Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

Основана 1893. године у Солуну,{{sfn|Biondich|2011|p=67–69}} почетни циљ био је стицање аутономије за Македонију и Једрене у Османском царству,<ref>{{cite journal |last1last=Тасић |first1first=Дмитар |title=Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године |journal=Архив |date=2002 |issue=3 |pages=93 |publisher=Архив Југославије |language=sr |issn=1450-9733 |quote=Унутрашња македонска револуционарна организација или ВМРО основана је у Солуну 1893. године као организација чији је званични циљ био добијање политичке аутономије за македонску и једренску област.}}</ref> али је касније организација постала агент у служби бугарским интересима у балканској политици.<ref>{{cite book |last1last=Combs |first1first=Cindy C. |last2=Slann |first2=Martin W. |title=Encyclopedia of Terrorism, Revised Edition |date=2009 |publisher=Infobase Publishing |isbn=9781438110196 |page=135 |url=https://books.google.com/books?id=H7fT0BQxwDsC |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref> ВМРО је настао по узору на [[Унутрашња револуционарна организација|Унутрашњу револуционарну организацију]] [[Васил Левски|Васила Левског]] и прихватила је њен слоган [[Слобода или смрт]] ({{јез-буг|Свобода или смърть}}).<ref>{{cite book |last1last=Perry |first1first=Duncan M. |title=The Politics of Terror: The MacEdonian Liberation Movements, 1893-1903 |date=1988 |publisher=Duke University Press |isbn=9780822308133 |pages=39-40 |url=https://books.google.ba/books?id=OTxtAAAAMAAJ |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref> Почетком 1896. године против Османлија се борила герилском тактиком, у чему су успјели, успостављајући чак и државу у држави у неким областима, укључујући и прикљупљање пореза. Ова дешавања ескалирала су 1903. године [[Илиндански устанак|Илинданским устанком]]. У борбама је учествовало око 15. 000 припадника ВМРО-а и 40. 000 османских војника. Након што је устанак пропао, а Османлије уништиле око 100 села, ВМРО је прибјегла систематском облику тероризма којем су циљ били цивили. Током балканских ратова и Првог свјетског рата организација је подржавала бугарску војску и бугарске ратне власти када су привремено преузеле контролу над дијеловима Тракије и Македоније. У овом периоду аутономизам као политичка тактика је напуштена и подржане су анексионистичке позиција с циљем евентуалног укључивања окупираних подручја у састав Бугарске.<ref>{{cite book |last1last=Frusetta |first1first=James Walter |title=Bulgaria's Macedonia: Nation-building and State-building, Centralization and Autonomy in Pirin Macedonia, 1903-1952 |date=2006 |publisher=University of Maryland |pages=137–140 |url=https://books.google.ba/books?id=wiplvgAACAAJ |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref>

