Ернст Рем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Војно лице
| име = Ернст Рем
| слика = Bundesarchiv Bild 102-14393, Ernst Röhm crop.jpg
Ред 39:
Након рата, Рем је остао припадник Немачке војске, сада реформисаног [[Рајхсвер]]а. По [[Версајски споразум|Версајском споразуму]] Немачка восјка је била бројчано ограничена на сто хиљада војника, што је наљутило многе Немце. Рем се са [[Фрајкори|Фрајкором]] борио против левичара под вођством [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] који су покушали да организују [[Немачка револуција 1918-19|револуцију у Немачкој]]. Фрајкори су били познати по бруталности коју су у свакој прилици исказивали према [[комунизам|комунистима]] и [[социјализам|социјалистима]] који су покушали да наруше стабилност тек основане [[Вајмарска република|Вајмарске републике]].
Рем никако није могао да прихвати чињеницу да је Немачка поражена у Првом светском рату. Веровао је да су Немачкој наметнути услови Версајског споразума од стране европских социјалиста. У то време, многи у Немачкој нису правили разлику између социјализма и комунизма, и стављали су их у исти кош. Док је још био официр у немачкој војсци 1919. прикључио се [[Немачка радничка партија|Немачкој радничкој партији]]. Она је касније преименована од стране Хитлера у [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичку немачку радничку партију]].
=== Уздизање нацистичке идеје ===
Ред 45:
Рем је учествовао у пропалом [[Пивнички пуч|Пивничком пучу]] 1923. године. Након тога је осуђен на петнаест месеци затвора због издаје, али је пуштен на условну слободу. Хитлер је сваког ко је стајао уз њега у том покушају пуча држао високо, као особе од највећег поверења. Рем је од Хитлера, који је био у затвору, добио одобрење да оснује и развија [[Штурмабтајлунг|СА]], паравојну јединицу Нацистичке партије. Међутим, када је Хитлер пуштен на слободу, није био задовољан Ремовим радом. Рема је ово погодило, напустио је Нацистичку партију и постао сарадник Боливијске армије са чином [[потпуковник]]а. Након побуне против боливијске власти и успона Нацистичке партије у Немачкој, Рем је одлучио да се врати у Немачку, на Хитлерову жељу. После повратка у странку, од Хитлера је добио позицију начелника штаба СА.
До 1933. СА је бројао око три милиона припадника, што је Рему дало велику моћ. Велики број чланова СА су били штрајкачи, што је по Рему представљало социјалистички црту Нацистичкој партији. Осталим високим члановима партије, као што је [[Хајнрих Химлер]], ово није изгледало као нешто што је могло да представља идеју национал социјализма. Рем је такође био претња за Химлера као вођу [[Шуцштафел|СС-а]], који је бар по бројности био много мањи од СА формација. Остали су се просто плашили моћи које је Рем имао због бројности његових присталица.
Али Рему је била довољна подршка Хитлера, који га је позвао да се врати у Немачку из [[Боливија|Боливије]]. Рем је био једини који је Хитлера смео да зове Адолф, док су га сви остали звали „мој фиреру“. СА јединице су успеле да се обрачунају са комунистима након [[пожар у Рајхстагу|паљења зграде]] [[Рајхстаг]]а, и Хитлеру је Рем и даље био потребан, иако је штампа придодавала негатвне конотације на рачун понашања СА припадника, који су често били пијани и недисциплиновани док су били у униформи. Тврдокорни нацисти су веровали да је понашање Рема и његовог заменика [[Едмунд Хејнс|Едмунда Хејнса]] било неприхватљиво, пошто су њих двојица били хомосексуалци.
Ред 69:
{{DEFAULTSORT:Рем, Ернст}}
[[Категорија:Рођени 1887.]]
[[Категорија:Умрли 1934.]]
| |||