Хришћани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 3:
 
== Етимологија (поријекло ријечи) ==
Ријеч ''хришћанин'' је изведена из [[Грчки језик|грчке]] ријечи
''-{Χριστιανός}-'' (''-{Christianós}-'' — Христианос), од ''-{Χριστός}-'' (''-{Christós}-'' — Христос) што значи „[[помазање|помазаник]]“.
 
Ред 23:
[[Датотека:Ichthys.svg|мини|десно|Риба — стари симбол хришћанства (и данас у употреби)]]
 
По америчком рјечнику (The ''American Heritage Dictionary'') хришћанин је „човјек који проповиједа вјеру у Исуса Христа; који слиједи учењу Исуса Христа; који живи према учењу Исуса Христа“.
<ref>''[http://dictionary.reference.com/browse/christian The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition].'' Houghton Mifflin Company. {{page|year=2006|id=|pages=}}</ref>
Веома различита мишљења се срећу широм свијета међу онима који себе сматрају за хришћане.
 
Истраживање у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], спроведено 2007. године, је указало на постојање сљедећих типичних категорија:<ref>[http://www.christianitytoday.com/le/2007/004/1.19.html "5 Kinds of Christians — Understanding the disparity of those who call themselves Christian in America.] ''Leadership Journal'', Fall 2007.</ref>
# ''Активни хришћани:'' Они који иду на [[Црквена скупштина|црквену скупштину]] ([[црква|цркву]]), читају редовно [[Библија|Библију]], проповиједају своју вјеру да [[спасење]] долази кроз Исуса Христа.
# ''Пророкујући хришћани:'' који су примили Исуса за свога спасиоца, који је Господ, и сматрају, да је то кључ на основу чега је неко хришћанин, који су се усмјерили на лични однос до Бога и Исуса, више него на цркву, читање Библије или ширење вјере.
# ''[[Литургија|Литургијски]] хришћани'': Високи ниво духовне активности, која се углавном изражава преко присуствовања и признавања црквене власти (људи који су на водећим положајима у црквеној хијерархији-структури), те преко служења у цркви или у локалној заједници.
# ''Приватни хришћани:'' Вјерују у Бога и у добра дјела (чинити добра дјела) али не унутар садржаја цркве. У америчкој анкети ово је била најбројнија и најмлађа група.
# ''Културолошки хришћани:'' Не сматрају да је Исус неопходан за спасење. Њихова вјеровања су најмање у складу са учењем Библије. Они се радије окрећу ка [[Универзална теологија|универзалној теологији]], која види више путева ка Богу. Они могу бити и [[Атеизам|атеисти]] или [[Агностицизам|агностици]] који су одрасли у „хришћанској“ [[Религија|религији]] и још увијек радо присуствују церемонијама — ритуалима и везама локалне заједнице са религиозним одгојем.
 
Друге земље могу показати друге врсте хришћана, посебно тамо гдје су [[прогони хришћана|хришћани прогањани]] и [[Дискриминација|дискриминисани]]. У тим земљама хришћанство се исповиједа тајно док се у јавности примјењује традиција већинске религије. Такав начин испољавања хришчанства назива се [[криптохришћанство]], а такви хришћани — [[криптохришћанство|криптохришћани]].
 
Постоје људи који вјерују у Исуса али се опрједјељују различито. ''[[Месијски јудаизам|Месијски Јевреји]]'' сматрају да су секта [[Јудаизам|јудаизма]] те да је Исус јеврејски [[Месија]] и да је [[Бог|божански]] [[Спасење|спасилац]]. Они настоје да живе у послушности и складу са хебрејским светим списима укључујући [[Тора|Тору]] и [[Халака|Халаку]].
Ред 44:
Пошто оприједјељење ''Христ'' са Исусом у јудаизму није прихваћено, у [[талмуд]]ском [[Хебрејски језик|хебрејском]] хришћани се називају ''Назарени'', јер је у Новом завјету записано да је Исус из града [[Назарет]]а.<ref>[http://www.etymonline.com/index.php?term=nazarene Nazarene] at Etymology Online</ref>
Међу [[Арапи]]ма (било да су хришћани, муслимани или припадници неке друге религије), као и другим језицима који су под утицајем [[Арапски језик|арапског]], (углавном у [[Ислам|муслиманским]] културама под утицајем арапског као [[Литургија|литургијског]] језика, језика [[ислам]]а),
двије ријечи су најчешће употребљаване за хришћане: ''Назрани'' (نصراني), и ''Мазихи'' (مسيحي) што значи „сљедбеници Месије“.<ref name="KhaledAhmed">Khaled Ahmed, [https://archive.is/20121221105334/www.dailytimes.com.pk/default.asp?page=2006%5C02%5C19%5Cstory_19-2-2006_pg3_4 Pakistan Daily Times].</ref><ref name="SOFIR">Society for Internet Research, [http://www.sofir.org/sarchives/005539.php The Hamas Charter], note 62 (erroneously, "salidi").</ref>
Тамо гдје је разлика, израз ''Назрани'' се односи на људе хришћанске културе док ''Мазихи'' се односи на оне који вјерују у Исуса.<ref name="Tayler">{{harvnb|Tayler|2003|p=1}}</ref> У неким земљама ''Назрани'' је генерално у употреби за немуслимане бијеле људе.<ref name="Tayler" /> Друга арапска ријеч која се понекад употребљава за хришћане, посебно у политичком контексту, је ''Салиби''; то се односи на [[Крсташки ратови|крсташе]] и има негативно значење (конотацију).<ref name="SOFIR" />{{sfn|Ahmed|1994|p=110}}
Сматра се да је израз ''Назрани'' изведен од ''Назарет''.<ref name="KhaledAhmed"/> У неким подручјима арапског свијета традиционално се сматра да је изведена из ''назр'' („побједа“), и значи „побједници“ у вези са раним успјесима хришћанске религије или почетну подршку етиопијских хришћана [[Мухамед]]у за вријеме његоових раних сукоба у [[Арабијско полуострво|Арабији]]. Такође се понекад сматра да је израз ''Назрани'' изведен из ''ансар'', што значи „ученик“ или „сљедбеник“. Сиријски Малабар Назрани су хришћанска етно-религиозна рупа из Керале ([[Индија]]).
Ред 56:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Ahmed|first=Akbar S.|title=Islam, Globalization, and Postmodernity|url=http://books.google.com/books?id=kXY9AAAAIAAJ&pg=PA110|year=1994|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-09367-5|pages=110}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Tayler|first=Jeffrey|title=Glory in a Camel's Eye: Trekking Through the Moroccan Sahara|url=http://books.google.com/books?id=98dQ39WOoUUC&pg=RA1-PA41|year=2003|publisher=Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-618-15547-7|pages=1}}
 
{{нормативна контрола}}