Након Првог свјетског рата кобиновани македонско-тракијски револуционарни покрет се подијелио на двије одвојене организација, ВМРО и [[Унутрашња тракијска македонска организација|ВТРО]].<ref>{{cite book |last1last=Bechev |first1first=Dimitar |title=Historical Dictionary of the Republic of Macedonia |date=2009 |publisher=Scarecrow Press |isbn=9780810862951 |page=100 |url=https://books.google.com/books?id=1jSg3lxgSy8C |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref> Након овог момента, ВРМО је стекла репутацију крајње терористичке мреже, која је тражила промијену граница у дијеловима Македоније који се налазе у саставу Грчке и Србије (касније Југославије).<ref>{{cite web |last1last=Brown |first1first=Keith |title=Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence {{!}} Watson Institute |url=https://watson.brown.edu/research/projects/terrorist_transformations |website=Watson Institute for International and Public Affairs |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref> Оспоравали су подјелу Македоније и покретали упаде из свог упоришта Петрич на грчку и југословенску територију. Њихова база дјеловања у Бугарској је била угрожена Нишким споразумом, због чега је ВМРО извела атентат на бугарског премијера Александра Стамболијског 1923. године, у сарадњи са другим бугарским елементима који су му се супротстрављали.{{sfn|Biondich|2011|p=112–114}} Грчка војска је 1925. године покренула [[петрички инцидент|прекограничку операцију]] како би се смањило базно подручје ВМРО, али је она преко Друштва народа заустављена, а ВМРО је наставила са нападима.{{sfn|Biondich|2011|p=117}} У међуратном периоду ВРМО је сарађивала са хрватским усташама, а крајња жртва њихове сарадње био је краљ Александар I, који је убијен у Француској 1934. године.<ref>{{cite book |last1last=Bideleux |first1first=Robert |last2=Jeffries |first2=Ian |title=The Balkans: A Post-Communist History |date=2007 |publisher=Routledge |isbn=9781134583270 |page=190 |url=https://books.google.ba/books?id=wumAAgAAQBAJ |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Chary |first1first=Frederick B. |title=The History of Bulgaria |date=2011 |publisher=ABC-CLIO |isbn=9780313384479 |page=71 |url=https://books.google.ba/books?id=ME2wkYh-qAUC |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}</ref> Након [[Деветнаестомајски преврат|државног удара]] у Бугарској 1934, у упориште ВМРО-а Петрич је упала бугарска војка, чиме је организација сведена на маргинални феномен.{{sfn|Biondich|2011|p=151}}

Организација је у неколико наврата мијењала свој назив. Након пада комунизма у регији, бројне странке искористиле име организације како би легитимисале своје циљеве.<ref>{{cite book |last1last=Lampe |first1first=John |last2=Mazower |first2=Mark |title=Ideologies and National Identities: The Case of Twentieth-Century Southeastern Europe |date=2004 |publisher=Central European University Press |isbn=9789639241824 |pages=110–130 |url=https://books.google.ba/books?id=gE1c4wK-ASAC |accessdate=26. 9. 2019 |language=en |chapter=Common Heroes, Divided Claims: IMRO Between Macedonia and Bulgaria}}</ref> У Бугарској је 1990-их основана десничарска странка [[ВМРО — Бугарски национални покрет]], док је у Сјеверној Македонији основана десничарска [[ВМРО-ДПМНЕ]].

