Википедија

Хиндуизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Chamundeshwari.jpg|мини|170п|Хиндуистички храм Чамундесвари у [[Индија|Индији]]]]
[[Датотека:Neasden Temple - Shree Swaminarayan Hindu Mandir - Gate.jpg|мини|170п|Хиндуистички храм у [[Лондон]]у; један од највећих хиндуистичких храмова у [[Европа|Европи]]]]
'''Хиндуизам''' је древна [[Азија|азијска]] [[религија]] чији почеци датирају од 16. до 15. века пре [[Христос|Христа]], а свој развој је започела у [[Индија|Индији]] где је и данас главна религија. Индијци, међутим, радије говоре о вечном учењу и закону, јер је нагласак на начину живота у великој религији која се и данас практикује.<ref>{{cite web| url = http://java.nationalgeographic.com/studentatlas/clickup/hinduism.html| title = Religion: Hinduism| accessdate = 10. 4. 2007.| work = MapMachine Student Edition| publisher = National Geographic Society| archive-url = https://web.archive.org/web/20070416130545/http://java.nationalgeographic.com/studentatlas/clickup/hinduism.html| archive-date = 16. 04. 2007|url-status=dead| df = }}</ref> Њени најранији трагови се могу пратити до древне Ведски период ведске цивилизације.<ref>{{Harvnbharvnb|Kenoyer|1998| pp=180–183}}</ref> Као мешавина различитих веровања и традиција, хиндуизам нема само једног оснивача.{{sfn|Osborne|2005|p=9}}{{sfn|Klostermaier|1994|p=1}} Данашњи хиндуизам, или њени главни правци, међутим су резултат промена за време доминације [[Будизам|будизма]] у Индији односно у периоди око [[400. п. н. е.]] до 400 н. е., као и [[Неохиндуизам|неохиндуизма]] 19. века које је тежило реформацији и обнови хиндуизма у Индији.
 
Немачки [[Индологија|индолог]] ''Фридрих Макс Милер'' (1823-1900) створио је за хиндуизам појам [[henoteizam|хенотеизам]] које описује веру у једног [[Бог|богабог]]а, али не искључује веровање у нижа божанства. Хенотеизам се често узима као пример за прелаз из многобоштва у једнобоштво, тиме што би једно божанство добило главну улогу у религији једног друштва, док би са временом сва друга божанства изгубиле своје божанствене атрибуте. Данас постоји дискусија колико се хиндуизам или барем поједини правци хиндуизма могу сматрати хенотеизмом или ипак монотеизмом.
 
Хиндуизам је трећа светска религија по броју верника, иза [[хришћанство|хришћанства]] и [[ислам]]а, са приближно милијарду верника, од којих око 905 милиона живи у Индији и [[Непал]]у.<ref>{{cite web| url = http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html | title = Major Religions of the World Ranked by Number of Adherents | accessdate = 10. 7. 2007. | work = | publisher = Adherents.com}}</ref> Остале државе са великом популацијом хиндуистичких верника су [[Бангладеш]], [[Шри Ланка]], [[Пакистан]], [[Индонезија]], [[Малезија]], [[Сингапур]], [[Маурицијус]], [[Фиџи]], [[Суринам]], [[Гијана]], [[Тринидад и Тобаго]], [[Уједињено Краљевство]] и [[Канада]].
Ред 12:
 
== Распрострањеност ==
[[Датотека:Hinduism percent population in each nation World Map Hindu data by Pew Research-sr.svg|мини|rightдесно|400px|Проценат Хинду популације у свету]]
Хиндуизам је једна од најважнијих светских [[религија]], не само због великог броја следбеника већ и због изразитог утицаја на многе друге светске [[религија|религије]] за време дугог, непрекинутог развоја од око 3500 година.
 
Ред 35:
=== Порекло ===
 
Најстарији докази елемената хиндуизма датирају из доба [[неолит]]а и раног Харапа периода (5500—2600. п. н. е.).
Верска пракса и учења из преткласичне ере (1500. до 500. година п. н. е.) се називају историјском ведском [[религија|религијом]]. Најстарији хиндуистички текст је Ригведа (1700. до 1100. година п. н. е., према [[лингвистика|лингвистичким]] и [[филологија|филолошким]] доказима).
 
=== Ведско раздобље ===
Модерни хиндуизам је настао из [[Веде|Веда]]. Најстарија Ригведа у средишту има поштовање божанстава као што су Индра, Варуна и Агни, те Сома ритуал.
 
Негде између 1500. и 1200. п. н. е. дивља аријска племена на бојним колима су заузела [[Индија|Индију]], долазећи са северозапада. Населили су се у подручје данашњег [[Панџаб]]а, доневши свој [[језик]] и традицију, па су тако аријска племена у великој мери утицала на културу и древне религије староседелаца, матријархалног друштва утемељеног већ у трећем миленијуму п. н. е..
Ред 68:
Оно што је кружило у облику локалних легенди сматрало се најбољим изразом индијског погледа на [[земља|свет]]. Епови су указивали на трајну борбу добра и зла, '''космоса''' и '''хаоса''' у [[човек]]овим пословима. Сва дела су указивала на потребу да се открије смисао и сврха чак и у раздобљу нереда.
 
