Ворен Зимерман — разлика између измена

'''Ворен ЦимерманЗимерман''' ([[енглески језик|енг.]] ''Warren Zimmermann'', [[16. новембар]] [[1934]] — [[3. фебруар]] [[2004]]), често правописно неправилно као ''Цимерман''<ref>{{Cite journal|last=Клајн|first=Иван|date=9. јануар 2020|title=Двојезична презимена|url=http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102351446&fbclid=IwAR2-qRziTTbYJr3HL1PghveV5ow1-2sJS79cgBzUfRMGQKG9DrfayDRLeYQ|journal=Нин|volume=|pages=|via=}}</ref>, је био [[САД|амерички]] дипломата, најпознатији по томе што је био последњи амбасадор [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у [[СФРЈ]] прије [[Распад СФРЈ|њеног распада]].<ref>[https://www.nytimes.com/2004/02/05/world/warren-zimmermann-dies-envoy-to-yugoslavia-was-69.html Warren Zimmermann Dies; Envoy to Yugoslavia Was 69 - The New York Times<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

== ЦимермановаЗимерманова улога у рату у Босни и Херцеговини ==

Према Роберту В. Такеру, професору емеритусу америчке спољне политике на Универзитету Џон Хопкинс, и Давиду С. Хендерсону, професору на Колорадо Колеџу, ЦимерманЗимерман је вјероватно најодговорнија особа за неусвајање Лисабоског споразума, познатог и као мировни план Карингтон-Кутиљеро. Поменути споразум би успоставио мир између три етничке групе: [[Бошњаци|Бошњака]], [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]], који живе на простору [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], стварањем кантонског система какав постоји у [[Швајцарска|Швајцарској]]. У вријеме када је БиХ клизила у сукоб по етничким линијама, овај план је предвиђао подјелу власти на свим административним нивоима и преношење централне власти на ниже локалне етничке заједнице. Међутим, дана [[28. март]]а [[1992]]. године, десет дана након потписивања Лисабонског споразума од сваке од три стране, ЦимерманЗимерман је дошао у [[Сарајево]] како би се састао са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]], лидером босанских Муслимана, увјеравајући Изетбеговића у пуну подршку пуној независности БиХ без икакве унутрашње деценрализације. У року од неколико дана након састанка са ЦимерманомЗимерманом, Изетбеговић је повукао свој потпис са поменутог споразума одрекавши се мировног споразума, изненада изјављујући да се противи било каквој етничкој подјели Босне и Херцеговине. За неколико седмица у БиХ се развио рат у свом најстрашнијем облику.

Ипаk, сам ЦимерманЗимерман никада није признао да је савјетовао Изетбеговића да одбаци Лисабонски план. "Ја сам у ствари заступао тезу да треба да се држи споразума ако га је потписао. Наговарао сам га да не повуче свој пристанак, јер је је позиција моје владе била да ћемо подржати све о чему се три стране договоре са Европском заједницом. <ref>Љиљана Смајловић, ''Моја улога у Босни'', интревју са Вореном ЦимерманомЗимерманом, Време, 27. јун 1994. </ref> .

Пишући 1997. године, Алфред Шерман, британски политички аналитичар и савјетник Маргарет Тачер, описао је ЦимермановоЗимерманово учешће у БиХ, заједно као и комплетну америчку спољну политику на [[Балканско полуострво|Балкану]], као "лагање и варање, подстицање рата у коме су цивили главна жртва и коме су древне мржње хране саме собом".

Према Саманти Пауер, аутору књиге "Проблем из пакла: Америка и доба геноцида", ЦимермановаЗимерманова каријера у СФРЈ била је обиљежена "фрустрацијом због отпора Бушове администрације да интервенише".<ref>[https://books.google.com/books?id=-ubA_B3dAsMC&pg=RA1-PA263&lpg=RA1-PA263 A Problem from Hell - Samantha Power - Google Књиге<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

Његов последњи службени чин прије него што је повучен са службе у САД, [[16. мај]]а [[1992]]. године, био је да државном секретару напише повјерљив меморандум под називом "Ко је убио Југославију?". У ЦимермановојЗимермановој анализи, оно што је довело до пропасти државе јесте национализам балканских лидера.

* Ворен ЦимерманЗимерман, ''Поријекло једне катастрофе'', Београд, 1996.''

{{DEFAULTSORT:ЦимерманЗимерман, Ворен}}