Организација је основана 1893. године у Солуну, који се у то вријеме налазио у саставу османског [[Солунски вилајет|Солунског вилајета]], од стране мање скупине [[Македонци (Бугари)|македонско-бугарских]] револуционара, који су сматрали да је Македонија недјељива територија и да су сви њени становници Македонци, без обзира на религији или етничност.<ref>{{cite book |last1last=Hupchick |first1first=Dennis P. |title=The Balkans: From Constantinople to Communism |date=2004 |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=9781403964175 |page=299 |url=https://books.google.ba/books?id=N-Dh3D_VPdwC |accessdate=28. 9. 2019 |language=en}}</ref> У пракси, ВМРО су основали [[Бугари]] и већина сљедбеника организације били су Бугари.<ref>{{cite book |last1last=Shaw |first1first=Stanford J. |last2=Shaw |first2=Ezel Kural |title=History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 2, Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808-1975 |date=1977 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521291668 |page=209 |url=https://books.google.com/books?id=AIET_7ji7YAC |accessdate=28. 9. 2019 |language=en}}</ref> Организација је била тајно револуционарно друштво које је дјеловало крајем 19. и почетком 20. вијека са циљем стварања аутономне македонске и једренске области.<ref>{{Britannica|290546}}</ref> У почетку, били су против тежњи сусједних држава на то подручје и будућу аутономну македонску и једренску област видјели су као мултиетничку субјект.<ref>{{cite book |last1last=Rossos |first1first=Andrew |title=Macedonia and the Macedonians: A History |date=2008 |publisher=Hoover Institution Press |isbn=9780817948818 |url=https://books.google.com/books?id=hE5PxJjrI8AC |accessdate=28. 9. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Shea |first1first=John |title=Macedonia and Greece: The Struggle to Define a New Balkan Nation |date=1997 |publisher=McFarland |isbn=9780786402281 |url=https://books.google.com/books?id=InyEqBVhH-EC |accessdate=28. 9. 2019 |language=en}}</ref> Изгледа да је у раним фазама борбе жељени исход аутонимије био уједињење са Бугарском.<ref>{{cite book |last1last=MacDermott |first1first=Mercia |title=Freedom Or Death: The Life of Gotsé Delchev |date=1978 |publisher=Pluto Press |isbn=9780904526325 |page=322 |url=https://books.google.ba/books?id=Qo5pAAAAMAAJ |accessdate=28. 9. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Гоцев |first1first=Димитър |title=Идеята за автономия като тактика в програмите на национално-освободителното движение в Македония и Одринско 1893-1941 |date=1983 |publisher=БАН |page=34 |url=https://books.google.ba/books?id=sB2GtgAACAAJ |accessdate=29. 9. 2019 |language=bg}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Ципушев |first1first=Коце |title=19 години в сръбските затвори |date=2004 |publisher=СУ Св. Климент Охридски |isbn=954-91083-5-X |pages=31-32 |language=mk}}</ref> Овај циљ је касније промијењен идејом претварања Балкана у федералну државу, у којој би Македонија и Тракија биле равноправне чланице.<ref>''The Times'', (London), 16 September 1924, p. 9. An interview with Todor Alexandrov.</ref><ref>{{cite web |title=Ivam Mihajlov - Interview with Boris Vishinski |url=promacedonia.org/im_statii/im_s4.html |website=promacedonia.org |accessdate=29. 9. 2019 |language=en}}</ref> Идеја аутономије је била строго политичка и није подразумјевала одвајање од бугарске националности.{{sfn|Banac|1988|p=307-328}} Чак и они који су се загалали за независну Макеоднију и Тракију никада нису доводили у питање бугарски карактер словенског становништва у тим областима.<ref>{{cite book |last1last=Danforth |first1first=Loring M. |title=The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World |date=1997 |publisher=Princeton University Press |isbn=9780691043562 |page=64 |url=https://books.google.com/books?id=ZmesOn_HhfEC |accessdate=29. 9. 2019 |language=en}}</ref> Оснивачи организације су [[Христо Татарчев]], [[Дамјан Груев]], [[Петар Поп Арсов]], [[Андон Димитров]], [[Христо Батанџиев]] и [[Иван Хаџиниколов]]. Већина њих (осим Хаџиниколова) били су у блиској вези са [[Солунска бугарска мушка гимназија|Солунском бугарском мушком гимназијом]]. Према Сјећањима Христа Татарчева, ВМРО је у почетку имала једноставан назив '''Македонска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Македонска революционна организация, '''МРО'''}}).

Једренска област је био општи назив који је ВМРО дала дијелу Тракије који је, као и Македонија, пао под османску власт тј. већи дио области, а гдје је словенски елемент преовлађивао у мултиетничком становништву. Организовани револуционарни покрет у Тракији датира из 1895. године, када је Дамјан Груев регрутовао [[Христо Коцев|Христа Коцева]], рођеног у [[Штип]]у, који је био учитељ у [[Једренска бугарска мушка гимназија|Једренској бугарској мушкој гимназији]]. Дјелујући у име Централног комитета, Коцев је успоставио обласни комитет у Једрену и постепено су оснивани одбори широм подручја.<ref>{{cite book |last1last=MacDermott |first1first=Mercia |title=Freedom Or Death: The Life of Gotsé Delchev |date=1978 |publisher=Pluto Press |isbn=9780904526325 |page=230 |url=https://books.google.ba/books?id=Qo5pAAAAMAAJ |accessdate=28. 9. 2019 |language=en}}</ref>

