Јеврем Марковић — разлика између измена

{{Инфокутија Војно лице

'''Јеврем Марковић''' је рођен [[18. мај]]а [[1839]]. у [[Зајечар]]у, од мајке Стане Здравковић (чији је отац био Јеремија Здравковић тадашња водећа личност Црноречког округа) и оца Радоја Марковића. Отац Радоје је био као младић писар у трговачкој компанији у власништву кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] која се бавила увозом [[со]]ли, да би потом 1833. био постављен за писара среза вражогрнског са седиштем у Рготини. Премештај за [[Јагодина|Јагодину]] Радоје Марковић је добио 20. новембра 1851. године и следеће године 12. фебруара постао је начелник среза Ресавског.

Прва два разреда основне школе похађао је у Зајечару, док је остала два завршио у Нишевцима.

Јеврем Марковић припадао је левом крилу [[Уједињена омладина српска|Уједињене омладине српске]], која се није слагала са политиком кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. И поред тога, кнез Михаило је рачунао на њега у плановима за ослобођење српског народа од стране власти. Према Јеврему Марковићу сва питања у Србији су се сводила на ослобођење и уједињење српства. После убиства кнеза Михаила Обреновића Јеврем Марковић се изјаснио за останак династије [[Обреновићи|Обреновић]] на престолу. Под утицајем свога брата Светозара Марковића и левог крила Уједињене омладине српске окреће се унутрашњим проблемима [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Тада долази у сукоб са намесницима [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливојем Петровићем Блазнавцем]] и [[Јован Ристић|Јованом Ристићем]]. Њих напада преко листа [[Панчевац]] током 1869. и 1870. године. Приликом избора за посланика Народне скупштине 1869. године Јеврем Марковић је дошао у сукоб са [[Либерална странка (Србија)|либералима]] па је бачен у затвор и премештен на службовање у Чачак. Августа 1869. подноси оставку у војној служби. После тога Јеврем се још више уплео у политику, подржавао је напредне омладинце. Постаје сарадник првог социјалистичког листа [[Раденик]] где је написао серију чланака о оправданости изградње железничке пруге кроз Кнежевину Србију, где је изразио сумњу о користи пруге. У време демонстрација у Крагујевцу, познатих као [[Црвено барјаче]], Јеврем Марковић је заједно са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] долазио до Крагујевца код [[Павле Вуковић|Павла Вуковића]]. Кандидовао се за народног посланика 1871. године из Јагодине. Његов брат Светозар Марковић је вршио агитацију преко зборова у Јагодини, Левчу и Јасеници. Победио је владиног представника на изборима Мијалка Раденонковића са 120 према 108. Пошто ниједан није имао подршку више од половине бирача, избори су поновљени и на њима је победио владин представник услед репресије локалних и државних власти. На следећим изборима 1874. године Јеврем Марковић је и поред репресије државних власти изабран за народног посланика са 115 гласова, али је тај његов избор поништен. Велики ударац за Јеврема Марковића била је смрт његовог брата Светозара Марковића 1874. године који је умро у [[Трст]]у. Јеврем Марковић је ипак постао народни посланик после оставке народног посланика из Јагодине 1875. године.

* {{citeCite book| ref= harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=https://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}