Епови ''Рамајана'' и ''Махабхарата'' спевани су у периоду од [[400. п. н. е.]] до [[200]]. године после Христа, али су се усмено преносиле стотинама година пре тога.
 
==== Рамајана ====
Ред 87:
За време гвозденог доба у Индији се основало неколико мислилачких школа и развијала се хиндуистичка [[филозофија]]. Три кључна догађаја су узроковала настанак нове епохе хиндуистичких мислилаца: упанишадско духовно подизање, долазак Махавире, оснивача [[ђаинизам|ђаинизма]], и Буде, оснивача [[будизам|будизма]]. Они су говорили да појединац не мора прихватити ауторитет Веда или [[каста|кастински]] систем да би постигао мокшу или [[нирвана|нирвану]]. Буда је отишао корак даље и тврдио да постојање душе или Бога није потребно. У то доба су многи хиндуси постали будисти или ђаинисти.
 
У 7. веку п. н. е. власт свештеника у друштву била је у северној Индији општеприхваћена. Међутим у то доба развоја, унутар хиндуизма јављају се покрети ђаинизам и будизам, али и покрет назван Упанишаде.
Ђаинизам и будизам су религије које су настале на темељима хиндуизма. ''Махавира'', личност у позадини ђаинизма и Буда, оснивач будизма, припадали су малим градовима - државама унутар аријских племенских заједница. Настају као реформациони покрети тадашњег још неразвијеног хиндуизма, али се ипак формирају као одвојене религије иако имају велике сличности и заједничке елементе. Тако у ђаинизму постоји тзв. »пет темељних врлина«: ненасиље, говорење истине, поштовање, чедност и невезаност за световне ствари.
 
Ред 193:
{{main|Јога}}
[[Датотека:Padma-sarvangasana.jpg|мини|170п|Положај у [[јога|јоги]]]]
За хиндуса је ''мокша'' велики циљ. Та жеља за ослобађањем није политичка, него духовна, а по филозофском (''упанишадском'') учењу, ''мокша'' се истиче као ослобађање од терета незнања јер је незнање то што спутава човека у вечном кругу рођење – [[смрт]] – поновно рођење, које изражава ''самсара''. Ослобођење ће се постићи онда када »знање замени незнање – кад се стварност исправно схвати, а пролазност и привид одбаци«. Веровало се да ће се контролом [[дисање|дисања]] дозволити »''себе''« да напусти тело и крене путем знања ('или путем према ''мокши'').
 
За хиндуса се посебно знање стиче медитацијом праћеном дисциплином јоге (''yoga'') i понављањем мистериозне [[мантра|мантре]] »Ом«. [[Јога]] као наука, као развијена и устаљена пракса са свим својим методолошким обележјима, има више од 6.000 година живог предања, што не познаје ни једна друга наука. Изворно припада једној од шест класичних хиндуистичких филозофија – односно начина духовности. Јога садржи осмороструку методу савладавања: '''-{yama}-''' (апстиненција, говорење истине, уздржавање од убиства, јачање крепкости, самоконтрола), '''-{niyama}-''' (придржавање правила, вршење побожности), '''-{asana}-''' (положаји тела), '''-{pranayama}-''' (вежбе и регулација дисања), '''-{pratyahara}-''' (обуздавање чула), '''-{dhyana}-''' (медитација), '''-{dharana}-''' (контемплација) i '''-{samadhi}-''' (ослобађање, просветљење).
Ред 244:
{{refbegin|2}}
* Basham, A.L: "''A Cultural history of India''". {{page1|location=|publisher=Oxford University Press| year = 1999|isbn=978-0-19-563921-6| pages = }}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Bhaskarananda|first=Swami|title=''The essentials of Hinduism''|location=|publisher=Viveka Press| year = 1994|isbn=978-1-884852-02-2| pages = }}
* Knott, Kim: "''Hinduizam: kratak uvod''", Sahinpasic. {{page| year = 2006|isbn=978-9958-41-154-0| pages = }}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Michaels|first=Alex|title=''Hinduism: Past and present''|location=|publisher=Princeton University Press| year = 2004|isbn=978-0-691-08953-9| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Klostermaier| first =Klaus K. | year = 1994| title =A Survey of Hinduism: Second Edition | publisher =SUNY Press}}
* {{Citation| last = Osborne| first = E| authorlink = | year = 2005| title = Accessing R.E. Founders & Leaders, Buddhism, Hinduism and Sikhism Teacher's Book Mainstream| place = | publisher = Folens Limited| volume = | edition = |id=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хиндуизам”