На основу историјских доказа, бугарских, западних и руских историчара,<ref>{{cite book |last1last=Лабаури |first1first=Дмитрий Олегович |title=Болгарское национальное движение в Македонии и Фракии в 1894-1908 гг: идеология, программа, практика политическои борьбы |date=2008 |publisher=Марин Дринов |isbn=9789543223176 |page=7 |url=https://books.google.ba/books?id=d9saQwAACAAJ |accessdate=29. 9. 2019 |language=ru}}</ref> вјерује се да је 1896. или 1897. године прво и вјероватно незванично име организације промијењено у '''Бугарски македонско-једренски револуционарни комитети''' ({{јез-буг|Български македоно-одрински революционни комитети, '''БМОРК'''}}) и организација је постојала под тим именом до 1902. године, када је добила име '''Тајна македонско-једренска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Тайна македоно-одринска революционна организация, '''ТМОРО'''}}). Иако дио македонских историчара<ref>{{cite book |last1last=Ǵorǵiev |first1first=Vančo |title=Petar Pop Arsov: prilog kon proučuvanjeto na makedonskoto nacionaln oosloboditelno dviženje |date=1997 |publisher=MM |isbn=9789989480157 |page=44 |url=https://books.google.ba/books?id=7O0wxgEACAAJ |accessdate=29. 9. 2019 |language=mk}}</ref> признаје постојање имена БМОРК у веома раном периоду организације (1894—1986), у Сјеверној Македонији се генерално претпоставља да је у периоду 1896—1902. име организације било ТМОРО. Обје стране немају поуздане документоване доказе, јер се ниједно од ових имена не јавља у документима ВМРО-а, али је познато из недатираних штампаних или руком писаних статута.{{citation needed|date=јул 2015}} Међутим, македонски историчари указују на чињеницу да се копија статута ТМОРО-а из 1898. чува у Лондону.{{dubious|Foreign office record 78/4951|reason = Record FO 78/4951 doesn't seem to exist in the British national archives, see http://discovery.nationalarchives.gov.uk/results/r?_st=adv&_aq=turkey&_col=0&_cr1=FO%2078&_dss=range&_ro=any&_p=1800&_hb=tna&_ps=60 |date = July 2015}} Неспорно је да је организација 1905. године примијенила име у '''Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Вътрешна македоно-одринска революционна организация, '''ВМОРО'''}}) и под тим именом се спомиње у бугарској историографији. Након распуштања током прве бугарске анексије Македоније (1915—1918), организација је оживјела 1920. године под називом '''Унутрашња македонска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Вътрешна македонска революционна организация, '''ВМРО'''}}), под којим је данас општепозната.

Штавише, поједине млађе вође заговарале су радикалније социјалистичке и анархистичке идеје и као свој циљ су видјели успостављање новог облика власти, а не уједињење са Бугарском. На крају, та схватања су приморала организацију да промијени статут и за чланове прихвати не само Бугаре, већ и све Македонце и Једренце, без обзира на религијску и етничку припадност. У стварности, осим појединих Влаха који су постали чланови, чланство организације су претежно чини бугарски егзархисти.<ref>{{cite book |last1last=Силянов |first1first=Хр |title=Освободителните борби на Македония: в 1 тома. Следъ |date=1933 |publisher=Илинденската Орг. |url=http://www.promacedonia.org/obm1/index.html |accessdate=29. 9. 2019 |language=bg}}</ref>

Крајем [[19. век]]а [[Словени|словенско]] становништво [[Македонија|македонске]] области у [[Кнежевина Бугарска|Бугарској]] су сматрали [[Бугари]]ма.<ref>Етнография на Македония (Извори и материали в два тома), Автор: Колектив под редакцията на доц. Маргарита Василева, Обем: 853 стр. Издател: Българска Академия на Науките, Година: 1992.</ref><ref>Sources of Bulgarian Ethnography. Volume 3. Ethnography of Macedonia. Materials from the Archive Heritage. Sofia, 1998

