна, а површински свијетла трака. Није приказана [[Струја западних ветрова|Антарктичка циркумполарна струја]].]]
[[Датотека:Thermohaline Circulation using Improved Flow Field.ogv|thumbмини|300п|Термохалинска циркулација]]
 
'''Термохалинска покретна трака''' или '''термохалинска циркулација''' ({{јез-енгл|the ocean conveyer, conveyor belt}}) је [[океанографија|океанографски]] назив за комбинацију [[морске струје|морских струјања]] која повезују четири од пет [[океан]]а и притом се обједињују у јединствени опток глобалних размера.<ref>{{cite journal|last=Rahmstorf|first=S|title=The concept of the thermohaline circulation |journal=Nature|volume=421 |year=2003|url=http://www.pik-potsdam.de/~stefan/Publications/Nature/nature_concept_03.pdf |pmid=12610602|issue=6924|doi=10.1038/421699a|bibcode = 2003Natur.421..699R |pages=699}}</ref><ref>{{cite journal|last=Lappo|first=SS|title=On reason of the northward heat advection across the Equator in the South Pacific and Atlantic ocean|journal=Study of Ocean and Atmosphere Interaction Processes|year=1984|publisher=Moscow Department of Gidrometeoizdat (in Mandarin)|pages=125-9}}</ref> Покретач ове врло опсежне размене маса и [[температура|температуре]] је својство морске воде да на основу промене [[салинитет]]а и [[температура|температуре]] мења густину (термохалинско својство). Зависно од [[географска ширина|географске ширине]], мења се количина сунчевог зрачења. Тако се у близини [[екватор]]а подиже температура воде, а испаравање јој се повећава сланост.
 
Придев ''термохалински'' је изведен из ''[[wikt:thermo-|термо-]]'' што се односи на [[temperature|температуру]] и ''{{nowrap|-халин}}'' са значењем [[salinity|садржај соли]]. То су фактори који заједно одређују [[Вода (молекул)|густину морске воде]]. Површинске струје вођене [[ветар|ветром]] (као што је [[Голфска струја]]) крећу се [[Polar regions of Earth|као половима]] од екваторијалног [[AАтлантски океан|Атлантског океана]], при том се хладећи, и коначно потањају на високим [[латитуда]]ма (формирајући [[North Atlantic Deep Water|Северноатлантску дубоку воду]]). Ова густа вода затим тече у [[ocean basin|океанске базене]]. Док њен највећи део [[upwelling|израња]] у [[Southern Ocean|Јужном океану]], најстарије воде (са транзитним временом од око 1000 година)<ref>The global ocean conveyor belt is a constantly moving system of deep-ocean circulation driven by temperature and salinity; [http://oceanservice.noaa.gov/facts/conveyor.html What is the global ocean conveyor belt?]</ref> израњају у Северном Пацифику.<ref>{{cite journal|doi=10.1175/JPO2699.1|last=Primeau|first=F|title=Characterizing transport between the surface mixed layer and the ocean interior with a forward and adjoint global ocean transport model|journal=Journal of Physical Oceanography|volume=35|issue=4|year=2005|bibcode=2005JPO....35..545P|pages=545-64}}</ref> Екстензивно мешање се стога одвија између океанских базена, чиме се редукују разлике између њих и то сачињава [[World Ocean|Земаљски глобални океански систем]]. При свом кретању водене масе транспортују енергију (у облику топлоте) и масу супстанци (чврстих материја, растворених супстанци и гасова) широм света. Као такво, стање циркулације има велики утицај на [[Клима|климу]] Земље.
Ред 28:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Apel|first=JR|title=Principles of Ocean Physics|publisher=Academic Press|year=1987|isbn=978-0-12-058866-4|pages=}}
* {{cite journal|doi=10.1175/JCLI3436.1|author=Gnanadesikan, A. |last2=Slater|first=R. D.|last3=Swathi|first=P. S.|last4=Vallis|first=G. K.|title=The energetics of ocean heat transport|journal=Journal of Climate|volume=18|issue=14|year=2005|bibcode=2005JCli...18.2604G|pages=2604-16}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Knauss|first=JA|title=Introduction to Physical Oceanography|publisher=Prentice Hall|year=1996|isbn=978-0-13-238155-0|pages=}}
* Kunzig, Robert (2002): ''Der unsichtbare Kontinent. Die Entdeckung der Meerestiefe''(Nevidljivi kontinent. Otkrivanje morskih dubina), marebuchverlag
* {{Cite book| ref=harv|last=Rahmstorf|first=S|chapter=Thermohaline Ocean Circulation|chapterurl=http://pik-potsdam.de/~stefan/Publications/Book_chapters/rahmstorf_eqs_2006.pdf|editor=Elias, S. A.|title=Encyclopedia of Quaternary Sciences|publisher=Elsevier Science|year=2006|isbn=978-0-444-52747-9|pages=}}
* Stocker, Thomas F., Reto Knutti und Gian-Kasper Plattner (2001): ''The Future of the Thermohaline Circulation - A Perspective'' [https://web.archive.org/web/20160304111738/http://www.climate.unibe.ch/~stocker/papers/stocker01agu.pdf (PDF)] (engl.)
* {{cite web|publisher=[[United Nations Environment Programme]] / GRID-Arendal |year=2006|url=http://www.grida.no/climate/vital/32.htm |title=Potential Impact of Climate Change}}