Publication: Ethnologia Bulgarica. Yearbook of Bulgarian Ethnology and Folklore (2/2001)

Author Name: Nikolova, Vanya; Language: English, Subject: Anthropology, Issue: 2/2001,Page Range: 143-144</ref>

Након погибије главног вође ВМРО-а, [[Дамјан Груев|Дамјана Груева]] [[1906]], у ВМРО-у нису били способни да одаберу новог лидера. Тако је на снази остала стара, али завађена управа:

[[Нишки споразум (1923)|Нишки споразум]] потписан [[23. март]]а [[1923]].{{sfn|Poulton|2000|p=82}} године у [[Ниш]]у између [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]] о уређењу међудржавних питања везаних за граничне проблеме.

}}</ref>

Непосредно по завођењу [[шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] у Југославији 1929. године, у [[Софија|Софији]] долази до састанка вођа [[Усташе|УХРО]] (''Усташа - хрватска револуционарна организација'') [[Анте Павелић]]а и ВМРО [[Ванчо Михаилов|Ванча Михајлова]]. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “[[Софијска декларација|Софијску декларацију]]” која предвиђа стварање независних држава [[Хрватска|Хрватске]] и [[Северна Македонија|Македоније]].<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=b028c2ff-7ede-4c2c-a41c-89ff19c3f8ba&articleId=6088d289-ac68-4afe-bd51-d9e9c973f944 Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>

[[Државни удар]] војно-политичке организације [[Звено]], маја [[1934]]. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са [[Француска|Француском]] и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.

* {{citeCite book | ref=harv |last1last=Biondich |first1first=Mark |title=The Balkans: Revolution, War, and Political Violence Since 1878 |date=2011 |publisher=Oxford University Press |isbn=9780199299058 |url=https://books.google.ba/books?id=gt8SDAAAQBAJ |accessdate=26. 9. 2019 |language=en}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Palmer|first=S.|last2=King|first2=R.|title=Yugoslav Communism and the Macedonian Question|publisher=Archon Books|year=1971|pages=65-67}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Crampton|first=R. J.| title=Bulgaria 1878-1918|series = East European Monographs|year=1983|isbn=978-0-88033-029-9|pages=236}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Poulton|first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC&pg=PA82|year=2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-534-3|pages=82}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Perry|first = Duncan| title = The Politics of Terror: The Macedonian Liberation Movements, 1893-1903| location = Durham| publisher = Duke University Press|year=1988|id=|pages=40-41}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Hodge|first = Carl Cavanagh| title = Encyclopedia of the age of imperialism, 1800-1914| publisher = Greenwood Publishing Group|year=2007|isbn=978-0-313-33404-7|pages=442}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Lampe|first = John R.| title = Yugoslavia as History: Twice There Was a Country| url = http://books.google.com/books?id=AZ1x7gvwx_8C&pg=PA156|year=2000| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-77401-7|pages=156}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Poulton|first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC|year=2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-534-3|pages=53}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Hodge|first = Carl Cavanagh| title = 1800-1914. L - Z.| url = http://books.google.com/books?id=-hOkx7Gi4OoC&pg=PA441|year=2008| publisher = Greenwood Press|isbn=978-0-313-33407-8|pages=441}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Turnock|first = David| title = The Economy of East Central Europe, 1815-1989: Stages of Transformation in a Peripheral Region| url = http://books.google.com/books?id=K_0BiawR3M8C&pg=PA467|year=2004| publisher = Taylor & Francis|isbn=978-0-203-48622-1|pages=467}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Rossos|first = Andrew| title = Macedonia and the Macedonians: a history| publisher = Hoover Press|year=2008|isbn=978-0-8179-4882-5|pages=300}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Banac|first = Ivo|authorlink= Иво Банац| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics| url = http://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC|year=1988| publisher = Cornell University Press|isbn=978-0-8014-9493-2|pages=}}